Васпитач на удару женског шовинизма

У претходних годину дана тридесетдеветогодишњи васпитач Н. С. конкурисао је на 30 огласа за посао у државним предшколским установама, који се објављују у публикацији Националне службе за запошљавање. На његове пријаве није одговорио нико из предшколских установа Палилула, Стари град, Барајево, Савски венац, Раковица, Чукарица, Земун, Сурчин, Нови Београд и Врачар. Када се у предшколској установи у неформалном разговору распитао има ли шанси да добије посао, рекли су му да је – погрешног пола и објаснили да су вртићи углавном женски колективи и да чланови „кадровске комисије” не воле мушке васпитаче.

„Ова примедба звучала ми је више него неумесно јер сам радио као васпитач у предшколским установама Нови Београд и Сурчин, имам положену лиценцу за васпитача и нико ми током школовања није скренуо пажњу на чињеницу да сам ’погрешног’ пола и да ће ми бити тешко да нађем посао. Чињеница је да су мушки студенти били мањина на Вишој школи за образовање васпитача – од 240 студената само су пет били мушкарци, али не сматрам да мој пол представља препреку за бављење овим послом”, наводи наш саговорник и додаје да је разлог због којег се одлучио да буде васпитач огромна љубав према деци. Иначе, он и супруга имају троје малишана.

„Нажалост, са дипломом васпитача не могу да радим ниједан други посао – ако бих пожелео да се преквалификујем и постанем психолог или педагог, малтене бих морао да кренем на студије од почетка. У новинама често читам о дискриминацији жена приликом запошљавања, а мени кажу да не могу да се запослим зато што нисам жена”, прича овај васпитач.

Иако је васпитача неупоредиво мање на списку запослених у предшколским установама, подаци Секретаријата за образовање и дечју заштиту Скупштине Београда говоре да највећи број њих ради у предшколској установи „Чукарица” – чак 11. Осморица су запослена у ПУ „11. април” на Новом Београду, по четворица у ПУ Звездара и ПУ Палилула, по тројица раде у ПУ Гроцка, Земун и Савски венац, двоје их је запослено у ПУ Врачар, Лазаревац и Сопот, а по један ради у ПУ Сурчин, Раковица и Вождовац. Ниједан васпитач не ради у ПУ Барајево и Младеновац. Мада смо од Учитељског факултета, где се данас школују васпитачи, тражили одговор на питање колико мушкараца уписује, односно дипломира на смеру за васпитаче, ни после две недеље нисмо добили њихов одговор.

К. Ђорђевић

—————————————–

Ауторитет и очинска фигура

Јелена и Марко Стојановић, чија деца похађају ПУ Чукарица, кажу да имају више него позитивно искуство с мушким васпитачем.

„У почетку нам јесте било чудно јер је нашу прву кћерку и сина гајила васпитачица. Кад је друга кћерка кренула у вртић и кад нас је дочекао васпитач, били смо мало збуњени. Међутим, он нас је врло брзо уверио да нема разлога за бригу и дилему да ли је дорастао овом послу. Мислим да је он много већи ауторитет од васпитачице, код малишана ужива поштовање и представља фигуру оца у дечјем колективу и никада не носи проблеме од куће на посао. Мушки васпитач је већи и природнији ауторитет од васпитачице, баш као што је отац за дете увек већи ауторитет од мајке”, закључује Јелена.

Извор: Политика