Интервју: Никита Филатов са схиархимандритом Илијом (Ноздриним): ГЛАВНО – ЖИВЕТИ ХРИШЋАНСКИ
Како су два новинара-руски и српски-одлазили у Переделкино старцу Илији да би му поставили питања која данас многе брину.
За овај интервју се спремала читава редакција. Дан пред интервју, у кабинету руководиоца смо дуго разматрали о томе шта ћемо питати старца. Отац Илија (Ноздрин) има 83 године- године за поштовање и тек тако узнемиравати баћушку није исправно. Али, старац и сада прима народ који му долази са свих крајева наше земље и из читавог света.
Са мном је пошао мој колега- новинар енглеске верзије нашег портала, Џеси Доминик. Он је американац, православац, завршио је духовну академију.
Уколико планираш да интервјуишеш старца-буди спреман на потешкоће или искушења. Она су почела на Кијевском вокзалу. Воз за Переделкино је требало да крене у 12:22. Дошли смо седам минута до одласка воза. И почело је!..Јурњава по перонима, тражење воза који је потребан…Путника је било тако пуно да смо се ми били у вагону тек у 12:30. Имали смо среће- воз се задржао.
И ево нас у Переделкином. Код храма нас је сачекао Георгиј Богомолов-помоћник оца Илије. Он је истовремено и строг и добар. Увек предустретљив, али злоупотребљавати његову доброту никоме не саветујем. Поклонио нам је по књигу и предложио да се угрејемо и попијемо по чај. Отац Илија тренутно није никога примао-вршио је Свету Тајну Крштења.
Баћушку смо дочекали у храму у част светог благоверног великог кнеза Игора Черниговског и Кијевског. Радни дан, нема пуно народа у храму. Литургија се завршила. Просто посматрати како се баћушка моли-већ је радосно.
Старац чита молитву. Иза леђа оца Илије мушкарац држи дете на рукама. Док се старац моли, малишан покушава да се ручицом дотакне његових леђа.
Но, ево Света Тајна је завршена. Са амвона се старац обраћа народу поучним речима. Изнова га окружују људи. Отац Илија, чини се, спреман је да саслуша молбе, да проникне у проблеме апсолутно сваког човека. Са једном женом он разговара 20 минута. Георгиј Богомолов моли народ да поштеде баћушку: он је од раног јутра на ногама. Људи ћуте, са разумевањем, али да се разилазе-нико не планира. За мање од три сата ће почети празнична вечерња служба. За одмор оцу Илији практично да не остаје времена. А народ се све више скупља.. Џеси и ја нисмо сасвим сигурни да ли ће потом бити разговора са старцем.
Излазимо из храма и крећемо ка кући где обично отац Илија прима народ. Путем смо успели да узмемо благослов.
Кућица баћушке је удобна и топла. Свакога нуде чајем и послужењем.
Обично се код оца Илије наглас чита духовна литература. Он за то време прима људе по реду. Сигуран сам: многе одговоре на своја питања можеш добити и до разговора са старцем. Више пута сам примећивао да је фраза, коју је Георгије случајно изрекао, заиста бивала на месту.
Ја сам предао баћушки припремљена и одштампана питања. Отац Илија се пажљиво упознао са њима. И ево његових одговора:
А они који подижу хистерију, нека сами смирују ИД. Они су категорички социјално једнаки ИД-у.
-Све је више земаља, а ту убрајамо и православне, где државна власт учествује у дехристијанизацији народа: усвајају се „антидискриминациони закони“ који штите содомију; под полицијском заштитом се одржавају геј-параде, на пример у Србији. Шта се по вашем мишљењу догађа?
-То је провокација. То специјално провоцирају. У Србији тога није било. Све је намештено, наводно су срби такви. Све се окреће на главачке.
-Оче, папа Римски данас наступа свугде; у ООН, на међународним сусретима… А глас Православне Цркве не звучи тако гласно.
–Биће, можда, са временом. Зато што смо ми имали државни атеизам. Он није дозвољавао Русији да слободно изрази своје мњење. Црква није могла себе штитити. Била је ограничена у својим деловањима. Па и сада је код нас, уствари, много чега комунистичког. Зато црква још није изашла из скровишта у потпуности, јер имамо још пуно комуниста који држе тог проклетог Лењина.
– А млади данас уопште не знају о Православљу…
-Ма знају они! Знају! Само не желе. Тако су их оријентисали, атеистички. Имали смо државни атеизам. Цркву су укаљали. Сипали прљавштину на Цркву 80 година. Зато млади и верују свему томе. Најстрашније, што наставнички кадар, професура-сви су васпитани у атеизму. Они и младеж исто тако клеветају. Исто и у породицама. Расту породице без Цркве. Деца се не васпитавају нормално. Нема схватања живота.
-Каква је на ваш поглед, улога Русије у савременом свету?
Као и увек, као и у сва времена. Бог је дао свакоме место пребивалишта. Све неопходне могућности како би проживео живот у земљи. Русија жели да живи као православна земља, законским путем. Да испуњава норме моралне и норме политичког живота.
– Свети Николај Јапански и Јован Шангајски могли су да окрену поглед на свет стотини хиљада људи у Јапану, Кини, земљама Европе, и у САД-у. Свега два човека су могли допрети до многих и многих. Шта могу урадити прости парохијани како би поправили духовно-моралну климу у свом окружењу?
На Западу постоји католички апостолат мирјана. Постоји проповед. Ако познајеш добре људе.
Ми знамо да постоји Бог, да постоји Истина. Исправно живети. Како би човек себи поставио норме правилног живота. Како се не би мучио и не би страдао од својих унутрашњих грехова.
Савршено очигледно: има Бог, има ђаво. И речено је у Светом Писму: иду многи у муку вечну! Ако човека муче, на пример, десет минута, сат га муче- то је страшно, да? А ако човек доспева у вечне муке? То се не сме порицати.
Како човека праведног, разумног окренути? Не допустити то. Јеванђеље нас учи како живети исправно. Црква је увек говорила да човек треба да живи нормално, духовним животом. Да се бори са ђаволом, који „попут лава риче и хоће да прогута.“
-У чему, по вашем мишљењу, лепота, дубина и тајна руске душе, о којој толико воле да говоре странци?
–Простота руског човека. Поверење. Зашто је револуција победила? Рекли су: „Спустите оружје“-спуштају. Све на превару, на лажима. Револуција на лажима, новцу и простоти руске душе.
-Баћушка, шта бисте могли рећи младом аудиторијуму нашег портала?
–Млади морају следити савест и закон Божији. Ето тако!
* * *
Након интервјуа смо Џеси и ја поразговарали са оцем, поставили му лична питања. Отац Илија је обратио посебну пажњу на загриженост за фудбал, природу те игре, узроке страсти ка њој.
После десет минута враћали смо се у редакцију. Корачали смо до воза задовољни и срећни. На улици се гурао народ. И чуло се најпопуларније питање у Переделкином: „Да ли старац Илија прима?“
Са руског Ива Бендеља
Извор: Православие Ру