Румунски устанак против екуменизма!

категорија Православље / дана 30/10/2015 у 8:12 часова /

„Не померај међе које поставише Оци наши“

Румунски монаси покренули су још једно „Исповедање вере против јереси екуменизма“, ограђујући се тако од ове погане јереси која попут гангрене уништава део по део тела Цркве. Они су се обратили разним медијским кућама са молбом да се исто објави.

Творац саопштења је старац Јулијан, духовник из скита Св. Јована Претече са Свете Горе, и у први мах било је потписано од много верника Румуна. У међувремену је, уз мање измене, објављено и на грчким порталима. Како обично бива да се добар глас далеко чује, у међувремену су га потписали још и браћа из грчких манастира на Атосу, браћа из раније поменутог румунског скита, професори теологије као и многобројни свештеници Грчке и Румунске православнe цркве.

Верује се да је један од разлога оваквог вида обраћања уствари реакција потписника на закулисне радње у организацији тзв. „Свеправославног сабора“, који ће се наредне године, одржати у Истанбулу, што не треба никога да чуди, ако се зна да ће између осталих тачака, на дневном реду Сабора бити и везе са другим хришћанским конфесијама, екуменистички покрет. Основну бојазан представља претпоставка да ће се легитимисати либерални тренд „европравославних“, па макар то директно значило и гажење по канонима и по вековној традицији Цркве православне.

„Дакле, они који су благодаћу Божијом одгајени на благочестивим догматима и следују у свему Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, дижу свој глас против оваквог преврата.

Једини пут спасења људи је вера у Свету Тројицу, у дело и учење Господа нашег Исуса Христа, Бога и човека, који се настављају у Његовом телу, Светој Цркви.
Православна Црква није само истинита Црква; она је једина Црква и само у њој се може спасити.“

„Само она је остала верна Еванђељу, Саборима и Оцима“, те, потписници одбијају и јавно одбацују различите јереси данашњег времена којима су структуре у Православној Цркви заражене. Поредећи екуменизам са болешћу, упозоравају да и један болестан орган у телу, значи болест читавог организма. Наводећи да проповедајући екуменизам, епископ или свештеник, „не штети само себи него и своме стаду и да треба имати на уму да морални грех одваја човека од Бога, али грех јереси га превазилази.“

Називајући се живим члановима Цркве Христове, потписници овим путем одбијају:
заједничке молитве са јеретицима упаковане у шарену лажу „Недеље молитве за јединство хришћана“, где се у олтару Православне Цркве, гази жртва Христова, те било коју врсту молитвеног општења са јеретицима и учешће на којекавим међурелигијским екуменистичким скуповима.
Надаље, у 24 тачке:

исказују осуду и одбацивање јереси екуменизма, између осталог и због чланства Румунске православне цркве и осталих помесних цркава у Светском савезу цркава, те став да су хришћанске конфесије уствари гране једне „уједињене цркве“, а да је православна црква уствари једна „породица цркава“ опет у тој уједињеној.
Дотичу се и бесмислености већ добро познате јереси и теорије о „сестринским црквама“, те „два плућна крила“.
Не сматрају валидним потписан споразум о међу-хришћанском дијалогу, не зато што нису за дијалог, него зато што сматрају да циљ дијалога мора да буде покајање јеретика те одрицања од заблуда, и њихово примање кроз Крштење, Миропомазање и Божанствену Евхаристију.
Напомињу и да је неприхватљиво да се монофизити/миафизити, ученици Севера Антиохијског, који одбацују 5., 6., 7. васељенски сабор сматрају православним хришћанима, на чему се настоји по дијалогу у Шамбезију.
Одбацују нови тип уније са римокатолицима потписане у Баламанду,
Сматрају неприхватљивим да је јерес Филиокве само пуки терминолошки неспоразум а не искривљавање догме Свете Тројице.
Сматрају „скидање анатема“ између православних и паписта, као и православних и других јеретика за нерегуларно, јер анатеме не могу на магичан начин да буду анулиране без уклањања разлога за анатеме,
Јерес, да спасајућа благодат постоји ван Православне Цркве као и то да постоји дејствујуће крштење и дејствујуће свештенство и ван православне Цркве не прихватају,
Мишљење, по коме свети и богоносни оци више не могу бити актуелни у наше дане, сматрају јересју која у суштини одриче присуство Духа Светог у светим и богоносним оцима Светих Васељенских Сабора, као и саму Цркву у њеном непрекидном постојању,
Не може бити прихватљива ни констатација да је број верника критеријум истинитости Цркве, јер према православном учењу једини критеријум је неискривљено очување богооткривене Истине.
Мишљење, по коме ми не знамо које су границе између Православне Цркве и јереси и по коме сви улазе у некакву „невидљиву цркву“ сматрају неисправним,
Не подржавају став о претварању снисхођења у догмат и канон, односно снисхођење се користи само у случају неких изнимних околности када се сматра прекопотребним ради привођења људи правој вери. Продужена примена снисхођења нарушава и игнорише канонски поредак.
Дотичу се и питања „мешовитог брака“. Мешовити брак је недејствен и у исто време представља собом заједничку молитву са инославнима.
То да је Васељенски патријарх први и да нема премца је мишљење које у својој основи има јерес која пориче равноправност лица Свете Тројице.

