На зидовима конака, трпезарија и осталих објеката СПЦ углавном су поред икона, портрети патријараха, епископа или српских владара и краљева. Сада имамо на том списку и такозване амбасадоре у непризнатим државама. Каква је заслуга г. Квалеа Српској Цркви може се наслутити из једног ранијег текста са сајта „Дојче Велеа“:
“Једна од главних препрека због које смо се затварали у себе били су ставови нашег претходног епископа Артемија, који је буквално изашао из Српске православне цркве и формирао самосталну секту. Доласком садашњег Епископа Теодосија, трезвеног човека и конструктивног побољшана је видно сарадња наше епархије са исламском заједницом и католичком црквом као и приступ друштву у којем живимо. Сада улазимо у период када, независно од статуса, заиста желимо да сведочимо да ће православна црква на Косову бити добар и конструктиван део овог друштва, у нади да ће нашу улогу такође признати други, да ће нам помагати и поштовати нас “, говорио је за Дојче Веле игуман манастира Сава Јањић.
Духовно ропство је много опасније за човека од оног телесног. Уколико је човек рајетин само телом, то на његов дух може и да не утиче, па чак и да утиче позитивно код оних који умеју да трпе и познају правила духовног живота. За време пет стотина година ропства под Турцима у Србима је остао жив дух, дух није постао рајетински.
укидањем Пећке патријаршије Турци су успели само незнатно да угрозе дух народни подстичући архијереје грчког језика међу Србима, али подстичући и корумпираност међу њима. Ипак, трајно и на дуже стазе нису имали успеха.
Православни морал, чежња за слободом и достојанством није била угушена у народу. Аустроугарска је овом послу приступила много озбиљније прогањајући чесне архијереје и свештенике, помажући оне са слабијим моралом, забрањујући и искорењујући гусле и српску историју. И Аустроугарска је прошла, али дух рајетински није имплементиран у Србе. Кажемо “није”, мада код појединаца јесте. Да би неко издао веру на делу, сигурно је претходна фаза издаја духом. Хиљаде и хиљаде сународника Срба прешло је на ислам, прешло је у унију, прешло је у римокатолицизам. Промена се није десила преко ноћи, нити из верских убеђења, већ је промени претходило прихватање рајетинског, сервилног духа, духа идентификације са господарем ради јадног материјалног добитка или конфора. Оно што желимо рећи много ће вам практичније и пластичније приказати следећи текст из пера једне новинарке Дојче Велеа, Ајете Шабан Бећирај:
(Неколико напомена: Пошто медиј за који је текст рађен припада медијима државе која учествује у агресији на Косову и Метохији, неки појмови су погрешно написани у складу са окупационом политиком. Говори се о “косовским институцијама”. Ово су уствари нелегалне сепаратистичке институције, те у складу са тим ни Сељманај није председник општине Дечани, већ такозвани “председник општине Дечани”, а Косово наравно није држава већ окупирана област Србије и сл. Када се говори о “Епископу рашко-призренском Теодосију” мора се имати у виду да он није прихваћен од пуноће православних као такав, већ се сматра за неканонски изабраног, нелегалног, “паралелног” епископа у ЕРП, док је Епископ рашко-призренски Артемије и даље жив и без икаквог суђења насилно уклоњен. Уосталом, у тексту ће се јасно чути и разлози уклањања еп. Артемија од самих иницијатора. Текст је преведен са оригинала и без икаквих наших додатака. Јесте да је прошла готово година од овог догађаја, али текст није био превођен на српски и био је сакривен од наше црквене јавности. И још нешто, врло важно за разумевање текста: на територији општине Дечани нема православних Срба, већ су сви протерани.)
НОВИ ДУХ У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ НА КОСОВУ
11 ЈУЛ 2011, Дојче веле, пише: Ајете Шабан Бећирај
Било је потребно не мање од 12 година, да Српска православна црква да први сигналотворености према институцијама Косова зарад боље будућности за све. Ова нова страница је окренута првом званичном посетом новог Епископа рашко-призренског Теодосија заједно са игуманом манастира Дечани, Савом Јањићем општини Дечани.
“Црква, којој и сам припадам, је увек била отворена према друштву у коме живи. Имали смо контакте са општином и раније и непрекидно смо посећивани од представника косовских институција. Прошло је довољно времена од догађаја из рата, изграђено је поверење и заиста сам срећан да постоји добра воља и спремност обе стране и надам се да ће се ти односи даље развијати. Ми као манастир поштујемо законе, вредности и правила и увек смо отворени за нашу заједницу, за људе који живе овде, јер ми припадамо овој општини, а желимо да овдашње становништво манастир Високи Дечани види као свој “, каже за Дојче Веле, игуман манастира Дечани Сава Јањић.
Промене које су се требале десити ранијих година
Председник општине Дечани Расим Сељманај, каже да ће наставити да игра улогу која му припада као председнику општине у даљој изградњи међусобних односа.
“Манастир је верски објекат у општини Дечани, а као такав ми га поштујемо и чувамо. Међутим, мислим да је дошло време за промене које су морале да се десе пре много година и манастир Дечани треба да буде фактор економског развоја, или другачије речено, помоћни фактор отварања пута развоја туризма у општини Дечани, конкретно за наш приоритетни пројекат, пут Дечани-Плав “.
Посебна заслуга у напретку односа манастира-општина има норвешки амбасадор Свере Јохан Квале, који је на крају своје мисије на Косову био део прве посете представника Православне цркве косовским институцијама, конкретно општини Дечани.
