Деведесет од сто учесника популарног квиза СЛАГАЛИЦА, четири оцила са српског грба прочитало би: „Колона це“.
То су исти они читачи који Цеци поручише да јој цуце буце.
Надалеко познати слоган, који се односи на српску слогу, по новошколцима реформисаног Вука, гласи: Цамо Цлога Црбина Цпашава! Зачин Це и да не помињемо…Народни певач је латиноентузијасте већ ставио у песму:
То је нама наша борба дала
Да имамо чет’ри слова мала
Једно другом окренуло леђа
Ћирилица све ређа и ређа
А и кад се деси да се нешто напише ћирилицом, већина то изговара латинички.
– Можете мислити – питају се језички чистунци – на шта би личио наш председник када би му се име писало ћирилицом, а изговарало латиницом?
– Како на шта би личио? – чуде се наивни. Па ту нема никаквих промена!
– У томе и јесте проблем што нема никаквих промена, а ми смо га због промена и бирали.
Из пуног назива наше јужне покрајине Косово и Метохија избацише из употребе Метохију, а из просветитељског тандема Ћирило и Методије, настрада Ћирило.
Најгоре је што Срби увек губе, али је још горе што од тога ретко ко да има користи.
Питање је колико ће се Шиптари усрећити када им UNESCO повери српске средњевековне светиње на чување и бригу. Како ће то изгледати новочувари су демонстрирали каменујући ових дана цркву у Ораховцу.
UNESCO ће, по свему судећи, све српске светиње на Космету доделити Шиптарима. Манастире и цркве које Шиптари још нису стигли да, под заштитом НАТО авијације, до краја сравне са црном земљом, спале и у прах и пепео претворе.
Тако се целокупно име светске организације UNESCO свело на њено почетно слово – U. Срби врло добро знају шта им то слово значи и шта им обећава.
Док је у свету још увек било људи, знало се ко коси, а ко воду носи; ко је газда, а ко малтер меша вазда. Данас се и каменовање проглашава за неимарство.
За то време виђени Срби се утркују са изливима поштовања и оданости према, канцеларки Меркел. Без икакве гриже савести проглашавају је за оданог и искреног пријатеља.
Мераклије из турског вакта постадоше европске меркелије
Највернији чак и разорне земљотресе мере по Меркеловој скали.
Један од таквих земљотреса је њен захтев, потпомогнут хрватским скривеним и сладострасним жељама, да признамо државу Косово, наглашавајући при том да у српском случају не важи максима: ко признаје, пола му се прашта.
Они који знају цену свачему, а вредност не знају ничему, терају нас да по сваку цену сазнамо шта су европске вредности.
Цена, као што се види, није мала, али су вредности веома сумњиве.
Извор: Стање ствари