Одговор Чедомиру Јовановићу

Дирљив је читав ваш коментар, али се он, нажалост, цео може свести само на једно: вашу изјаву да би улазак Србије у НАТО – био гарант  њене стабилности, а да би свако противљење томе, представљало одбрану система вредности, који је уништио Србију.

Готово да сте ми натерали сузе на очи, господине Јовановићу. Како је лепо, када успешан и релативно млад човек попут вас, несебично и штедро дели савете читавом народу Србије, отварајући му очи и саветујући га, како да живи у стабилној земљи. Господине Јовановићу, апсолутно сам сигуран у ваше крајње добре и готово филантропске намере.

Не верујем да иза ових ваших крупних речи (што каже наш народ, „као на просидби“) стоји било какав ваш лични интерес или ваш егоизам. Напротив. Ја сам потпуно сигуран да је у питању нешто друго. И управо из те моје сигурности у вашу добронамерност, као и жеље да у потпуности отклоним сваку злонамерну сумњу у вас и ваше намере, ја желим да вам нешто јавно предложим.

У име многобројних незапослених, малодушних, сиромашних и бесперспективних људи Србије, а и у своје лично име, био бих вам веома захвалан господине Јовановићу, када бисте могли да целој јавности Србије „зачепите“ уста и објасните једном засвагда како се то може живети онако како ви живите, а да се привидно апсолутно ништа и нигде не ради?

У име тога, ја лично, као и многи други људи које знам, радо бисмо желели да похађамо један ваш курс (назовимо га „пословни или менаџерски“), на коме бисте нас ви, господине Јовановићу, едуковали и објаснили нам где то грешимо, као и све појединости вашег пословног успеха и принципа на којима се заснива тај ваш, евидентно блистави и перспективни систем вредности. На један тако једноставан и обичан начин, ви бисте, готову читаву јавност Србије, брзо и у потпуности убедили у истинитост ваше тврдње са почетка овог текста – да је НАТО стабилност!

Зашто бих сумњао у иједну вашу реч ако ми откријете основне принципе вашег личног успеха! Има ли иједног бољег начина, господине Јовановићу, да промовишете идеју чланства у НАТО од ваших пословних савета, којима ћете учини успешним на десетине и десетине хиљада младих људи у Србији.

Предлажем да тај пословни курс, који бисте ви водили, а који би вероватно био и веома скуп (јер на крају крајева, гарантује успех у животу), буде бесплатан за полазнике, и да га финансира у потпуности неки од многобројних, вама сигурно блиских и познатих, „доброчинитељских фондова“, или нека страна и пријатељска страна амбасада, или на крају крајева, и директно НАТО пакт.

Сигуран сам да би НАТО пакту било много, много пута (можда милионима пута!) јефтиније да финансирају један овакав ваш пословно-менаџерски курс за младе радно способне Србије, него да нас поново бомбардује, обнављајући нам неке недовољно запамћене лекције из блиске прошлости, на које нас ви подсећате и у вашој колумни.

Господине Јовановићу, ваш курс може променити животе десетинама и стотинама хиљада младих људи Србије и читавог региона! То ће значити и помирење у читавом региону, за које се ви такође веома залажете! Зар то није дивно? Ја нисам циничан, господине Јовановићу, и сигуран сам, да нема ниједног младог човека у Србији који не би волео да живи вашим животом, животом  авантуристе, светског путника, љубитеља екстремних авантура и спортова, који коштају понекад и десетине хиљада евра дневно.

Господине Јовановићу, верујте ми да бисте овим вашим потенцијалним курсом постали светао пример свих младих Србије и окружења, и ако смем да претпоставим, (а да не чује премијер Вучић) вероватно и човек загарантоване и блиставе политичке будућности у Србији!

Овако, ако не будете хтели да са нама поделите методологију вашег пословног приступа, испашће да су у праву они који тврде да вама НАТО треба као фактор стабилности, само како бисте ви и даље незаслужено живели опуштено, лагодно и наравно – стабилно, а не огромној већини људи у данашњој Србији, којима би стабилност овакве Србије гарантовала практично само вечиту немашптину, беду, сиромашство и глад! Исти ти злонамерници тврде како сте ви из исцепаних фармерки и „старки“, и са изношеном јакном, одједном постали богати и успешни, истанчаног укуса за луксуз и најскупље ствари, тако рећи, прва права „старлета“ Србије.

Без љутње, старлете су данас лепушкасте, не баш много мудре девојке, које живе лагодним животом, захваљујући својим богатим спонзорима. Оне то и не крију: мислим богате спонзоре. Заузврат оне дају оно што једино имају: своје тело. Али, с обзиром на то да сте ви озбиљан човек, то се не може применити на вас! Под условом да одржите предложени пословни курс о начину и принципима вашег пословног успеха! У супротном, остаће отворено питање ко су ваши спонзори и за шта вас то они плаћају?

Када кажем да сте прва права „старлета“ Србије, мислим на то да сте први кренули са промовисањем свог „кварцованог и тетовираног“, и „фит“ одржаваног тела, као вашом главном и кључном вредношћу у животу, потом промовисањем ексклузивне и најскупље гардеробе и обуће, промовисањем баханалија  и теревенки на вашим летовањима и зимовањима, испијањем вина вредног на хиљаде евра за само једно вече итд. А при томе, никоме није, бар до овог тренутка, било јасно одакле вам финансијске могућности за све то! Ви ћете све те гласине једино и сигурно одбацити само држањем овог курса који вам предлажем. Унапред се томе радујем. Уз то, напомињем да све то што изнесете у вашем курсу, мора потврдити и АПР, као и надлежне особе у надлежним министарствима (пре свега финансија!), као и пословне банке!

Ах да. Још нешто.

Кажете, господине Јовановићу: „Противљење уласку у западни војни савез последње је утврђење у којем се брани систем вредности који је уништио нашу земљу“.Хм, мене, и већину људи у Србији занима, које је то тачно „последње утврђење“, и који је то тачно „систем вредности који је уништио нашу земљу“?

У данашњој Србији, на видику, докле год поглед сеже, нигде нема никаквог утврђења, које може да се мери са оним у „Бондстилу“. Да ли сте можда мислили баш на њега, када сте рекли, да се у њему брани систем вредности који је уништио нашу земљу? То се баш уклапа, зар не? Ако сте тако мислили, можда можемо још увек да сачекамо са преурањеним закључцима.

Уједно, користим прилику да на самом крају овог мог реаговања пренесем и  једно туђе питање, које потиче из мог непосредног окружења (тачније од једног мог пријатеља, који баш и није вешт писању). Он вас најљубазније пита, господине Јовановићу, какво је ваше мишљење о „овом старом систему вредности у Србији“,  који допушта да један професионално потпуно неуспешан  човек, као што сте на пример ви, живи оваквим животом? Да ли је то можда онај систем вредности који је уништио нашу земљу?