Наставља се прогон остарелог о. Кирила

Завичајни сусрети писаца Косовског Поморавља 2015, Пасјане

Протосинђел Кирило

У првој половини месеца новембра одржани су традиционални Завичајни сусрети писаца Косовског Поморавља 2015, у Пасјану, малој србској општини надомак Гњилана. На дан Светог краља Милутина, 12.11.2015.г.  у Дому културе у Пасјану одржано је  „Књижевно вече“ са великим бројем учесника. У току Књижевне вечери обављена је и промоција часописа „Литерарни отисак“ којом приликом је узело учешће више писаца из целог Косовског Поморавља и које су своје, махом родољубиве, строфе читали сами књижевни ствараоци из овог дела Косова.

Специјални гост Завичајних сусрета био је песник из Метохије Милоје Дончић. Посебан омаж одржан је недавно преминулом песнику и професору из овог краја Слободану Костићу. Међу учесницима био је и о. Кирило који је благословио скуп и чију беседу можете прочитати у наставку текста.

БЕСЕДА
БОГ И ЧОВЕК

Бог је најближи свакоме човеку ближи од вахдуха што дише, и који га обавија. Човек се налази у Божијем наручју као Његово најмилије створење. Бог више воли човека, него што он воли самога себе.

Зато све што човек ради, то дело треба да прати постојана и непрекидна умносрдачна молитва и то и када путује, када хода, када седи и када лежи, а поготову када било шта ради.

О човече! Устани што спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос. Моли се Господу Христу Спаситељу, јер само тада духови зла у поднебесју не могу да те нападну и злостављају. Човека који се моли Богу, ђаволи не могу и не смеју да нападну јер човек који се моли Богу он је са Њим, а када је он са Богом нико не сме да га нападне, ни пук непријатеља видљивих и невидљивих.

Оно што духовник – духовни отац благослови човеку, он то треба да изврши без одлагања и без расуђивања. Послушање духовнику садржи у себи Божији благослов и Господ Исус Христос спрема послушнику венац успеха у сваком тренутку. Али да би се развијао унутрашњи човек, душа његова, да би се умириле страсти, да би се човек смирио и да би могао да претрпи све муке и невоље и искушења он треба вером да усади Бога у срце своје и да се непрестано моли Богу:

„ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ И СПАСИ“.

Када човек непрестано изговара молитву устима тада ће се ум његов навикнути да је изговара унутрашњом речју. Ум ће затим спустити молитву у срце, а затим долази созерцање. То значи да се ум силом задржава у срце чист без облика, обраћајући пажњу само на кружно кретање молитве унутар срца чист кроз удисање и издисање. Ум се очишћује благодаћу Божијом кроз молитву, и сав се распламсава сећањем на Бога (име Његово) и на љубав Спаситеља Христа. Тако се треба ревносно потрудити у овом тајном Божанственом делању и тада ће се душа човекова налазити у рају и пре него што напусти тело.

Хришћанин (а поготову монах) који није научио молитву није хришћанин (монах). Читање Светога писма и дела Светих отаца просветљује ум  и помаже молитви да се распламса и утврди, а такође и телесни труд, који води човека ка смирењу.

Када се човек навикне да свакоме каже: „Благослови“ и „Опрости“ и у свему прекорева самога себе и не тражи своју правду и своје право, и своју вољу убрзо ће окусити  сладак плод  смирења и благодати Божије.

Потребно је да човек у свему буде увек трпељив са смирењем без роптања. На тај начин човек ће са љубављу, простотом, кротошћу и без много размишљања и разметања и замлаћивања достићи циљ живота – спасење.

Не треба се ни за шта превише узбуђивати ни секирати ни туговати. Било шта да се деси у животу, допуштење је Божије на спасење човеково.

А оно што је основно и најважније што човек увек треба да зна и да твори јесте да се непрестано и усрдно моли Богу.

Господе Исусе Христе, Спаситељу наш, Ти све видиш и све знаш и све што је добро можеш: помози ми, јер сам немоћан, помилуј ме и спаси ме, да буде воља Твоја.

Теби Господе Исусе Христе слава и хвала сада и у векове векова, АМИН.

Протосинђел Кирило, 11.11.2015

На великом књижевном часу у Пасјану уручене су награде за поезију, за прозу и за проучавање српске културне баштине Косовског Поморавља, посебно Косовске Каменице и Стрезовца.

Новоуспостављена специјална повеља „СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР“  за животно дело – изградње комплекса манастира Драганац и за поучне приче и књиге уручена је протосинђелу Кирилу, протераном игуману јединог живог манастира у Косовском Поморављу.

На крају сусрета симболичним књижевним часом завршени су традиционални Завичајни сусрети српских писаца Косовског Поморавља, који су имали богате програме у школама у Бостану код Новог Брда, у Коретишту и Пасјану код Гњилана, у Врбовцу код Косовске Витине и Великом Ропотову код Косовске Каменице.

У разговорима који су, овом приликом, вођени о развоју културе и просвете у Косовском Поморављу, у којим су поред писаца учествовали и угледни културни и просветни радници истакнуто је, између осталог, да ови сусрети писаца својом поруком охрабрују српски живаљ да стане на својим вековним огњиштима и доприносе очувању српског писма и укупном развоју културе.

За разлику од претходних година када је локална телевизија из Шилова била и медијски покровитељ ове културне манифестације, ове године за локалне и друге медије Завичајни сусрети као да се нису ни одржали јер нису уопште медијски пропраћени а све то због учешћа на Сусретима прогоњеног о. Кирила.

Уредништво „Срби на окуп“