Он подсећа да је својевремено опомињао на последице, али да није имао ко да га чује.
– Нико ме није подржао после мартовског погрома 2004. кад сам одбијао њихов новац за обнову и указивао да они који су рушили српске светиње не могу да их обнављају ни својим новцем, ни својом радном снагом. Док сам одбијао да од Приштине преузмем кључеве тих наших обновљених манастира и цркава, то је у име Синода СПЦ учинио тадашњи владика нишки, садашњи патријарх Иринеј. Мене су сменили и протерали са КиМ, а сад, нажалост, као народ кусамо оно што су нам замесили – подсећа рашчињени владика.
Од пре два дана постало је јасно да ће Извршни савет Унеска расправљати о чланству Косова 21. октобра, док ће коначна одлука бити донета на Генералној конференцији у новембру, кад би две трећина чланица морало да гласа да би спонзорима косовске независности била испуњена жеља и самопроглашена држава постала 196 чланица Унеска.
Док се ишчекује готово извесно лош исход по Србију и српско културно и црквено наслеђе, у Београду се води полемика да ли је држава учинила све што је могла да спречи овакав епилог
Историчар Чедомир Антић сматра да се проблем може решити једино уколико Србија води доследну политику.
– Србија се не држи принципијелне политике, већ иде из крајности у крајност. Све промене које су уследиле доласком ДОС-а, потом ДС-а, а онда и СНС-а само су приближиле Косово независности. Србија је прихватила два понижавајућа бриселска споразума и сада се сусреће са овим – каже Антић, постављајући питање како на улазак Косова у Унеско гледају велике силе које су нам наводно пријатељи.
Историчар Предраг Марковић, однедавно и функционер СПС-а, каже да је политичка логика, према којој Албанци треба да чувају српске светиње на КиМ, неправда која може бити избегнута само чудом.
– Ми оправдано стрепимо јер наше споменике хоће да чувају они који су их уништавали у погрому пре 10 година, а то је исто као када вуку дате да чува јариће – констатује Марковић.
„Весела дружина“ око Косова
Публициста Борис Малгурски наводи списак земаља које су подржале предлог да се расправља о пријему Косова у Унеско, а које су дозволиле или биле и саучеснице у уништавању културне баштине на својој територији у последње две деценије.
Тако су у Албанији уништене фреске Онуфрија, у Бахреину 43 шиитске џамије, од којих је једна стара четири века. У Костарици је уништено 80 одсто чувене грађевине Санта Роса, у Папуа Нова Гвинеја уништене су и избачене из парламента две конструкције Хаус Тамбаран. У Саудијској Арабији је уништен огроман број џамија и других историјских локалитета, углавном оних у вези с раним исламом.
„Весела дружина око Косова, баш умеју да заштите историјско наслеђе“, закључује Малагруски на свом Фејсбук профилу.
Показати слике уништених споменика
Интерпарламентарна скупштина православља (ИСП) организује међународни фото-конкурс на тему „Уништавање споменика хришћанског Истока“. Народни посланик Александар Чотрић, који је на челу Комисије за културу ИСП, истиче како је важно да на конкурсу буду изложене фотографије о уништавању и оштећењу српских православних храмова на Косову и Метохији, БиХ и Хрватској, како би међународна јавност била обавештена о деструкцији српског православног културног и духовног наслеђа.
Извор: Вестионлајн
