Пише: Иван Максимовић
Студенти, та покретачка снага и основ свих промена, постали су опоненти свом сопственом значењу. Продају се за нека нова места и позиције које им се нуде и обећавају а са којих ће наставити рад на суноврату Србије.
Тако су се и сада лицемерно укључили у наводну борбу за спречавање уласка Косова и Метохије, као неке фантомске творевине, у међународну организацију УНЕСКО. Говорим о онима који студенте воде, не о маси која је злоупотребљена и изманипулисана а искрених је намера, таквих је највише али њима није дозвољено да се организују нити имају било какву подршку.
Пре свега, у студентском саопштењу ме збуњује дијалект потпуно стран Србима са Косова и Метохије, као и већини Срба у осталим деловима Србије. Шта то уопште значи? Да студенти са КиМ нису у стању да напишу саопштење? Ко онда уопште саставља текстове тих писама?
А тек њихова „Канцеларија на Косову и Метохији“. Зар су морали да клонирају Владину канцеларију за Косово и Метохију? Наравно, одлично знам да Студентски парламент из Косовске Митровице „подржава“ привремена власт, да се врши јак притисак, претње и контрола из саме Канцеларије за Косово и Метохију и да се и због Фејсбук статуса прети студентима губитком стипендије, места у студентском дому и осталих законских права која им припадају. Чак и када нису у директној вези са политичким активностима већ уопште, у складу са општим ставом Срба са КиМ да је то део Србије „и тачка“.
Са једног од протеста Срба у Косовској Митровици какви, од доласка наметнуте власти, више нису могући.
Каква се онда борба за КиМ може водити под покровитељством Владе када истовремено потписују споразум у Бриселу да неће ометати чланство тзв. „Косова“ у Међународним орагнизацијама а као противе се чланству у УНЕСКО? Ево, и Соња Бисерко је данас, кршећи највише правне акте у Србији, рекла да су „они (из власти) потписали Брислески споразум“ и шта сад хоће?
Јасан показатељ „срца“ тог протеста је и догађај када су студенти, овим поводом, пошли од храма Светог Саве у Београду и у једном тренутку револтирани политиком која се води и довела је до овога, почели да скандирају „Вучићу, педеру“. Организатори су их одмах заскочили и упрли се из све снаге да их спрече и зауставе јер „то није сада тема“. Дакле, разблажити сваки искрени отпор.
Али још једна ствар упада у очи. То је, оно како студенти пишу „Косово*„. Они су малтене једини у Србији који Косово и Метохију наводе под тим именом а тај апостроф је резултат Бриселског споразума који је Уставни Суд оценио политичким а не правни актом! Ништа их не обавезује да тако чине! Дакле, студенти начелно подржавају власт и самим тим, велеиздају Косова и Метохије.
Насловна фотографија за њихову кампању којом се насловно и начелно приказује порушен храм Свете Тројице у Петричу код Пећи, чини ми се, заиста најсликовитије говори о суштини ове лажне одбране.
Фотографија је настала 2009. године приликом посете Архиепископа Волокаломског Илариона (Алфејева). У посету је дошао као председник Одељења за спољне послове Московског патријархата, али како је тада рекао, „и по тежњи свога срца“. Шта је онда ту спорно? Наочиглед, ништа. Просто се нека топлина јави у срцу од братске љубави руских баћушка према српском народу… Али! Иларион Алфејев је најпознатији руски екумениста, паписта и један од најактивнијих разарача православља.
Овде можете прочитати вест о том сусрету а онда се, кликом на линкове о томе на сајту Епархије рашко – призренске, можете уверити и да је све што је са тим имало било какве везе, одмах по узурпацији од стране садашње неканонске власти – заувек уклоњено са сајта без скоро икаквих трагова осим обавештења да „тражена страница не постоји“.
Неколико месеци касније покренута је политичко – медијска харанга, криминализација, клеветање и подметачина. Медији су изнедрили наручену представу проневере новца од стране „неких људи у Епархији рашко – призренској“ а због чега је директно протеран владика Артемије за кога су иначе, све време и говорили „да он сам нема са тим ништа„. После пет година од прогона, иако је одмах пред судом отворен случај, нема никакве пресуде. Да има и најмање ситнице која се може доказати он би био осуђен. Зашто је онда протеран?
У књизи Владимира Димитријевића која се највећим делом ослања на депеше које је објавио Викиликс и изјаве великодостјника СПЦ – „Између Вашингтона и Ватикана“ јасно се наводи:
А 31. маја 2006. потчињени из Београда јављају претпостављенима у Вашингтону: „Став цркве компликују унутрашњи сукоби. Постоји умерено крило (Иринеј Добријевић, епископи Теодосије и Григорије) које је покушало да развије аполитичан став који би одговорио на специфичне интересе СПЦ на Косову (имовина и религиозна мисија).
