НАЦИЗАМ ЈЕ У ХРВАТСКОЈ ЖИВЉИ НЕГО ИКАД

Усташтво је расизам,нацизам, а не домољубље! Узрок геноцида над Србима у Другом светском рату је геноцид у одређеним социјалним категоријама хрватског друштва, припреман давно пре стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Утемељивачи геноцидне политике били су Еуген Кватерник и Анте Старчевић. Они су се отворено залагали за идеју о уништавању Срба. Кватерник је још 1869. године писао да треба уништити „накот вјере православне“. Старчевић стално истиче да „све Србе ваља сјекиром утући“. Под утицајем Кватерникове и Старчевићеве идеологије, између осталог и теза о расној инфериорности, учестали су физички напади на Србе, на њихове трговачке и занатске радње, као што је то било у већим размерама 1895, 1899, 1902, 1908/1909. године. „Све су то биле припреме за антисрпске погроме у Првом и Другом светском рату. Континуитет геноцидне идеје може се пратити током целог 20. века – преко Анте Павелића и других идеолога до Фрање Туђмана и сада Колинде Грабар Китаровић. Данашња Хрватска је копија нацистичке марионетске државе НДХ. СВЕ ЈЕ ИСТО САМО ЊЕГА НЕМА, крвника Павелића…

Садашња Хрватска је само наследница усташке Хрватске потпуно посвећена истим идеалима као и њена геноцидна претходница, односно да цитирамо зликовца и злотвора Туђмана који је рекао да је усташка Павелићева Независна држава Хрватска била израз историјске и хиљадугодишње тежње хрватског народа за самосталном државом. Туђманова Хрватска је израсла из семена Павелићеве НДХ и њихов генетски ДНК је исти. Чињенице су необориве. У децембру 1990. године усвојен је нови Устав Хрватске из којег су Срби насилно избачени, а били су конститутивни народ. Министар одбране Гојко Шушак је проноусирани усташа као и многи други истакнути чланови Туђманове администрације. Дозвољен је слободан повратак преживелих усташа у Хрватску . Међу њима и високом службенику Министарства одбране НДХ , Винку Николићу. Вратио се и Иво Ројница, усташки стожерник за град Дубровник, којег је Туђман одликовао и именовао за конзула у Аргентини. Усташка емиграција је са пет милијарди долара финансирала рат и наоружавање Хрватске. Туђманова Хрватска је од НДХ преузела симболе (заставу, валуту, језик) и што је најважније идеологију чисте етничке државе, тако да у њој данас живи свега три одсто нехрватског становништва. Том режиму злочин је био програм, политика и свакодневна пракса од самог почетка.

У другој половини 1991. и током 1992. године у Сиску је убијено више од 600 Срба, цивила. Таквих оргијања, пре Сиска, у прошлости је било, само у Јасеновцу и неким местима Лике, Далмације и Херцеговине, за Другог светског рата; силовања, клања, комадања живих људи, јавна вешања пред кућама, ликвидације на улици… убијане су целе породице. Сисак је тих месеци био концентрациони логор из којег ниједан Србин није могао да изађе. Како објаснити европској и светској јавности да је само у једном граду, у којем тада, ово је врло важно, није било ратних дејстава, обрачуна, сукобљавања… убијено 600 цивила, само због тога што су били Срби. Пре неколико година кривичну пријаву против особа за које се зна да су или убијали или организовали убијање Срба у Сиску, поднео је загребачки новинар Домагој Маргетић. На том списку су, уз остале, Фрањо Грегурић, некадашњи председник Владе Хрватске, па Мате Гранић, Здравко Томац, Јосип Манолић, Иван Векић… Уместо процесуирања описаног злочина Маргетић је дочекао претње којих се није ослободио ни дан данас. Анте Лешаја, пензионисани универзитетски професор с острва Корчуле који је 20 година истраживао уништавање великог броја књига писаних на ћирилици и дела српских аутора по Хрватској, током 90-их из хрватских је књижара, према грубој процени, одстрањено готово 2,8 милиона књига или 13,8 посто укупне грађе, што је пресликано из нацистичке Немачке. Он тврди да је изнад свега стајала званична државна политика и Министарство културе. Овај “холокауст књига“ из деведесетих година прошлог века нико не обележава нити спомиње. Да се у неким подухватима Хрватске и даље назиру сличности са НДХ, сведоче протерани и убијени Срби током војних операција /ГЕНОЦИДА/ Бљесак и Олуја, које су имале за циљ насилно протеривање око 500 хиљада српских душа. У акцији „Бљесак“ на Западну Славонију 1. и 2. маја 1995. године хрватске снаге убиле су 283 Срба, међу којима 55 жена и 11 деце, а протерано је више од 20.000 Срба. Рањеници су гажени тенковима, стрељани, клани ножевима, а после масакра, хрватске јединице уклониле су тела побијених багерима и опрале цесту шмрковима ватрогасних кола. Спаљивали су лешеве, чији се задах осећао и на другој страни Саве на територији Републике Српске. Само два месеца после „Бљеска“, почетком августа 1995, Хрватска је спровела војно-полицијску акцију „Олуја“, у два сектора под заштитом УН. У тој акцији је убијено и нестало 1.922 Срба из некадашње Републике Српске Крајине, од који су 1.192 били су цивили. Хрвати су отели Србима 60.000 станова, а припадницима тог народа који живе на селу опљачкали и узели комплетну имовину – куће, земљу, привредне објекте, сточни фонд и то је плански урађено. Комплетан хрватски народ, ван усташког слоја, прећутно је прихватио геноцидну политику својих политичара према Србима, сложио се са њом на овај или онај начин…

