Академик Владимир Костић Србима бацио коску. И то ону праву – академску. Није више могуће, каже се у поруци, да се коска нити глође, нити другом даје.
Пошто су Срби са Космета најурени, де факто их одатле више не јуре.
Остаје академско питање како јужну српску покрајину дефинитивно напустити достојанствено и уз победоносни смешак, а да осмех није Тачијев.
Проблем је само, вајка се велики Владимир, како то рећи народу и да народ у то поверује кад не верују ни Вулин, ни Вучић, а на челу неверног народа је још и Неверни Тома.
Председник Академије предлаже да се за оно што је на Космету од српских трагова остало боримо и „зубима и ноктима“. Са таквом борбом се слаже и премијер.
Прво, зуби и нокти нису подложни изазивању ратних злочина.
Друго, другог начина и нема јер је претходна власт заједно са Америма у Смедереву, по јефтиној струји и још јефтинијој радној снази, претопила и извезла све што је од гвожђа било и на војску мирисало. Онда су дигли сидро, покупили прње и доларе и отперјали. Нису нам оставили ни сидро да бисмо и ми имали шта да претапамо.
Осим тога, ако Шиптарима поклонимо Космет, спремни су – што су у Бриселу и потписали заједно са оном Маргарини – да том поклону у зубе не гледају. За нокте имају друга решења.
„Можемо да се гледамо у очи и да се лажемо, али алтернатива је врло јасна“, рекао је Костић
Алтернатива је, заправо, без алтернативе, наставио је.
Што се тиче пута у Европу, Костић – како би Чанак рекао – академик Владимир, цитирајући Б. Миљковића, рече да ће Србија „повраћајући морати и у тај рај да уђе“.
Наивни су одмах помислили да др Костић, кад је о повраћању реч, мисли да се ради о повраћању Космета Србији. Али доктори то зову vomitus што је повезано са другим вегетативним центрима ретикуларне формације.
Опа, бато!
Неки академици схватају САНУ као САУНУ. Лепо им је и топло док су унутра. Непријатно је само док улазе и излазе. Нешто слично као у куплерај.
Председник државе пита председника Академије да ли би још увек требало да остане на том месту. На то сви академици у глас одговарају да се они већ деценијама не померају са места.
Оца напредњака, британског амбасадора у Београду, Кустурица из Центра „Сава“ посла на службени пут. Његова екселенција се са пута вратила само после два минута. Чим је видела колико је Вучић скресао путне дневнице.
А почињао је и коктел.
Извор: Стање ствари