„Православна Црква је Васељенска, не екуменистичка, и зато очекујемо од њених чланова, да они примењују и проповедају Православље целој твари, приводећи многе људе у лађу спасења, каква је Црква Православна.“

Остају при ставу да треба да чувамо непроменљиво и неповредиво све што су Сабори и Оци установили. „Прихватамо све што они прихватају и осуђујемо све што они осуђују, а клонимо се општења са онима који новаче у стварима вере. Спаситељ Исус Христос нас призива да разобличујемо братију ради њиховог исправљања и показује, да је обавезност сабрања верних — да спроводи разобличења, када је то неопходно… Ми нити додајемо нити одузимамо какво учење, нити га мењамо.“

У светлу данашњих дешавања, подсећају на речи Спаситеља Исуса Христа: – Ако ти сагреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата свога. Ако те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.

„Осим речи Исуса Христа, можемо се позвати и на 75. Правило Светих Апостола, које показује да и мирјани учествују у разобличењу јеретика: –Нека се не прима јеретик да сведочи против епископа, а такође нека се не прима ни само један верујући пошто на устима два или три сведока мора остати свака реч (погл. Мт. 18,16).“

На крају, уз дистанцирање од оваквог учења неправославних, и са надом и молитвом да ће се спасити они који су посрнули, укораваjу:

– представнике помесних Православних Цркава, који иду на догматске компромисе утврђујући еклесиолошке јереси на међурелигијским дијалозима;

–Васељенског патријарха, који се молио са архијеретицима папом Фрањом у и папом Бенедиктом, у цркви Светог Гроба у Јерусалиму, у Риму и на Фанару у патријаршијској цркви Светог Ђорђа.

–Сав црквени клир који је присуствовао екуменистичким окупљањима, саучествовао у мољењу са јеретецима, и све вернике Православне Цркве који су тако поступали и „чинили симболичке синкретистичке гестове“ и причешћивали се с њима;

– Такође, „оне, који тврде, да у Румунској православној цркви нема више благодати Духа Светог због тога, што су неки њени чланови упали у екуменистичку заблуду, као да благодат аутоматски одлази из Цркве Христове. Нисмо ми спаситељи Цркве, већ Црква спасава нас“;

Наводећи још многе примере отпадништва, ово писмено обраћање, старац Јулијан, духовник из скита Св. Јована Претече завршава овим речима:

„Јавно изјављујемо да такозвани представници православних цркава који су починили догматски компромис и литургијске поступке, а противно црквеним канонима, представљају само себе и да нас, вернике православне Цркве, ни Цркву у својој пуноћи не представљају.

Такође изјављујемо да се дистанцирамо од свих њиховог екуменистичких и синкретичких акцијa и чекамо њихово јавно покајање. јер је и њихово јеретичко инославно пројављење било јавно.

Подсећање на 15. канон Светог Константинопољског (двократног прводругог ) Сабора:

У Цркви живој, када епископ учи науку, страну Православној Цркви, свещеници те епархије могу прекинути помињање епископа, који јавно учи јереси, и пре саборске одлуке, сагласно 15. канону Константинопољског сабора“:

А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у Цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.

Стога, по румунским оцима, дужност је нас правоверних је да покушамо да одвратимо браћу која проповедају јерес:

„Разобличавамо свештенике, епископе, патријархе и вернике, који уче јереси; с болом и у нади на њихово исправљање… Разобличавамо такође оне, који се не старају да исправе браћу своју, која су упала у екуменистичку прелест, зааузимајући пасивну позицију.„

Отац Јулијан и остали оци се моле Господу да јеретике врати на прави пут, боје се „како својим нечињењем, по Св. Григорију Палами и сами не бисмо били једна врста неверника, попут атеиста и јеретика.

Молимо се за помоћ Богу, коме се у Тројици слави и поклања!“

Петиција се потписује на адреси: marturisire.impotriva.ereziei@gmail.com