НАЈЧАРОБНИЈИ ФРАНЦУСКИ ЗАМАК: И у њему огромна таписерија посвећена Косовском боју стара 500 година!
Смештен је баш изнад реке Шер, притоке Лоаре, у централном делу ове земље. Зову га „дамски дворац“ јер су жене у његовој историји одиграле кључну улогу. Толико је леп да је други најпосећенији дворац у домовини галских петлова, после Версаја. У њему се налази и баснословно скупа фламанска таписерија на којој је приказано оно што је српском срцу најдраже
Замак Шенонсо на реци Шер у Француској
Замак Шенонсо, у француском оригиналу “Château de Chenonceau”, налази се у близини истоименог сеоцета у департману Ендр и Лоара у централној Француској, у долини реке Лоаре, и смештен је дословно изнад њене притоке – реке Шер. После Версаја, ово је најпосећенији дворац у домовини галских петлова, те га тако годишње посети око 800.000 туриста.
У архитектонском смислу, мешавина је касноготичког стила и ране ренесансе, и отворен је за јавност заједно са својим баштама. Класификован је од стране тамошњег министарства културе као историјски споменик већ скоро 200 година.
Његова историја почиње у 13. столећу, али је првобитна грађевина спаљена 1412. године због побуне племићке породице Маркес која је била његов власник. Жан Маркес га је обновио пар деценија касније, али га је његов наследник продао Томасу Бојеру, дворском надстојнику краља Шарла VII почетком 16. века. Он је срушио замак и саградио потпуно нови за шест година, а радове је махом надгледала његова супруга Катрин Брисоне.
Због неплаћених дугова круни, краљ Франсоа I Валоа је конфисковао замак 1535. године, а десетак година касније краљ Анри II га је понудио на дар својој љубавници Дијани де Поатје. Она је 1555. године наложила да се сагради лучни мост који ће замак спојити са другом обалом реке Шер, а надгледала и градњу вртова.
Замак Шенонсо на реци Шер у Француско
Након смрти краља Анрија II 1559. године, његова удовица и регентица Катарина Медичи је натерала Дијану де Поатје да замак замени за онај у Шомону, након чега је од Шенонсоа направила своју омиљену резиденцију, додајући неколико вртова.
Током своје власти потрошила је богатство на овај замак, и на спектакуларне ноћне забаве које је у њему одржавала. 1560. године ово место је било сведок првог ватромета икада у Француској, током прославе успона њеног сина Франсое II на престо. 1577. године додала је велику галерију преко постојећег моста, као и собе између капеле и библиотеке, те део за послугу.
Када је Катарина преминула 1589. године, замак је отишао у посед њене снаје Луизе де Лорен-Водемон, жене краља Анрија III (трећег сина Катарине Медичи на трону). Када су је обавестили да јој је муж убијен пала је депресију и остатак живота провела лутајући по ходницима замка обучена у црнину.
Замак Шенонсо на реци Шер у Француској
Потом је Анри IV поклонио замак својој љубавници Габријели д’Естри, који је потом наследио војвода од Вендома, син Габријеле и краља. Династија Бурбона није показивала превелико интересовање за замак, па је тако Луј XIV био последњи краљ старог режима који га је посетио, 1650. године. Војвода од Бурбона га је међутим купио 1720. године и део по део садржаја распродао, тако да су многе статуе на крају завршиле у Версају.
1733. године имање је продато богатом племићу Клоду Дупону чија је супруга Луиза поново препородила дворац, бивајући “интелигентна, лепа и високо култивисана жена која је позориште имала у крви”; наиме, и мајка и бака су јој је биле глумице. Њен салон у Шенонсоу је привлачио све највеће мислиоце тог времена, попут Волтера, Монтескјеа и Фонтенела, природњака Буфона, драматурга Маривоа, филозофа Кондијака, и коначно Жан-Жака Русоа који је био њен секретар и тутор њеном сину.
Луиза Дупон, сада удовица, једва је замак за време Француске револуције спасила од уништења, убедивши Револуционарну гарду да је његов опстанак неопходан јер је кључан за путовање и трговину, пошто је у питању једини мост преко ове реке на много километара унаоколо.
Замак Шенонсо на реци Шер у Француској
1864. године у посед замка је дошла Маргерита Пелуз, богата наследница, која је наложила његову обнову. Потом је крајем 19. столећа кубански милионер Жозе-Емилио Тери купио цело имање, али га је неколико година касније продао свом рођаку Франсиску. 1913. године га је купио Анри Меније, из породице чувене по производњи чоколаде, која је и даље у власништву замка.
Током Првог светског рата замак је служио као болница, а током Другог је био бомбардован и од стране Немаца и од стране савезника. Служио је као рута за бекство из немачке окупационе зоне на другу обалу на којој је била квислиншка власт, мало лабавија. После рата је поново рестаурисан.
Због тога што су жене одиграле кључну улогу у његовом настанку и развитку, и у његовој историји уопште, често се назива и “дамским дворцем”.
Косовски бој, 500 година стара фламанска таписерија у француском замку Шенонсо
Његова магична лепота и чињеница да се налази изнад реке, није једини разлог због кога га данас спомињемо. Наиме, испред собе Катарине Медичи на првом спрату налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој.
Наш историчар др Бошко Бојовић – професор византологије на Сорбони и члан Европског друштва културе – при посети овом замку није крио своје одушевљење када је налетео на за нашу јавност, како обичну тако и стручну, практично непознато уметничко дело које се тиче директно нас и који показује дубоке културне и психолошке везе Срба и Европе.
– Срби су од 15. века у тој причи, између две ватре, у којој се некада потоне, а некад исплива, али то није разлог да потцењујемо сами себе. То сам схватио када сам видео огромну таписерију из 16. века са представом Косовског боја у француском краљевском дворцу Шенонсо. Питао сам кустоса зашто је француска краљевска кућа наручила баснословно скупу таписерију са српским мотивом, а он је одговорио да се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи. То у приличној мери демантује нашу историографију, која у свом “позитивизму” Косовску битку стално настоји да демистификује, бацајући тако и дете са прљавом водом – рекао је он недавно за Новости.
Извор: Телеграф
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
