Док се други причешћују

Не причешћујемо се сви на свакој служби. Даће Бог да доживимо време кад ће после речи свештеника «са страхом Божијим и вером приступите» Чаши прилазити огромна већина оних који се моле. Али и тада ће остати неко ко не може да се причести због здравственог стања, или кога задржаве епитимија, или неки други разлог. О чему да размишља и за шта да се моли човек који се сад не причешћује сам, али види другу браћу и сестре како се с рукама прекрштеним на грудима приближавају причешћу?

Као прво, треба да се радује за људе који се причешћују Христом. Треба да се моли да им причешћивање Светим Тајнама не буде на суд и на осуду, већ на умножење вере, на исцељење душе и тела, на потпуно освећење. Наша је свагдашња обавеза да се молимо за себе, једнако као и обавеза да увек дишемо. Али молитва за друге је дело љубави и треба што чешће ширити своје срце, примајући у њега туђе потребе.

Као друго, гледајући друге, човек се нехотице сећа и себе. Сетићеш се и замолићеш Господа да те «не лиши причешћивања Светим Тајнама». Замолићеш и за то да се причешћујеш достојно и без осуде, управо онако како свештеник каже: «са страхом Божијим и вером». То ће бити права припрема за Причешће. Јер «припремити се» не значи само ишчитати молитве које треба да се прочитају пре службе. Спреман је онај ко често размишља о достојном причешћивању Христом, ко жели ово јединство, ко се за њега моли чешће него што то захтева црквена дисциплина.

Као треће, свако од нас има људе који су драги нашем срцу, али се у главном – у вери, не слажу с нама. Ако нису крштени, молимо се за њих на јектенији «за оглашене». Али ако су крштени, али нису уцрквљени причешћивање је право време да се молимо за њих. «И њих призови, Владико. И њих удостој да се нахране бесмртном храном. И њихових срца се дотакни, да будемо заједно – они и ми – пред Лицем Твојим.»

Ове и друге сличне молитве нека се откидају ка Небу док хор поје «Тјело Христово примите, источника бесмертнаго вкусите.»

Треба ли подсећати на то да време причешћивања, чак и ако се лично не причешћујете, није време да изађете из храма или шетате по њему, да није време за разговоре и остала докона занимања?

Небо је отворено! Христос Својим Телом и Крвљу храни верне! У току је пир вере и тајанствено очишћење душа које Господ воли!

То је време за пажљиву и ватрену молитву, како за оне који се приближавају Чаши, тако и за оне који су због нечега данас лишени причешћа.

***

Из књиге „Мисионарске белешке“