Ову фотографију је на Википедиа страници истакла и служба такозване „председнице“, гђ-е Атифете Јахјага. У делу где се посебно истиче њен „напоран“ рад на међуверском, односно екуменистичком пољу. Можете погледати кликом на ОВУ СТРАНУ
И још, у даљем тексту:
Када је за патријарха изабран епископ нишки Иринеј, америчка амбасадорка Мери Ворлик је 12. фебруара 2О12. послала депешу у којој пише: „Његова спремност да се позабави контроверзним питањима, као што су помирење са Ватиканом и санкционисање епископа Артемија, слуте на добро”.
Патријарх Иринеј и америчка амбасадорка Мери Ворлик (окренута леђима) у америчкој амбасади 2012. године на прослави Дана независности.
Међутим, у књизи се наводи и нешто старији план:
Крајем 2006, Мајкл Полт се надао победи „умерењака” у СПЦ ако следећу владу формирају „реформисти” (читај: слуге Империје).
Ево, видимо, „реформисти“ су основали владу у Србији и њихови планови почињу да се остварују. Србија све више и све брже пропада. Будући политички актери у Србији још из својих студентских клупа, онако како је то чинио Марко Ђурић данашњи директор канцеларије за КиМ у време свог студирања, активно помажу „реформу“ српске државе и народа до његовог коначног нестанка.
А историја нам је показала да се нико од оних који су „направили компромис“ са вером и државом никада није вратио на прави пут. Студенти су дубоко заглибили на том путу.
Фотографијом канонског епископа, дакле поштовањем црквених закона (канона) би од самог Господа тражили заштиту за поштвање и земаљских закона, блокаду пријема косова и Метохије у УНЕСКО српских светиња на накарадан и незаконит начин. Све што би тада чинили имало би Његов благослов. Оваква луткарска представа само је још један корак ка српској погибији. Јер са „заштитом“ екумениста и паписта нити се Србија, нити светиње и народ могу надати било чему добром.
Архиепископ Иларион Алфејев (лево) који се налази на фотографији крај порушеног храма Свете Тројице у Петричу (горе), са једним од папа. Кликните на фотографију за увећање а кликом на страну
ОВДЕ можете погледати још фотографију из овог сусрета, а препорука је
ОВА фотографија на којој обавезно обратите пажњу на „религијске“ мотиве и начин приказивања хришћанских светиња изнад глава саговорника. Сваку од њих можете додатно увећати кликом. Мноштво фотографија Илариона Алфејева са папама можете погледати кликом на
ОВУ ВЕЗУ.
Нажалост, исту фотографију одозго користи и организација „28.јун“, од којих нико не живи у Србији па се донекле може помислити да су лакше обманути али је се држи и Борис Малагурски, Србин пореклом из Канаде.
Не можемо тврдити све до краја али може ли у свему овоме бити случајности када знамо да је и Предраг Марковић, пре два дана, изјавио да би пријем Косова и Метохије у УНЕСКО, као засебне територије, могао да спречи Ватикан? Марковић је с правом оценио реакцију СПЦ – „млаком“ (издали су једно саопштење за јавност и то је све). Међутим, ослањање на Ватикан који у многоме допринео страдању свега српског и православног не само на КиМ је наставак пута пропасти под једном другом маском.
Предраг Марковић је као „највеће изненађење“, септембра месеца ове године приступио СПС-у и постао одмах потпредседник те странке. – Ево вам новог потпредседника СПС –рекао је Дачић новинарима у седишту странке, уочи почетка седнице Главног одбора, док је за њим ишао историчар Предраг Марковић.
Највећа римокатоличка грађевина на Балкану сазидана је у центру Приштине убрзо по војној окупацији Косова и Метохије које је после тога постало наводна „муслиманска територија“.То јест, после прогона преко 250 хиљада Срба на КиМ је преостало већинско муслиманско становништво, Шиптари. Данас, како би се сви злочини оправдали стварањем лажне „државе“ неопходно је да Шиптарима, репи без корена на овом простору, неко просто додели историју, наравно туђу. У овом случају српску. А то најбоље могу баш они који су законски за њу и одговорни српска власт, световна и црквена.
 |
| Вучић, Теодосије, Јахјага, Папа… |
Просто, у Србији је створена таква струја да шта год и како год моћници одлучили по питању пријема Косова и Метохије, као терористичке „државе“ у УНЕСКО, власт садашња и будућа служиће једном једином циљу – уништењу српске државе а стварању наказних творевина као инструмената који ће остваривати циљеве такозваних „великих сила“. Тако ће бити све док српски народ не постане до краја свестан свог положаја а одрекнемо се личних интереса. Сваки половичан потез и недоследност у таквим напорима служиће нам једино на штету и ништа добро се не може очекивати ни у даљој ни у ближој будућности.
А Србија није на крај света. Православље, светосавски дух, поштовање државних и црквених закона у Србији се још и те како може одржати и сви знамо где! То што је у Егзилу не значи да је на крају света, и није. За нашу одлуку се не може кривити нико други до нас самих а могућност избављења и те како постоји. А то сасвим сигурно није пут којим нас моћници и издајници воде.
Извор: КМ Новине
