Eгоизам овог времена Србима углавном стиже из иностранства, али либерална гуја вреба и у нашим недрима.
Ова потресна прича почиње крајње безазлено – песмом. Сестре Ивана и Исидора Сантрач су у свом дому певале о Косову (”Дадоше те питао ме нико није”) и поставиле снимак на Јутјуб. Баш у време док је Унеско разматрао пријем косовских рушитеља, снимак је забрањен.
Зашто је српкињама забрањено да певају? Због анђеоског гласа? Због вилинске лепоте?
Можда је неком засметао садржај песме јер пева о истим оним манастирима око којих се отимају рушитељи: ”Да обасја чистом вером сина Христа, Грачаницу, Девич, Дечане, Зочишта.”
Одговор ме је запањио. Јутјуб није забранио песму због организованих пријава албанских хакера, или неког другог антисрпског разлога. Српкиње је пријавила Српкиња, певачица и ауторка песме.
И даље се надам да постоји неки други разлог. Барем да је ауторка тражила да је наведу, а сестре Сантрач одбиле. Али ако заиста једни другима запушавамо уста кад певамо о Косову, то је страшно.
Као да то није довољно, многи су скочили да бране ауторку: то су њена ауторска права, наравно да треба да их заштити од ”лопова” који ”краду” њену песму.
Српски уметници су на небу проплакали. Питају, где је потпис на народним песмама које смо вам оставили? Коме плаћате тантијеме док певате ”Јечам жњела”? Коме док гуслате о Лазару и Милошу? Где су потписи на чудотворним иконама које смо живописали, на мозаицима, иконостасима и фрескама? Где на манастирима које смо подигли?
Какво лицемерје, узети изворне народне теме и мотиве, прогласити их за своје власништво и гонити кориснике. То није дух ”поноса јунака и славе српског рода”, он долази са сасвим друге стране.
Исто то је урадио Монсанто својим генетским инжињерингом. Искомбиновао је гене из природе, патентирао их и сада наплаћује и гони пољопривреднике. Ако ветар однесе семе на твоју њиву, дужан си им. Многи домаћини су тако остали без земље.
Либерализам више не тражи слободно, већ тотално тржиште. Његово ширење је неограничено. Монсанто је својим семеном пробио лед јер је тада по први пут један живи организам и сви представници његове врсте постао роба – у власништву транснационалне корпорације. Сада се гура пакет који обухвата истополне бракове, усвајање деце и сурогат материнство, чиме ће се отворити тржиште новорођенчади. Тиме ће пасти још једна историјска препрека: људска бића ће постати роба. Америчко ”Планирано родитељство” увелико тргује абортираним бебама.
Треба ли Христос и Косово да постану роба?
