Душан Марић: ЗАШТО НЕ МОГУ ДА ЖАЛИМ ФРАНЦУЗЕ

Згражавам се над убиством новинара и невиних људи у Француској. То нема везе са борбом за вјеру. То су злочини. Иза којих, убјеђен сам, стоје америчке и друге западне обавјештајне службе. Као што су стајале иза терористичких напада на Свјетски трговачки центар у Њујорку, злочина на сарајевској пијаци Маркале или злочина над кијевском тргу Мајдан. Али ништа мање згражавам се над гадостима које су ти назови новинари и карикатуристи објављивали о Мухамеду и другим исламским свецима и вриједностима. То нема везе са сатиром, слободом говора и новинарством. То је примитивно, јалијашко вријеђање муслимана и њиховог идола. Баш онако као што то ових дана тврде муслимани. Они који се не плаше да и у вријеме ове „антитерористичке“ и антимуслиманске хистерије кажу истину.

9. 01. 2015. ел. поштом аутор Душан Марић, за ФБР приредила Биљана Диковић

Згражавам се над свима, посебно над Србима, који по друштвеним мрежама апелују да се шири кретенска парола „Сви смо ми Шарли“ и на тај начин пружи подршка том смећу од новина.
Дакле, са гађењем одбацујем могућност да будем „Шарли“, а што се тиче убијених Француза, желим им покој душе, али не могу да их жалим. Просто, не могу.

Док слушам како лажни борци за слободу говора и заштиту људских права у Србији лију крокодилске сузе над угроженом слободом смећа од новинарства (надајући се да ће на тај начин себи обезбједити још коју донацију из иностранства или из буџета Владе Србије) признајем да уопште не размишљам о тим жртвама.

Размишљам о агресији Француске и НАТО пакта на Републику Српску 1995. године, о агресији те злочиначке организације на Савезну Републику Југославију 1999. године, о хиљадама тона бомби и ракета којима су Французи и њихови савезници, хладнокрвно, са страшћу и мржњом, три мјесеца разарали српске градове и села, рушили српске школе и болнице, пруге и фабрике….

Размишљам о хиљадама Срба из Хаџића на које су француски авиони бацили тоне осиромашеног уранијума, али и о муслиманској дјеци из Хаџића која се и данас, док изађу да се играју, трују тим француским „даровима“. Размишљам о бомбама тешким двије тоне којима су Французи и њихови саучесници разносили нашу дјецу. Прецизно, немилосрдно. И српску и шиптарску. Иза њих је остало седамдесет малих хумки.

Размишљам о отетој Републици Српској Крајини и 500.000 Срба које су Туђман и сарадници, уз помоћ Француза и других западних земаља, протјерали у прогонство, у живот по бијелом свијету, од немила до недрага.

Размишљам о отетом Косову и Метохији. Размишљам о 1.008 српских војника и полицајаца које су 1998. и 1999. године хладнокрвно убили француски пилоти и легионари, заједно са својим савезницима из НАТО и терористичке ОВК.

Размишљам о више од 3.000 српских, али и шиптарских, цивила које су убиле бомбе из француских авиона и ракете са француских бродова. Размишљам о оној избјегличкој колони несрећних Шиптара које Французи и њихови савезници покосише бомбама и митраљезима. Само зато што су се кретали у „погрешном“ смјеру: на Косово, а не са Косова.

Размишљам о одушевљењу са којим су француски предсједник, премијер, водећи политичари, водећи интелектуалци и новинари извјештавали о убијању мог народа. И позивали своје пилоте да гађају прецизније, да убијају немилосрдније. Размишљам о 15.000 рањених Срба и Шиптара, које су у агресији на СР Југославију осакатили Французи и њихови савезници.

