Рат није избегнут због притиска Американаца на Алију Изетбеговића

За међународну заједницу је Дејтонски споразум на крају био једино решење, али се рат у Босни могао избећи да је примењен, а на притисак Американаца од бошњачког водјства одбачен, претходно потписани „Карингтон-Кутиљеро споразум“ Европске уније о уредјењу те земље, оценио је донедавни шеф шведске дипломатије и бивши изасланик ЕУ за Босну Карл Билт.

Карл Билт: Дејтон је био једино решење, али се рат могао избећи

У напису за Европски савет за међународне односе поводом 20. годишњице овог споразума, он је подсетио да су кључни делови од Алије Изетбеговића накнадно одбаченог споразума ЕУ о уредјењу Босне и Херцеговине који су већ били потписали вођи Бошњака, Хрвата и Срба, потом и уградјени у нагодбу у Дејтону.

Билт, активни учесник преговора у Дејтону, упозорио је да се и сад „Европа оглушује о Балкан и опасности које тамо вребају, а њени политичари морају бити предузимљиви и спречити понављање историје, нарочито због шкрипца у којем се сад тај регион нашао због избегличке кризе“.

„Критичари су нападали Дејтонски споразум да уврежује националне и етничке поделе у устав Босне, али то је било једино остварљиво решење да се спречи распад те земље“, оценио је некадашњи изасланик ЕУ за БиХ.

Он је указао на чињеницу да је „Европа оценила да је куцнуо њен час“ за решавање сукоба у бившој Југославији и управо да би се спречио рат у Босни, у пролеће 1992. британски лорд Карингтон и португалски дипломата Жозе Кутиљеро израдили су план за државно уредјење БиХ који су потписали водји три стране.

„Темељно устројство плана Карингтон-Кутиљеро било је“, како је навео, „веома слично нагодби у Дејтону, утаначеној пар година касније, пошто су два милиона лица у Босни побегла из својих домова, а преко сто хиљада њих изгубило животе“.

„Ако бисте питали првог преговарача ЕУ, лорда Карингтона, он би вам убедљиво рекао да су САД биле те које су подстакле босанског муслиманског водју, председника Алију Изетбеговића, да се повуче из тог договора“, истиче Билт.

Жозе Кутиљеро је пре неколико година на једном округлом столу у Бриселу то потврдио и рекао да се „зна који је високи амерички званичник затражио од председника Изетбеговића да повуче потпис са плана ЕУ за БиХ“.

Билт, од 1999. до 2001. специјални изасланик за Балкан генералног секретара УН, напомиње да „пошто је рат потом избио и проширио се Босном, УН и ЕУ су покренуле мировне напоре у лето 1992.“ и у Женеви су бивши амерички државни секретар Сајрус Венс и ранији шеф британске дипломатије Дејвид Овен преговарали с водјством три стране и коначно 1993. године понудили мировни план.

„Али су се ветрови променили у Вашингтону, и Џорџа Буша (Старијег) заменила је влада Била Клинтона“, указује очевидац и учесник ових историјских догадјаја у овом изузетном сведочанству, и додаје да су „и даље предмет опречних тумачења приче како је пропао и овај ‘Венс-Овен мировни план’, мада Дејвид Овен не крије своје уверење да је нова администрација у Вашингтону подсекла ноге том плану и напустила све напоре“.

Бивши изасланик ЕУ и УН за Босну каже да Овен у својој књизи „Балканска одисеја“ пише: „Да је председник Буш победио на новембарским изборима 1992. године, дошло би до расплета у Босни и Херцеговини 1993. године“.

Извор: БЕТА