ПР ГЕНИЈЕ КОЈИ ЈЕ ПАПУ УЧИНИО ПОПУЛАРНИМ- Фрањин маркетиншки генијалац, бивши амерички новинар и припадник организације Опус Деи

Колико је грешака отровних, по човека душегубних, измислила католичка, папска црква – у догматима, у обредима, у канонским правилима, у богослужењу, у подлим, злобним односима католика према православнима, у хулама и клеветама на Православну Цркву, у поругама упућеним Православној Цркви и православним Хришћанима! И свему томе крив је тобож непогрешиви папа, његово и језуитско учење, њин дух лажи, дволичњаштва, и свих недопустивих средстава ad maiorem Dei gloriam (за већу славу Божју). – Св. Јован Кронштатски

Испробавање вартогасног шлема, допуштање дечаку да га обргрили око ногу за време мисе и телефонски разговори са следбеницима само су неки од начина на које је папа Фрања доспео на насловнице у последњих неколико месеци.

Након много година негативне пропаганде, овај „Фрања ефекат“ повећао је популарност католичке заједнице за 20% у Британији, а слично је и у целом свету.

Али, ко је ПР који тихо ради иза сцене како би помогао папи Фрањи да изведе римокатоличку заједницу из зачараног круга у коме се нашла због мноштва недавних скандала? Тај човек се зове Грег Бјурк и он је виши саветник за медије у Ватикану. Овај педесеттрогодишњи човек, пореклом из Сент Луиса, Мисури, 10 година је радио за Фокс. Пре тога је 10 година радио за часопис Тајм у Риму. Радио је као извештач за новинску агенцију Ројтерс, такође у Риму, а написао је и неколико књига, међу којима и једну о италијанском фудбалском клубу.

Извештавао је о болести и смрти папе Јована Павла II, избору папе Бенедикта XVI, скандалу у вези са педофилијом, Ватиликс-саги, строгом кажњавању римокатоличких часних сестара у Америци.

„Скандал је скандал и извештавао сам о томе свему“, рекао је Бјурк. „То треба да се каже, а поготово нешто што је истинито, добро је да све изађе на видело.“

Одрастао је у римокатоличкој породици поред петоро браће и сестара. Постао је члан контроверзне римокатоличке групације Опус Деи још као осамнаестогодишњак. Припада реду нумерарија, целибатних лаика.

Његова политика према папама развила се још у раном периоду, а када је папа Бенедикт изабран он је сматрао како он уопште није требало да буде у трци за папу.

„Сматрају га веома конзервативним“, оправдава се Бјурк, напомињући да су бившег папу звали „Панцир-кардинал“, примивши тако много укора у вези бившег папе.

Бјуркова улога- револуција у ватиканским стуктурама комуникације- слична је улози саветника за комуникацију у Белој Кући. Он је директно одговоран заменику државног секретара Ватикана, Анђелу Бечију, трећерангираном човеку у ватиканској хијерархији.

Иако сада важи за неког ко је допринео популарности папе Фрање, изгледа да Бјурк није био задовољан када му је први пут понуђено место портпарола и то у моменту када је био на вечери на којој је прослављао 90. рођендан свог оца.

„Двапут сам рекао не, али што сам више мислио о томе, то ми се све више чинило као да је то прави посао за мене. Сада не могу да замислим већи изазов од овог“, изјавио је за Ројтерс.

Прихватио се овог посла у веома проблематично време за римокатоличку заједницу- док је Ватикан био оптерећен погрешном политиком односа са јавношћу од избора папе Бенедикта 2005. године и суочавао се са скандалом везаним за ватиканске документе који су процурили међу италијанским новинарима.

Бјурк је једина особа у ватиканском систему комуникација са искуством у штампаним медијима и на телевизији, за разлику од понекад изолованог света римокатоличких медија.

„Имам доста разноврсног медијског искуства које ћу моћи, надам се, да искористим за цркву коју волим“, изјавио је тада Бјурк.

Када је изабран на ову позицију, свештеник Џон Вок, професор на папском Универзитету св. Крста у Риму изјавио је за Католички Хералд: „Он је лаик, али из света ове професије, који схвата начин на који размишљају теолози и дели са њима исту веру… веома га воле и поштују новинари у Италији“.

„Он је професионалац на пољу медија енглеског говорног подручја који веома добро познаје Италију- језик, културу, начин размишљања, као и Ватикан. То је веома важно, због тога што многи проблеми на релацији Ватикан- медији проистичу из ствари које на једном језику немају исти смисао као на другом. Грег може да помогне да се то спречи.“

Бјурк је познат по америчком смислу за хумор.