Победа Колинде Грабар-Китаровић, на изборима за председника Хрватске је доказ, да у тој земљи влада најцрња идеологија у историји човечанства. Председница државе јавно на скупу посвећеном Олуји пропагира концерт који почиње са усташким поздравом „За дом спремни“. Након победе на изборима у Хрватској, Колинда Грабар Китаровић, члан ХДЗ-а,гласно је запевала усташку песму “Зови, само зови”! Не заборавимо да је новоизабрана председница Хрватске рекла да све грађане Хрватске сматра Хрватима. Наведена изјава представља јасну поруку преосталим Србима у Хрватској да нису добродошли и да им је најбоље да се иселе или асимилују. Колективно усташко лудило захватило је Хрватску. Нико од јавних личности, глумаца, уметника, спортиста, ако се изузму Борис Дежуловић, Миљенко Јерговић и Зоран Чутура, није осудио то што се усташтво повампирило у најмлађој чланици Европске уније. Док усташлук дивља Хрватском, у Загребу, Сплиту, Осијеку, Дубровнику, Сиску,… није одржана ниједна трибина, ниједна панел дискусија, скуп антифашиста на ком би се рекло да Хрватска не клизи, већ се стрмоглављује у отворени фашизам. Према анкети загребачког Јутарњег листа, око 40 посто Хрвата мисли позитивно о усташама и оправдава њихове масовне злочине према Србима, Јеврејима и Ромима. У Хрватској постоје четири странке права које се отворено боре за Павелићево очинство, јавно се позивају на усташку идеологију, програм и парадирају Хрватском у истоветној усташкој кореографији и орнаментици као пре више од пола века. У Сплиту и Вуковару Ђапићеви „праваши“ су поздрављали нацистичким поздравом уз громогласно: „Бог и Хрвати. За дом спремни“. Гомила усташких зликоваца је добила улице и тргове широм њихове лијепе „антифашистичке“ Хрватске. Неговање усташког наслеђа у Хрватској данас можемо видети на стадионима, који су прави пулс једног народа, појединим концертима хрватских „усташких музичких звезда“, а о томе сведоче и зидови хрватских градова са којих се у хиљадама кочопери стилизовано слово U. Сто хиљада људи на стадиону виче „За дом спремни“, а полиција каже да то треба проверити. Учестали усташки покличи са хрватских трибина или претње смрћу запосленима у Меморијалном центру Јасеновац нису, како би се очекивало, главне теме у Хрватској. Тиме се не баве ни председник, ни влада, али ни Хрватска академија знаности. У медијима те вести не заузимају централна места.