Размишљам о неколико стотина српских војника и цивила које су, под заштитом Француза и НАТО пакта, под заштитом тадашњег окупационог гувернера Косова и Метохије Француза Бернара Кушнера, терористи из ОВК киднаповали, одвели у Албанију и тамо живе искасапили ради продаје њихових органа.
Размишљам о мукама у којима су ти несрећници умирали.
Размишљам о мукама у којима данас, 9. јануара 2015. године, живи мајка која зна да су њеном сину, младићу од 20 година, живом вадили један по један орган…

Размишљам о хиљадама муџахедина које су Французи, Американци и друге западне земље довеле у БиХ да убијају мој народ, да одсјецају главе заробљеним српским војницима на Озрену и Црном врху код Теслића, да на Стожеру и Купрешким вратима јуришају на мој Купрес, да преко Велике Плазенице нападају на мој Благај….

Али ја, српски новинар и српски националиста, српски војник који је четири године са пушком у руци ратовао против муслимана и муџахедина, убијао их и гледао како убијају моје војнике, пријатеље, комшије…..размишљам и о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи, заједно са Американцима, Британцима и другим „демократама“ у посљедњих двадесет година убили и још увијек убијају у мученичком Ираку. Као да убијају стоку, а не живе људе. Нечију дјецу, нечију браћу, нечије сестре….

Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана које су Французи и њихови савезници убили и још увијек убијају у Авганистану. Размишљам о стотинама хиљада недужних муслимана који су погинули и још увијек гину у мучкој, варварској, агресији Француза и њихових савезника на мученичку Сирију, на Дамаск град свих градова, једну од колијевки цивилизације.

Размишљам о десетинама хиљада недужних муслимана који су прије неколико година погинули у агресији Француза и њихових савезника на Либију, Тунис, Египат…. Размишљам о стотинама хиљада разорених, потпуно затртих, муслиманских породица од Марока до Пакистана, које су уништили и затрли Французи и њихови западни савезници. „Браниоци“ демократије.

Размишљам о низу исламских терористичких организација које деценијама сију смрт по свијету, а које су управо ради тога, ради убијања недужних људи основале Француска, Америка, Британија и друге колијевске „демократије“: Исламска држава, Ал Каида, Муслиманско братство, Палестински исламски џихад, Палестински вукови, Хезболах, Хамас, Египатски исламски џихад, Исламска група, Ел муџехид….

Читам, има западних плаћеника и лудака који позивају Србе да у појединим градовима организују протесте. Позивају Србе да воде туђе ратове. Као да нам није доста и ових наших.

Онима који одлуче да се одазову тим позивима предлажем да на те демонстрације оду са сљедећим транспарентима:
„Срби су народ без закона и без вјере. То је народ разбојника и терориста.“ (Жак Ширак, председник Француске, на заједничкој конференцији за штампу са грчким премијером Папандреууом)
„Срби су ђубре.“ (Лоран Фабиус, председник француског парламента у изјави за француску државну ТВ)
„НАТО расрбљивач“. ( Расистича реклама спреја за уништавање гамади у емисији „Хоризонти“ француске телевизије)
„Ако си почео да дереш мечку, мораш и да је докрајчиш“. ( Париски дневник „Ла Фигаро“ о агресији НАТО на Југославију, 16. априла 1999. године)
„Срби су извадили из једне труднице дијете из утробе, пред њеним супругом. Њен муж је, у шоку, покушао да врати бебу у њену утробу“. (Из пропагандног антисрпског арсенала француске државне телевизије „Франце 2“)
„Апостол Велике Србије је једна хладнокрвна животиња“. (Париски лист „Л евенемент“) „Прошле недјеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недјеље – осморо. То је јасни напредак“. ( француски скот Бернард Кушнер, шеф цивилне мисије УН на КиМ)
„Ђубре…докле ће ићи Милошевић…“ (Насловна страна париског недјељника „Глобе Хебдо“ са сликом предсједника Србије Слободана Милошевића)
„Стоп злочинима против човјечности српских националиста“. (Плакат који су „Љекари без граница“ 1993. године дијелили по Паризу и другим француским градовима)
„Молим да се ватра небеска обруши на Србе и казни их за њихове злочине“. (Чувени француски свештеник-хуманитарац)

Извор: Фејсбукрепортер