Шизофрeни став Београдске патријаршије у вези са издајом Косова

13/05/2013

Косовска Митровица (РТС): Владика Теодосије је поводом бриселског споразума оценио да је учињено што је било могуће у тренутку и времену у којем живимо, и да су неки желели више, али да ако „имате пацијента који је у поодмаклој болести, тражи се да се учини што више за њега“. Он је, такође, указао да не треба бити малодушан и да овај споразум није крај.

Самоиницијативно гашење својих институција на Косову и Метохији, а да притом држава није ни под каквом оружаном претњом са стране, може се искључиво називати издајом државе. Управо, тројац Вучић-Николић-Дачићће остати упамћен у светској историји као учесник највећег могућег преседана – укидања државности своје сопствене државе на суштински важном простору, а да та држава није била под икаквом оружаном претњом. О рудном, енергетском и природном богатству које је власништво Србије, које се овом приликом поклања творцима геноцида над српским народом се у медијима на српском ретко говори, а оно није нимало занемарљиво. Стручњаци који познају тематику говоре да је Србија, захваљујући својој лошој политици последњих година дошла у ситуацију да буде зависник о кредитима са запада којим се одржава актуелна власт, те да је то разлог зашто неспретни политичари продају Косово. Са друге стране, појавила су се нагађања да су утицајни политичари уцењени или потплаћени. Једно је сигурно,водећа политичка класа у Србији је заражена идеологијом еврофанатизма, и жели по сваку цену да уђе у Европску Унију, иако су са путем у Европску унију скопчани многи ултиматуми који исцрпљују и економију и српски народ као такав.

Јерархија Српске Цркве је увек у најважнијим тренуцима српске историје изражавала свој став. Може се рећи да су од њеног става зависили многи историјски догађаји. То су добро знали и непријатељи Срба, и тежили су да покоре јерархију. Положај епископа СПЦ био је скопчан са великим опасностима, некада по живот епископа, а некада са опасностима да епископ изда народне хришћанске идеале.

Последње догађаје, везане за издају Вучића, Николића и Дачића, осликава и велика шизофреност у ставовим врха СПЦ. Док је став еп. Артемија недвосмислен оцењујући споразум Дачић-Ештон-Тачи као издају, остали епископи, који су еп. Артемија некада заједно прогонили, сада наизглед имају различите ставове. Најкарактеристичније фотографије које осликавају шизофреност ставова екуменистички настројене јерархије су фотографије протојереја Милије из Косовске Митровице. Он је 10.05.2013. учествовао на митингу «Остајемо у Србији» који су Срби Косова и Метохије организовали у знак протеста против споразума из Брисела, а већ сутрадан је учествовао у дочеку заменика премијера Вучића који фанатично брани овај споразум-издају. Осим Милије, на митингу је учествовао још и свештеникМиломир Влашковић који међу првима виђен у друштву са Иљбером Хисом, шиптарским сепаратистом задуженим, у то време, за интеграцију севера.

Ако додамо и то да су епископ Атанасије и митрополит Амфилохије, који су оштрим речима говорили против представника власти због издаје, највише учинили да се Теодосије Шибалић, који је практично први дао отворену подршку Вучићу у издаји, доведе на управу црквама Епархије рашко-призренске, онда тек ништа није јасно.

Патријарх Иринеј који се све време ограђује, уноси само додатну збуњеност. Да ли се Београдска патријаршија води принципом сервилности, и коме се приклонила – земаљском царству Европске Уније или небеском, за које се још увек боре Срби Косова и сви који их подржавају?

Док један део родољубиве јавности одушевљено велича појаву два епископа на митингу против власти, други их оптужују да су ушли да би разорили национални фронт против еврофанатика. Ови други говоре да су еп. Атанасије и м. Амфилохије били приморани да учествују на митингу као превентива. Чврста одлучност еп. Теодосија да подржи еврофанатике и млака опозиција п. Иринеја продаји Косова би изазвали то да се уставобранитељи окрену епископу Артемију и делу СПЦ који је престао сарадњу са епископима екуменистима. По тој логици, епископи из Херцеговине и Црне Горе су наступили да би родољубиви народ задржали под доминантним окриљем екумениста.

Питање Косова и Лазарева клетва ће, несумњиво и у наредним данима бити главно питање опредељења православних. Данас, што се тиче јерархије СПЦ, све подсећа на коло у коме се изводе три корака уназад, један унапред. Вучић-Дачић-Николић сигурно не би могли да спроведу споразум када би га Београдска патријаршија јединствено осудила. Са Теодосијевом подршком отпор издаји је под знаком питања.

Извор: Православље живот вечни