У Загребу су уобичајене мисе за Анту Павелића! У Хрватској је основана „хрватска православна црква“ на истим темељима цркве која је постојала у Павелићевој НДХ. Усташки злочинац Анте Павелић основао ју ХПЦ са циљем да потпуно уништи Српску Православну Цркву и искорени Србе са простора НДХ – пошто претходне методе насилног покрштавања и масовних убистава по логорима широм Хрватске нису донели довољно резултата. У говорима председника Удружења хрватских православних верника може се чути негирање постојања Срба у Републици Хрватској (задушнице за поглавара Хрватске православне цркве, видео снимак од 21. 8. 2010.).На интернетској страници Хрватске православне заједнице пише, да је темељ оснивања те цркве деловање за време Независне Државе Хрватске. Осим оваквих нацистичких циљева, забрињавајуће је и присвајање имовине Србске православне цркве, што се јасно види на интернет страници Удружења (слика манастира Гомирје – Епархија горњокарловачка), те знаменитих личности српског народа (Никола Тесла). Недавно је и регион шокирала чињеница да власти у Хрватској већ пуне 22 године исплаћују повлашћене пензије у Хрватској припадницима свих војних формација НДХ, којих је данас више од 9.000, а да је на апел за укидањем привилегија усташама кабинет хрватског председника Зорана Милановића остао глув.Запамтите, у нацистичкој Немачкој нису сви људи били нацисти, далеко од тога. Већина Немаца су били само нормални људи који су живели од данас до сутра…

Усташе су успеле…

Фашизам у Хрватској никада није поражен и Срби су у тој земљи и сада, као и за време Другог светског рата грађани другог реда, чији се идентитет затире на сваком кораку. Срби су у Хрватској од конститутивног народа постали национална мањина. Кроз историју Срби из Хрватске били су војници одани Бечу, реметилачки фактор како је говорио Анте Старчевић, одушевљени Југословени под краљем Александром, усташке жртве у Другом светском рату, верници друге Југославије. Оно што нису успели многи у тежим историјским околностима, урадио је један НЕчовек, у року од 48 сати. Титов генерал, како су га често звали Срби из Хрватске, промениће и њихов живот и етничку слику Хрватске. На Брионима, острвима која су служила као летња резиденција брачног пара Броз, до детаља је скован план за нестанак народа, коме је припадала и супруга јединог југословенског маршала. План је реализован четвртог и петог августа 1995. године. Опет је ћирилица протерана из Хрватске, а први пут је забрањена законом 25. априла 1941. на подручју целе тадашње Независне државе Хрватске, а други пут измењеним Статутом Града Вуковара одлучено је да се ћирилица протера са натписа на јавним институцијама у том граду. Забрана ћирилице у Вуковару представла логичан наставак нацистичко-усташке геноцидне вертикале, која током читавог 20. века Србима у Хрватској оспорава право на живот и постојање. То је чист и јасан пример расизма. Недопустив је став Брисела да није надлежан за кршење људских права у земљи која је чланица ЕУ, а инсистира на тој надлежности када је реч о државама кандидатима. Знамо да је латиница дошла у Србију због Југославије, познато је да још у Крфској декларацији Србија великодушно и искрено прихватила равноправност два писма у будућој заједничкој држави и да се та равноправност доследно спроводила од српске стране до рата 1941.г. Та равноправност подразумевала је да у заједничкој држави сви треба да науче и знају оба писма, да се западни делови слободно служе латиницом, а источни, Србија, својом ћирилицом. О таквој равноправности два писма у заједничкој држави после 1945.г. више није било говора, осим у теорији, не само на простору Југославије, него и у самој Србији. И званично, и озакоњено, сви у Југославији имали су свој језик, само је српски народ говорио српскохрватски, само је он имао језик који се није звао његовим именом! Растварајући се / утапајући се у 1. и 2. Југославији, Срби су (били) занемарили све што је српско, па тиме и своју ћирилицу. Хрватска данас постоји захваљујући Србима! Да је Србија 1915. године пристала да узме Славонију, БиХ, Лику и део Далмације, као што јој је понуђено, данас би такозвани Хрвати из Загреба и Загорја били Мађарска провинција, а остатак католичког становништва из Далмације, Славоније, Лике и БиХ би био оно што у ствари и јесу – Срби католици!

У центру Карловца истакнута је застава са грбом фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ)… Невероватно је да се Хрватска нема чиме дичити или поносити сем геноцида над Србима. Протеривање Срба из Хрватске уз помоћ запада је разлог за највеће славље неоусташког режима.

