Никола Тркља: Браћо Црногорци и Македонци

Евроатлантска алијанса, подупрта локалним сателитима на терену, кренула је ових дана у још једну офанзиву на Балкану. Помажу Србији да се ослободи тешког баласта прошлости. Застарелих средњовековних манастира на Косову и Метохији. Убеђују нас да је за нас боље да се не бринемо више о Високим Дечанима и Пећкој патријаршији. То ће боље од нас чинити Албанци. Они знају са црквама.

Свикли су Срби на неправде, бар кад су у питању пријатељи са Запада. Памте њихове бомбе али и слушају убеђивања да је то било зарад општег добра. Неће их примити у друштво буду ли се и даље јогунили. Срби су зарад заједничке будућности спремни све да забораве. Или можда, не баш све?

Нешто друго јуче је затекло Србе. Здружени македонско-црногорски удар на српско средњовековно наслеђе. Изгледа да је ова изненадна акција суседа са југа на историјску баштину баш заболела Србе.

Зли језици веле да би Мило и Острог (слава му и милост) заложио само да га приме у НАТО. Прошли пут није прошао пријемни. Замерили су му да има у апарату превише русофила. Сад се нада пријему до Божића.

Краљ Никола, кога Мило и данас ословљава са господаре, овако је зборио о српским светињама на Косову: Онамо, онамо за брда она Милошев кажу пребива гроб. Онамо покој добићу души, кад Србин више не буде роб! Онамо, намо да виђу Призрен! Та то је моје – дома ћу доћ’! Старина мила тамо ме зове, ту морам једном оружан поћ’.

Данашњи књажев наследник, који је на црногорском престолу дуже и од самог Његоша, чак и да (не дај Боже) оружан крене на саму Србију, опет би био сумњив онима у чије је друштво наумио поћи. Али то је његов проблем.

И Македонци би у НАТО преко Унеска али постоје још бар два разлога за гласање против Србије. Имају коалициону владу. У пола администрације им седе Албанци а у другој половини су они који воде директно порекло од Александра Македонског и Филипа Другог. Прилеп, Лесново, Старо Нагоричино или царска српска престоница Скопље дођу им нешто као ружна прошлост или нежељена трудноћа за идентитет нове нације.

Али данашњи српски вожд, осим што позива Србе да дигну главу и да не тугују, за почетак би могао би да престане да говори како са црногорским и македонским владама има најбоље могуће односе, никад боље. Не мора и не треба да уводи санкције на парадајз или бојкот летовања али може да покаже да Србији није свеједно. Бар толико. Не мора ни да угодно ћаска о лепом времену у званичним и незваничним сусретима са Милом Ђукановићем. Због достојанства народа који га је бирао.

Грађани Србије не треба да се љуте на своје сународнике, Србе који живе у Црној Гори. И њима су Грачаница и Дечани светиње које им отимају. Али то њима ради њихова влада која у жаркој жељи да у будућности размеђи што даље Црну Гору и Србију уједно прекопава и затрпава заједничку прошлост.

Извор: Видовдан.орг