ЕУ: Повуците заштитне мере на увоз млека и свињетине из ЕУ

БЕОГРАД – Представници Европске уније позвали су данас Владу Србије да без одлагања повуче заштитне мере за увоз млечних производа и свињетине из ЕУ.

Шеф сектора за европске интеграције Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат оценио је данас у разговору са новинарима те мере као неоправдане.

Он је подсетио да је то кршење Споразума о стабилизацији ипшридруживању, како се то и помиње у годишњем извештају Европске комисије.

„Имали смо и консултације са властима по том питању, али нисмо убеђени да има озбиљних потреса на српском тржишту када је реч о тим производима.. А потреси су предуслов да се такве мере и примене“, приметио је Јанмат.

Србија излази из треће рецесије у последњих 5 година

Јанмат је изјавио да Србија ове године излази из треће рецесије у последњих пет година, али да и други индикатори показују да Србија иде у добром правцу.

Јанмат је рекао да је процена да ће 2015. Србија завршити са растом БДП-а од 0,7 одсто, да је дефицит значајно смањен у односу на план, да незапосленост пада испод 20 одсто, а инфлација је ниска, чак и испод циљане коју одређује централне банке.

Он је, међутим, указао да је јавни дуг и даље релативно висок , да ће у неком тренутку доћи до 80 одсто БДП-а, те да су поттебни додатни напори владе да се они смање.

Јанмат је рекао да, како сада ствари стоје, ниједна од земаља Западног Балкана нема функционалну тржишну економију, али је позитиван сигнал што је Србија доставила економски програм ЕУ прошле године, као и што је закључила програм са ММФ-ом.

Говорећи о недостацима, он је рекао да је правни систем и даље сувише спор да би се применила права на својину, да постоји велики број старих нерешених случајева.

„Позитивно је, међутим, што је реституција у току, и очекујемо да ће то решити нека од питања“, рекао је Јанмат.

Он је рекао да ЕУ охрабрује владу да настави борбу против сиве економије, али и да такође сматра да су потребни даљи напори да би се контролисала парафискална плаћања на републичком и локалном нивоу, као и на унапређивању регулаторног окружења.

Када је реч о инфраструктури, транспорту и енергији, он је казао да годинама није довољно инвестирано и то је сада неопходно учинити.

„Видели смо Берлински процес, ЕУ и међународне финансијске институције могу да финансирају такве радове, концесионе зајмове, ИПА фондови… То би требало користити да више развијате транспорт и инфраструктуру“, рекао је он.

Србија да смањи државну помоћ предузећима

За државну помоћ предузећима Србија издваја око 2,7 одсто БДП-а, у ЕУ је просек 0,8 одсто, изјавио је Јанмат, уз опаску да ми те издатке морамо да смањимо.

Он је похвалио Србију за успешну приватизацију, која је при крају, али је истовремено указао да Влада мора да размотри субвенције за државана предузећа.

„Влада би у наредном периоду требало да преиспита државну помоћ и у складу с тим предузме кораке“, поручио је Јанмат додајући да закон о државној помоћи мора бити боље примењен.

Према његовим речима, позитивно је да Железара Смедерево није примила помоћ државе након 1. фебруара, као што је и било дефинисано, али остаје да влада покаже и да да информације да је помоћ која је раније дата компатибилна са ЕУ правилима државне помоћи.

„У том контексту ћемо посматрати и наредни покушај продаје железаре“, рекао је он.

Истакао је да Европска комисија нема улогу да гледа појединачне случајеве попут Ер Србије, али и да треба да види укупан пакет информација о државној помоћи који је послат Комисији за контролу државне помоћи у Србији.

ЕУ чека да види даљи развој догађаја који је у вези с помоћи за реструктурирање коју је Ер Србија примила, рекао је он.

„Знамо да је Комисија за државну помоћ то одобрила и услов је био да та помоћ мора да буде једнократна – само једном дата, да би се осигурало да се компанија буде одржива“, рекао је Јанмат и додао да је ЕУ заинтересована и за реструктурирање великих предузећа попут ЕПС-а, Србијагаса…

Извор: Танјуг