Продавнице су већ данима, па чак и седмицама унапред снабдевене одговарајућом робом за Ноћ вештица, а то су пре свега разни костими и ”играчке” за децу, који сви без изузетка симболизују смрт или зло – лобање, костури, вампири, слепи мишеви или сама смрт са (пластичном) косом (смрт се најчешће симболично представља као костур који у десној руци носи косу).
За девојчице су то најчешће костими вештица. Вештице се код нас сматрају бићима које поседују натприродне и магијске моћи и обично се замишљају како лете на метли, а често их прати и црна мачка. То су, како се сматра, жене које које у себи имају ђаволски дух, и ноћу устају из гроба у којем живе преко дана, и нападају људе и децу и ваде им срца или џигерицу, којом се хране.
Као што смо видели из објашњења самог назива, Ноћ вештица (енглески Halloween) је Свето вече. Код нас, али и у Русији и другим православним земљама, Свето вече, или тачније Свети дан, празник, подразумева прослављање светаца. Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христу.
У Православној цркви, светитељи су хришћани који су током свог живота постигли обожење, које је најбоље објашњено речима апостола Павла: „Живим не више ја, него Христос живи у мени“. У Српској православној цркви свака породица има своју крсну славу, односно свеца заштитника.
Дана 31 октобра, по православном календару, у Србији се прослављају Свети Лука Еванђелиста и Свети Петар Цетињски. На жалост, постоје и они који раде на томе да се и код нас успостави обичај прослављања Ноћи вештица.
Овај кратки текст ћемо завршити питањем Светог Владике Николаја: “А ти Србијо, куда си пошла за Европом? ”
Извор: Фејсбукрепортер