„Мислим да сам, заправо, напустио Фокс да бих играо фудбал“, изјавио је ове године пред огромним новинарским аудиторијумом. „Завршио сам у Ватикану. Нема бесплатних карата за фудбалске утакмице, али бар су добра седишта за Божић и Васкрс“.

Он, такође, има свој Твитер налог, где објављује смешне фотографије и објаве. Једна од њих је и фотографија поп-звезде Џенифер Лопез у Италији уз речи: „Да ли је Џенифер Лопез дошла на распродају бројаница у Риму?“

Друга фотографија приказује Ферари кабриолет црвене боје и на њој је написано: „Паркиран испред Ватикана, али могу проверено да кажем да то није нови аутомобил папе Фрање“.

Бјурк је, такође, увео Ватикан у модерни дигитални свет- папа је почео да „твитује“ убрзо након Бјурковог доласка. Тада је изјавио да је назив @Pontifex сврсисходан из више разлога. „То је веома добро. Ова реч значи „папа“, али и >градитељ мостова<„.

„Папа жели да допре до свих. Желимо да пошаљемо духовну поруку. Папа неће ићи унаоколо носећи блекбери или ајпод и нико му неће стављати речи у уста. Твитоваће када он то жели“, казао је Бјурк.

Дугогодишњи портпарол папе Јована Павла II, Јоаким Наваро-Валс, такође је био члан организације Опус Деи. Бјурк је прошле године изјавио да не зна какве би везе то чланство могло имати са функцијом која му је поверена, ако уопште неке везе и може имати.

Опус Деи је у последње време у великој милости Ватикана, нарочито откако су неке друге организације попут „Христове легије“ изгубиле кредибилитет услед сопствених проблема у којима су се нашле.

„Ја сам старомодни римокатолик са Средњег запада, чија је мајка ишла на мису сваког дана“, изјавио је Бјурк прошле године. „Ангажован сам јер сам члан Опус Деи групе? Можда би она могла да уђе у игру.“

„Основана 1928. године, организација Опус Деи је део римокатоличке заједнице и има око 500 чланова у Британији. Глава мисија организације, чије име значи „Божије дело“, јесте да шири хришћанску поруку и помогне људима да прихвате римокатолицизам у свакодневном животу. Ипак, она изазива контроверзе због своје праксе, која укључује и самобичевање и радикална учења какво је то да су хомосексуални односи грех,“ – каже се у чланку Дејли Мејл.

Критичари ову организацију оптужују за испирање мозгова и сврставају је у ред култова. Ултра-конзервативна римокатоличка група постала је позната широм света након злокобног приказа у најпродаванијем роману „Да Винчијев код“. Филм, у коме игра Том Хенкс, заснован је на роману Дена Брауна, који Опус Деи приказује као убилачку, властољубиву секту.

Додатак: Бивши амбасадор Југославије у Аргентини Комнен Сератлић (Видовдан.орг):

-Многи Срби су постали папини посланици. Удружења Мaлтешки витезови, који су под окриљем Језуита (давно основани као свети ратници), дакле српског (читај Николићевог и Мркићевог) пријатеља Бeргоглиа, ничу као печурке по Србији. Прошле године у септембру, одржан је међународни скуп удружења Mалатешки витезови у сред срца Шумадије у Аранђеловцу. Неки „православци“ заговарају уједињење цркава под капом Ватикана, долазак папе у Ниш, а Ватиканска банка „хара“ по Србији. Војводина ће по доласку Бергоглиа још више бити на удару клеро-фашистичких структура.

Срео сам се два-три пута са Бергоглем на пријемима у Буенос Аиресу, посебно на оним које је давао председник Менем, или папски нунциј (лат. nuntius), на миси поводом значајних црквених празника.

Бергоглио је често са (председником Аргентине) Менемом (суботама) одлазио у усташки клуб (иначе је навијач фудбалског тима који има надимак „Светитељи“). Након одигране утакмице, усташки стожерник Ројница и др., давали су свечани ручак. О тим сусретима редовно су извештавали десничарски листови, уз хвалоспеве Ројнице, Петрича, Блажековић и др. Нормално је да је и Бергоглио био упознат са продајом оружја. Благословили су и испратили батољон од 1000 војника и официра, који је био годину дана у Славонији.

Извор: Православље живот вечни