Приштина прави своју православну цркву

Поводом дешавања у Унеску, приштински политички врх сматра да је изгубио само једну битку, али не и рат, те да ће за две године Косово, боље припремљено и са јачим међународним лобирањем поново конкурисати за чланство у организацији Уједињених нација која се бави заштитом културне баштине у свету.

У међувремену ће, ради формирања тзв. православне цркве Косова, Приштина комплетирати евиденцију о српској црквеној имовини, на чијем детаљном попису увелико ради. Не искључује се ни могућност притиска из Тиране, али и из Вашингтона, на поглавара канонске Албанске православне цркве, архиепископа Анастасиоса.

Од њега ће бити затражено да питање квазиправославне цркве на Косову отвори идуће године на Свеправославном сабору у Истанбулу. Сабор ће се одржати у седишту Цариградске патријаршије, на чијем је челу патријарх Вартоломеј, иначе први по части међу православним верским поглаварима.

Јер, англоамерички пројекат „Косово“ је, како за „Вести“ каже директор Музеја геноцида др Вељко Ђурић Мишина, „веома озбиљан рад чије је остварење планирано у етапама“.

– Један од сегмената пројекта је стварање православне цркве Косова која ће бити под окриљем европске Заједнице православних цркава. Историја нас учи да је тако нешто било планирано још у време владавине Адолфа Хитлера: једна држава – једна црква. Имајући у виду да је Цариградска патријаршија институција коју „чувају“ Америка и НАТО, јасно је да је и она заинтересована да пројектована црква на Косову буде под њеном контролом. Посебан део поменутог пројекта јесу нови закони о оснивању верских заједница – каже др Ђурић.

Он истиче да се то може лако препознати када се погледају збивања у Црној Гори.

– А важи и за „Косово“. Стварање таквих заједница јесте разбијање традиционалних цркава које постоје миленијумима. После регистрације „православне цркве Косова“ кренуће харанга да се њој предају објекти Српске православне цркве. Све то потпомогнуто гомилом лажи и већ виђено у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. А данас и у Црној Гори – објашњава Ђурић.

Директор Балканолошког института Српске академије наука и уметности др Душан Т. Батаковић указује да се „у низ публикација о културном наслеђу Косова на страним језицима и званичним сајтовима, српско наслеђе на КиМ увек означава као хришћанско и православно, уз тврдњу да је део мултикултурног наслеђа тзв. Републике Косово“.

– Српско споменичко наслеђе се проглашава као албанско у пропагандним публикацијама косовских Албанаца и у календарима и званичним издањима Албанске православне цркве из Тиране. Циљ је, очигледно, да се временом и после довођења одређеног броја православних Албанаца у српске манастире на КиМ, прогласи оснивање независне косовске цркве или епархије, а затим да се спроведе њено уједињење са Албанском православном црквом. Честе посете „православне браће из Албаније“ појединим српским манастирима нису мотивисане само хришћанским братољубљем, већ имају јасну политичку позадину – каже Батаковић за „Вести“.

Да су косовски Албанци наумили да у два корака отму баштину и имовину СПЦ на Космету, сагласан је и мр Душко Челић са Правног факултета у Косовској Митровици.

– Приштински политичари су предвидели у будућем квазизакону о верским заједницама да 50 особа, без обзира на религијску припадност, могу да оснују нову верску заједницу. Према томе и тзв. православну цркву Косова. Пошто та „црква“ никако не може постати канонска, после њеног евентуалног формирања уследиће уједињење са канонском Православном црквом Албаније. Ако знамо како се на косовским судовима, где суде Албанци, отима српска црквена имовина, а за то је очигледан пример манастир Високи Дечани, није тешко предвидети план како ће баштина и имовина СПЦ у нашој јужној покрајини прелазити у албанске руке – напомиње Челић.

Крађа као пројекат
Дарко Маринковић, српски парох из Приштине, упозорио је недавно да „Албанци желе не само да успоставе контролу и промене титулара српске верске и културне баштине на КиМ, већ и да постану власници имовине СПЦ“.

Рекао је да се плаши за будућност СПЦ и њених светиња на КиМ, и упозорио да Приштина жели „за неку деценију да преименује српску верску и културну баштину у некакву косовску или, врло извесно, албанску културну и верску баштину“. Маринковић је обелоданио да су представници тзв. министарства културе Косова недавно долазили код њега у Приштину да попишу црквену и културну баштину: „Интересује их имовина СПЦ, али можда и више од тога, њено наслеђе.“ Овој стрепњи у прилог говори и изјава бившег министра културе тзв. државе Косово Астрита Хараћије, који је уочи Генералне скупштине Унеска поручио да су „православне цркве имовина Косова“.

– Оне су биле и биће православна црква Косова – објавио је Хараћија на интернет друштвеним мрежама.

Упозорење Срђе Трифковића

Др Срђа Трифковић, политички аналитичар из Америке, још 2009. „Вестима“ је наговестио могућност стварања православне цркве Косова.
– Крајњи циљ Приштине је успостављање косовске православне цркве уз налажење макар симболичног броја српских свештеника и једног или два јерарха спремних да то прогутају у име „опстанка“ јер ће прећутна, али јасна претња шиптарских власти бити да несарадња повлачи коначни нестанак. Чућемо тада и аргумент да су Грци такође подељени у више јурисдикција детерминисаних политиком (Цариград, Атина, Никозија, Јерусалим), што им не мења ни духовни, ни културни идентитет – рекао је Трифковић.

Извор: Радио Контакт плус