Краљевина Данска: идеалан пример коришћења обновљивих извора енергије

У атмосферу се испушта све више штетних гасова. Још увек је могуће спречити најгоре последице, али само ако се реагује одмах, кажу стручњаци. Пример Данске улива наду. Та земља планира да у потпуности елиминише ЦО2.

Упркос свим напорима, међународна заједница није упела да смањи штетне емисије угљен-диоксида. Напротив, између 2000. и 2010. године испуштање ових гасова порасло је више него током било које друге деценије, још од 1970. Овај резултат су стручњаци Међународог савета за климатске промене објавили у оквиру најновијег извештаја који је представљен у Берлину. Научници тврде да је још увек могуће задржати просечан раст годишње температуре испод два степена, уколико се одмах донесе низ политичких и техничких мера. То је једина шанса да се ограничи дејство природних катастрофа као што су суше и поплаве. Да ли је то заиста могуће?

Краљевина Данска показује да јесте. Наиме, та држава планира да потпуно елиминише угљен-диоксид у прозводњи електричне и топлотне енергије до половине 21. века. Циљ за 2020. годину је да се 70% струје добија на еколошки начин. “Већ данас из обновљивих извора енергије добијамо 43% енергије“, каже Кристофер Бетцау, заменик директора организације Енергистирелсен, институције која је у Данској задужена за прелазак на зелене изворе енергије. Он додаје да су планови данских власти реални, односно да је могуће потпуно елиминисати употребу угља, нафте и гаса до 2050. године.

Предводници у Европској унији

Стручњак Тобијас Ауштруп, из организације Гринпис у Немачкој, може само да се нада да ће и немачки политичари једнога дана бити толико амбициозни. Ауштруп је референт за реформу енергетског сектора у својој организацији, и за Данску има само похвале: “Они показују да је могућ прелазак на чисте изворе енергије и у индустријским земљама усред Европе, и то озбиљно и брзо“.

Сличне реформе се већ годинама спроводе и у Немачкој, али Ауштруп није задовољан. “За сада, немачки прелазак на чисту енергију своди се само на струју. Због тога би и у Немачкој ваљало спровести пар идеја из Данске, као што је забрана грејања на фосилна горива и ослањање на комбиновану производњу топлоте и струје”, предлаже Ауштруп. “Таква постројења су веома ефикасна, јер сакупљају топлоту која се ствара током добијања струје, и користе је за грејање“.

Данска користи свој ветар

Што се тиче употребе енергије ветра, услови у Данској су изузетну добри. Та земља има обалу дугу 7.300 километара што погодује изградњи ветрењача које прозводе струју изнад површине мора. Власти Шведске, Данске и Немачке заједнички раде на постројењу са турбинама на ветар у Балтичком мору, које би требало да почне са радом најкасније до 2020. године. Слична електрана на ветар отворена је прошле године у мореузу Категат, а ветрењаче је произвео немачки концерн Сиеменс.

Истовремено, није довољно градити таква постројења само ван данских обала. Да би се испунили зацртани циљеви, слична постројења морају да се граде и у унутрашњости земље, чему су се многи Данци одлучно противили, између осталог јер куће у близини џиновских ветрењача губе на цени. Ветротурбине могу да буду високе и до 150 метара, прилично су бучне и мењају изглед пејзажа.

“Од 2008. ствари су се промениле. Држава је одлучила да се власницима кућа убудуће исплаћује надокнада штете. Осим тога, најмање двадесет одсто акција за изградњу постројења морају бити понуђене локалном становништву, да би и они имали интерес да инвестиција буде успешна. Поред тога, део прихода иде директно у општински буџет. Сада постоји „директна корист за општине и за грађане”, каже Бетцаув.

Нове могућности за складиштење енергије

Електрични аутомобили су такође део плана данских власти за што боље коришћење енергије ветра. “Ми не одлучујемо како ветар дува“, каже он. “Али, електрични аутомобили могу да послуже и за складиштење енергије ветра“, објашњава овај стручњак. Другим речима, када ветра не буде, акумулатори електричних аутомобила могу да врате енергију у мрежу.

Још једно решење из Данске су огромни грејачи или топлотне пумпе, које претварају вишак енергије ветра у топлотну, на пример, када изненада избије олуја. Поред тога, данска електродистрибуција се ослања све више на соларну енергију, али и биомасу. Важну улогу игра и штедња. Бројке ту говоре саме за себе: Данска привреда је од 1980. порасла за 78%, али потрошња енергије је остала готово иста.

Екологија за извоз

У Немачклој, противници преласка на чисту енергију често тврде да алтернативни извори снабдевања нису конкурентни и да терет пада на потрошаче. Стручњак Тобиас Ауштруп из Гринписа сматра да је таква аргументација бесмислена. “Немачка индустрија тренутно има највећу корист од преласка на чисту енерегију, јер имамо струју која је јефтинија него пре десет година.“

Додуше, Данци су и овде отишли корак даље – предузећа добијају субвенције ако користе обновљиве изворе енергије и ако то чине ефикасно. Данска зарађује од извоза својих чистих технологија, и улаже велика средства у истраживање и развој алтернативног снабдевања енергијом. У овој земљи од 5.5 милиона становника, сваке године настане између 6.000 и 8.000 нових радних места.

Данска пример и за Кину

“Кина је веома заинтересована за наше системе централног грејања, као и за упоребу биомасе и ветротурбина на мору”, објашњава дански стручњак Бетцаув из Енергистирелсена. Он се радује због тога. “Имамо све, од пумпи, преко турбина на ветар и технике изолације све до термостата. Имамо експертизу у технологијама за делотворну употребу енергије и у пољу обновљивим изворима енергије“.

“За ову сарадњу са азијском суперсилом, привредни интерес није најважнији. Ми смо отишли у Кину да бисмо помогли са енергетским и климатским проблемима, који настају због привредног раста. Желимо просто да им покажемо да је то изводљиво“, каже Бетцуав.

Извор: Екопедиа