Срамна црногорска полиција под оклопима пред батињање голоруког народа
На полукорак смо од понора јер све је у политици Црне Горе изгледа постало једна велика игра и крвава фарса. Све је огромна лаж. И давно однарођена и западу продана бесрамна власт, и властољубива и од запада свјеже купљена квазиопозиција. И једни и други играју ситно коло по нотама западних центара моћи и синхронизовано нам стварају атмосферу рата и хаоса. Наравно, на рачун и по грбачи обичног и превареног народа. Сви су дакле у истом лудом колу. И продани црногорски режим, уцијењен западним позајмицама и послушан до самоуништења, и грамзива и властољубива опозиција са истим газдама са запада. Све је напетије. Сваким даном је све хаотичније. Пала је и прва крв. Почели смо да нашом крвљу плаћамо њихову заједничку игру. Опет све на наш рачун и по грбачи ојађеног и духовно превареног народа. Народа који много не размишљајући упорно покушава да викањем ухвати маглу коју му продају и власт и опозиција. Власт гладна очувања власти по сваку цијену, а опозиција жељна шећера власти по сваку цијену. Нигдје никоме у политици Црне Горе ни главе ни репа. Све јад до јада. Све креатура до креатуре.
За кога раде власт и опозиција? За нас обичан народ сигурно не раде. Очевидно је да дјелају само за своје властољубље и своје газде и странце са запада. Сви наши политички лидери су дакле само најобичнији духовни робови без много истинске слободе. Купљени за ситне западне паре и спремни да гурну овај ојађени и преварени народ чак и у братоубилачки рат, само за жељене им фотеље и привилегије. Нема ту ни „с“ од слободе, ни „п“ од правде. Давно су се и једни и други продали највећем свјетском олошу. Новац им је Бог. А кабалистички банкари са запада газде. И једнима и другима. И властима и опозицији. Играју ко циганске мечке по дириговању западних лихвара. Да је памети код нас самих, код обичног народа, ми би смо и једне и друге одбацили и презрели њихову заједничку прљаву игру која има за циљ само једно – властољубље по сваку цијену. По коју цијену? По цијену да са проклетим западним новцем изазову и грађански рат међу нама самима. Да гурну брата на брата. Оца на сина. Сина на оца. Као 1941. или као за вријеме крвних зађевица у доба св. Петра Цетињскога, против којих се светац борио до смрти.
А сатанисти са запада нам се смију и потпирују ватру новог братоубилаштва. Народ на протестима мисли да се бори за слободу? Пун је праведног гнијева али понекад и неразумне јарости, и то у тој мјери да му је та јарост затворила духовне очи, па кличе истој онаквој олоши, као и оној на власти. Хоће ли нам неко објаснити каква је разлика између НАТО фашисте Коче Павловића и НАТО нацисте Мила Ђукановића? Или између србомрсца Небојше Медојевића и антисрбина Ранка Кривокапића? Какво је ово сљепило међу нама? За које идеале се ми то боримо? Са каквим лидерима? Народе, са духовним робовима се не стиче слобода! Слијепци кад слијепце воде, оба у јаму упадају. Са оваквом про западном опозицијом и про НАТО влашћу једно је сигурно, бићемо све већи робови! Ми као да и сами несвјесно желимо да својом крвљу платимо долазак на власт нове курте, да би скинули са власти старе мурте?! Зар смо толико слијепи па не видимо да је и једнима и другима, и власти и опозицији, заједнички именитељ среброљубље, властољубље и сластољубље. Заједничко им је богоиздаја и јудински синдром. Зар да нас као безумне овце хушкају једне на друге, да би сјахо курта а узјахо мурта?
Поставља се и једно суштинско питање – са чим ће данашња Црна Гора изаћи пред Милоша и пред друге српске витозове, који по великом Његошу, живе доклен сунце грије? Судећи по медијској хистерији, ситни црногорски политичари из власти и опозиције, желе да нас ставе пред сулуди избор. Да ли ћемо са НАТО Јудом – Кочом Павловићем, или са НАТО Јудом – Милом Ђукановићем? Зар да бирамо између шутог и рогатог? Зар су нам свраке тотално попиле мозак? Зар се народе, оба ова зла не требају презрети и попљувати? И продана власт и купљена опозиција? Зна се ипак са чим ће Црна Гора ових дана пред Милоша… Са државом без села… Са економијом без фабрика… Са кућама без дјеце… Са градовима без пуно морала… Са земљом без војске… Са влашћу без стида… Са опозицијом без образа… Са парадом без срама… Са братом на нишану… Са угаженом старином под полицијским пендреком… Заиста смо постали жалосна прича и жалосна банана република која се дичи са голом кором жућкастог јужног воћа. Дичи и медијски дрогирано кличе – ми смо слободни! Ово је слободна територија! Ово је демократија! Каква црна слобода? Каква јадна демократија? Од кад су то слобода, срећа и берићет власништво црногорских политичарчића са милион порока и најгорих страсти? Ми смо на жалост, част изузецима, заиста постали дио романа Џорџа Орвела – Животињска фарма. Најцрњи духовни и материјални робови у фарми новог свјетског поретка.
И заиста. Све је у црногорској политици данас постало лаж, све голо фолирање и све отворена крвава фарса. Све је постало без укуса и бљутаво. Све се преточило у голо властољубље. Све је постало трагикомедија и јадовита стварност наше кукавне државе и нас самих. Још нам само та мука и тај јад фали и недостаје, па да падне крв у Подгорици и људске жртве, и то зарад најбједнијих партијских властољубивих интереса рогате власти и шуте опозиције. Ваљда нисмо толико полудјели па да зарад рушења једног олоша, и то нашом крвљу и нашим животима, а на радост свих наших душмана, зацаримо другу багру?
На полукорак смо од понора. Ваљда још имамо шансе да презремо и једне и друге, и срамну власт и бестидну опозицију, и не дамо им шансу да нас зарад својих фотеља закрве и доведу до грађанског рата! Ако, не дао Бог, падне прва жртва, биће прекасно.
РЕДАКЦИЈА ИНФОРМАТИВНОГ ПОРТАЛА ПРИНЦИП