УСТАШЛУК НА ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Према подацима активиста за људска права, око 30.000 православних Срба прихватило је католичанство током последњих 19 година.Стручњаци кажу да је главни разлог томе жеља родитеља да спрече да њихова деца буду изложена насиљу у школи због етничког или верског порекла…

Недавно је неколико локала у вуковарском тржном центру ,у власништву грађана српске националности, освануло исписано графитима увредљивог садржаја – “ Убиј Србина„, “ Веселе усташе„, “ Чекамо вас ми Хрвати„… У Хрватској је све више отворених напада на Србе, а они су се проширили на целу земљу, од Вуковара до Дубровника. Донедавно је било највише напада на Србе у повратничким крајевима, а сада их бележе у свим деловима Хрватске. Прошле године забележено је низ случајева међунационалне нетрпељивости према Србима, али и физички напади и разни облици вређања. Када је реч о графитима, највише их је у Загребу, а има и примера да дуго остану на зградама а да их нико не избрише. Увредљивих графита има и у другим градовима, поготово Сплиту, а најчешће је исписано „Србе на врбе“, „Убиј Србина“, „Селите се Срби“. Све је више напада уз бројна оштећења и на српске цркве широм Хрватске…

Кад год неко почне да напада Србе, прво што се запитам да није случајно из категорије „бивши Србин“. Категорија слична издајнику, само много више острашћена, изгубљеног духа, изгубљене душе, без могућности да се спасе. Покушавајући да докаже да припада нечему и да је нешто што није, не бира средства да успе у томе. Једино што успева је да као и сваки бескичмени гмизавац пуже кроз живот без шансе да се подигне на ноге. Напоменуо бих оне историји добро познате: јаничари, усташе… Историја у њима није пронашла ништа људско, ништа што би их чинило вредним. Покушавајући да обману друге једино успевају да обману себе, изгубивши дух до те мере да се не могу звати човеком. Временом су само сем имена „бивши Србин“ додали презиме „бивши човек“. Спаљено срце и похарана душа понизних слуга нових владара, коњушари и извршиоци најпрљавијих и најгнуснијих задатака заборављајући да такве нико не поштује јер ко је једном продао душу продаће је опет. То више није питање. Питање је само када и за колико…

Фратар СРЕЋКО ПЕРИЋ: “Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”…..„Драги Срби, нашли сте нам се на стази, и ако нећете бити драговољно покатоличени, тако нам Ватикана, на нашем ‘светом путу’ и у ‘име Христа’, бићете у јамама! Са нашим камама! Јер, тамо вам је мејсто“.Жупник Мате Могуша у „Новом листу“ од 24. јула 1941. године је нагласио: „До сада смо за католичку вјеру радили молитвеником и крижом, а сад је дошло вријеме да радимо пушком и револвером“

Римокатоличка црква која одобрава сахрану управника усташког логора Јасеновац Динка Шакића у усташкој униформи на одру са пропратним проусташким говором патера Вјекослава Ласића довољно говори у прилог томе да се никада није одрекла своје злочиначке прошлости из Другог светског рата и недвосмислено осудила злочинце из својих редова. Подсетимо се да је у покоље Срба у НДХ организовало преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању! Тројица команданата Јасеновца били су католички свештеници. Анте Павелић био је шеф НДХ и хрватски Хитлер. Његови крвници били су тако сурови, да се над њиховим злочинима знао згрозити и сам ХИТЛЕР. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света! Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. У Независној Држави Хрватској, коју су нацисти створили је од 1941. до 1945. године убијено 750.000 Срба, 60.000 Јевреја и 26.000 Цигана – људи, жена и деце – побијено у гигантском Холокаусту. Начини мучења и убијања људи шокирали су чак и њемачке окупаторе, што се види из историјске грађе – свједочења и писама надлежних официра командама. Још милион људи, углавном Срба, побијено је у другим деловима Југославије у Другом светском рату. Зверства Усташа, Црне Легије, те СС-дивизија Принц Еуген, Ханџар, Кама и Скендербег нису се десила зато што су Срби нечим испровоцирали своје џелате, већ зато што су постојали…