Храбри возач српских рањеника

Изложба о Олив Келсо Кинг, Аустралијанки која је помагала нашој војсци. Одликована орденима Милоша Обилића и Светог Саве

Олив Келсо Кинг

ВИШЕ од 20 различитих појединачних и групних фотографија жене у униформи возача амбулантних кола Српског санитета на Солунском фронту. Испод једне фотографије пише: „Наредник Олив Келсо Кинг“. Ту су и њена одликовања – Орден Милоша Обилића за храброст и Орден Светог Саве, десетак личних ствари, докумената, пожутелих писама…

Ово је део предмета изложбе „Наредник Олив Келсо Кинг – Аустралијанка у српској војсци“, која ће вечерас бити отворена у Малој галерији Дома Војске у Београду. Изложбу о јединој Аустралијанки у активној служби српске војске у Првом светском рату организује Амбасада Аустралије у Београду, а отвориће је амбасадорка Јулија Фини. Ово је први пут да амбасада добије оригиналне предмете Аустралијског ратног музеја у Канбери и овлашћење да их изложи у Београду.

– Приступање Олив Келсо Кинг српској војсци и њено напредовање у служби, једна је од многобројних прича о храбрим странкињама у српској војсци током Великог рата, али је по много чему јединствена – каже за „Новости“ амбасадорка Јулија Фини. – Желимо да српска јавност сазна више о Олив Келсо Кинг, најугледнијој и најхрабријој Аустралијанки тог времена. Да сазна више о њеном јунаштву на фронту као и великодушном залагању да разореној Србији, после рата, обезбеди преко потребну хуманитарну помоћ.

Рођена 1885. године у богатој сиднејској породици, Олив се, прича наша саговорница, обрела у Енглеској баш када је почео Први светски рат. Почетком 1915. одлучила је да се придружи Савезничкој пољској санитетској служби, а потом је прешла у Шкотску женску болницу.

– Средином маја 1916, указала јој се могућност да у српској војсци буде возач – прича амбасадорка Фини. – У новој служби, Олив је возила амбулантна кола са регистарском таблицом број 3. Била је у јединици пуковника др Романа Сондермајера, начелника Српског санитета на Солунском фронту. Пожртвована и храбра, изузетно јунаштво показала је током великог пожара у Солуну који су француски војници случајно изазвали августа 1917. За показано херојство тада је одликована Орденом Милоша Обилића за храброст.

По завршетку рата, каже наша саговорница, Олив није могла да напусти Србију. Силно је желела да помогне српском народу да обнови разорену отаџбину.

Шоферске ознаке са бројем три које је носила око врата током Великог рата

– Крајем 1918, Олив је, уз великодушну подршку богатог оца Џорџа и народа Сиднеја, отворила више мобилних кантина, обезбеђујући храну, одећу и лекове за најугроженије становнике Србије – сведочи амбасадорка Фини. – Њен отац је у Сиднеју основао фонд за успостављање аустралијско-српских кантина. Више од 10.000 фунти, што је данас око 600.000 евра, сакупљено је за неколико месеци. Отворене су кантине у Нишу, Београду, Крагујевцу, Краљеву… А када су завршиле рад, у марту 1920, Олив је преостали новац предала Универзитету у Београду, Дечјој болницу у Сремској Каменици и неколицини хуманитарних организација у Сарајеву.

За хуманитарни рад и љубав показану према Србима, краљ Александар јој је, 1920, уручио краљевски Орден Светог Саве.

ЗЕМЉА ХРАБРОСТИ

ПИСМА која је Олив са Солунског фронта писала оцу, у књизи „Једна жена у рату“ објавила је њена сестра Хазел Кинг, позната аустралијска историчарка. У једном од писама пише:

„Током читаве историје света није било такве земље која је показала ненадмашан пример храбрости, издржљивости и надасве непобедивости духа као што је Србија. Част ми је била да служим Србима у најтежим данима патње и страдања.“

Табакера коју је добила од саборца Милана у Солуну

НА ВЕНЧАЊУ КРАЉА АЛЕКСАНДРА

ПОСЛЕ шест дугих и тешких година далеко од породице, Олив је одлучила да се врати у Сиднеј 1920. године – каже амбасадорка Јулија Фини. – Само још једном је посетила Србију, 1922. године. Тада је са оцем и маћехом присуствовала венчању краља Александра. Преселила се у Мелбурн 1956. године, а преминула је 1. новембра 1958. године.

Извор: Новости