Епископ рашко-призренски Павле Напади на цркве и вернике 1958. (извештај Синоду СПЦ)

Е. Бр. 150. 8. априла 1958.

Од Пећи па све до Девича у Дреници нема ниједног свештеника. Манастир Гориоч и Црна Река потпуно су пусти, а у манастиру Грачаници нема пароха. [. . .]

У Епархији је свега 11 (активних) манастира, од њих 4 мушка и 7 женских. Стање у манастирима је тешко. Пореза превелика, нарочито у Дечанима, који морају да плаћају порез на земљу коју не држе и не обрађују, а која још повећава пореску стопу остале земље, тако да је манастир у дуговању пореза од 1954. године. Слично је и у Грачаници. [. . .]

Код православног (српског) дела становништва ових крајева. и то само код тог (српског) дела, примећује се, поред свих закона о слободи савести и вероисповести, велики страх да своја религиозна осећања испоље. То примећују сви свештеници. како они са стране, тако и домородци. Најближе објашњење те појаве је ово, што га даје један архијерејски намесник: .,Православни Срби Косова и Метохије, још из доба робовања, носе страх и понизност. И када су после рата осетили да носиоци послератне власти нерадо гледају на религиозне људе, они се онда привидно повлаче (у себе), а у души и даље остају што јесу-верујући. Мало је правих безбожника“.

Епископ рашко-призренски Павле

{Архив Синод. ф. I. бр. 19/1958}