“И није било нимало тешко јер постоји добра воља на обе стране и ја сам поносан да будем пријатељ обе стране. То ме чини веома срећним, јер видим да оно на чему смо радили дуго времена се дешава пред нама, што је веома добро “, каже господин Квале, који ће убрзо бити проглашен почасним грађанином Дечана.
Долазак владике Теодосија доноси позитивне промене
Посета од пре две недеље у општини Дечани изражава први званични наступ представника манастира Дечани у њиховој општини, али и први званични наступ представника Православне Цркве на Косову. И самозатвореност која је трајала близу 12-године је постојала из много разлога, каже игуман манастира Дечани, Сава Јањић, који је између осталога напоменуо да су напади неких појединаца на манастир допринели несигурности монаха манастира. Он је такође убеђен да иза појединаца не стоји овдашња популација која овај манастир чува вековима.
“Једна од главних препрека због које смо се затварали у себе били су ставови нашег претходног епископа Артемија, који је буквално изашао из Српске православне цркве и формирао самосталну секту. Доласком садашњег Епископа Теодосија, трезвеног човека и конструктивног побољшана је видно сарадња наше епархије са исламском заједницом и католичком црквом као и приступ друштву у којем живимо. Сада улазимо у период када, независно од статуса, заиста желимо да сведочимо да ће
Владика Артемије је по пс. Сави Јањићу највећа сметња у сарадњи СПЦ са сепаратистима са Косова православна црква на Косову бити добар и конструктиван део овог друштва, у нади да ће нашу улогу такође признати други, да ће нам помагати и поштовати нас “, каже за Дојче Веле игуман манастира Сава Јањић.
Без обзира чија је одговорност прошлих 12-година, Дечанци још увек осећају стални хендикеп као резултат политизације сваког кретања дуж области где се налази манастир, посебно након проглашења Заштићене Зоне 2005.
Општина и манастир Дечани ће подстицати заједничке пројекте у корист Косова
Имајући у виду неколико случајева у прошлости, на Косову је створено убеђење да је ман. Дечани постао препрека развоју општине. Ово је погрешна перцепција по игуману Јањићу: “Напротив, манастир Дечани представља један од најзначајнијих ресурса ове општине и он ће сигурно бити извор економског развоја овог простора, јер је захваљујући овом верском споменику људи из целог света долазе и другима говоре о томе где су Дечани. Један од најјаснијих показатеља да Манастир није препрека за економски развој општине је инвестиција која долази у најскорије време у хидроцентралу са подземним инсталацијама у овој области од стране аустријске компаније Келкос. Ово је једна од највећих капиталних инвестиција на послератном Косову, што ће утицати на развој општине Дечани и побољшање електроенергетског система Косова уопште “.
Како год да је, становништво овог региона манастир Дечани сматра као део себе и посета његових представника је нешто природно. Они желе да верују да су неспоразуми остали у прошлости и да ће отварањем нове странице, општина и манастир заједно кренути на пут ка бољој будућности за све.
Заједнички кораци ка једној бољој будућности
Нови епископ рашко-призренски Теодосије, током своје прве званичне посете косовским институцијама јавно је обећао своју подршку. “Ми живимо у овим областима и важно је да имамо узајамно поштовање. Све што је добро за ову општину, становништво и директно не угрожава манастир, идентитет, мир и његово вековно наслеђе, верујте да смо отворени да пружимо за добробит овог народа “, обећао је епископ Теодосије приликом посете општини Дечани.
Заједнички пројекти су већ најављени. Туризам, као главна артерија развоја је циљ обестране, док капитални пројекат пута Дечани-Плав и даље захтева заједничку алтернативу и фондове.
“За почетак смо направили добар амбијент за заједничке пројекте и очекујемо донације од институција Републике Косово и оних међународних . Безбедност је потпуна, грађани су свесни реалности и мислим да ће ускоро представници манастира као грађани ове земље изаћи, да се слободно шетају и живе нормалан живот као и сви други “, каже градоначелник Дечана, Расим Сељманај.
По игуману, пак, ман. Дечани Сави Јањићу: “Општина Дечани заиста има велику перспективу. Захваљујући територији са значајним наслеђем и културним и природним као што су манастир Дечани, куле, шуме и реке, број посетилаца ће бити свакодневно већи. Због тога је важно да сви будемо спремни за период у коме ћемо радити заједно на развоју туризма и да докажемо свима да знамо заједнички да бринемо и да сачувамо наше благо. Преко Дојче Веле-таласа поздрављам наше суседе, становнике Дечана, са најбољим жељама за напредак у општини и да сви живимо у миру и здрављу како треба и како смо увек живели. “
Општина и манастир Дечани верују заиста да се пред њима простире светла будућност. Међутим, изазов за обе стране остаје више од двадесет хектара земљишта у правосудном процесу, случај који се тренутно налази у Специјалној комори Врховног суда Косова.
Текст је преузет са блога Ајете Шабан Бећирај
Највиши облик драме јесте трагедија. Историја Срба је сва трагична. Пут србског народа води врхом опасне литице над безданом. Тим путем може проћи без страха само месечар. Такве су страхоте на том путу. Да су Срби гледали наниже у пропаст изнад које путују, уплашили би се и брзо пали и пропали. Али су они гледали навише, у небо, у судбодавца Бога, с поверењем у Њега и корачали несвесно или једва полусвесно. Због тога су могли прећи пут литицом, каквом ни један народ беле расе није до сада прошао. (Св. владика Николај)
Извор: Православље живот вечни
