ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ЦРКВА (ГМЦ)

(Косово – последњи чин издаје, Четврти део)

Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор), техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог организма. Ево примера: из рибе иверка, која живи у северном Атлантику, изоловани су гени одговорни за добро подношење ниске температуре, па су техником генетског инжењеринга ови антифриз гени уграђени у парадајз, чиме се продужава сезона гајења…

Чињеница је да је у Европи и у већем делу света став о генетски модификованој храни негативан, и зато је важно да генетски модификовани производи буду одговарајуће обележени, да би потрошачи могли сами да донесу одлуку…

Истраживања су контроверзна и зависе од тога ко их финансира. Ако та истраживања потичу од лобија који се залаже за генетски модификоване организме, онда она иду у прилог томе. Према њима, ради се о продуженојеволуцији, и све би се то, мање-више, и иначе десило, па зашто да наука мало не убрза тај процес у лабораторији! Међутим, то је лаж, то се никада не би десило, јер не постоји теоретска шанса да се риба заљуби у парадајз и да добије потомка! Постоје читаве студије о алергијама које су изазване коришћењем генетски модификоване хране…

У природи постоје баријере Богом дане. Ко је човек, да те баријере руши и какве су последице таквог мешања човека у природу? Да ли се заиста ради о смелости човека да мења неки Божји ред, то искључиво остаје на читаоцу да оцени –проф. др Миодраг Димитријевић са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.

По свему, организам Цркве је најсложенији организам за који дух људски зна. Зашто? Зато што је то јединствен богочовечански организам, у коме све божанске и човечанске силе сачињавају једно свехармонично тело. Само је свемудри и свемоћии Богочовек, Господ Хрис­тос, могао све то саставити и сложити у једно тело, Своје тело, коме је Он — глава, вечна глава. Сав живот у том чу­десном и чудотворном телу води и руководи Он, чудесни и чудотворни Бог и човек – преподобни Јустин Ћелијски

Црква је богочовечански организам. Господ је створио Цркву као тело своје и обећао да је «ни врата пакла неће савладати». Још је Господ својим ученицима говорио о Цркви као о «малом стаду», мада је рекао «идите и научите све народе». Методе Јеванђеља, Он је сажео у једној реченици: „Ја сам врата; ако ко уђе кроза Ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.“

(Јов. 10:9). Очигледно је да ван Њега, Христа, у Цркви ништа не може да напредује:

Сви који год дођоше прије Мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше. (Јов. 10,8)

«Не само „пре мене“, него без мене, ма кад, ма где… Спас назива лупежима иразбојницима само самозване вође рода људског, оне који људима хоће да замене Бога и Његово руководство судбином рода људског. Али ту спадају све самозване вође, велике и мале, све вође који хоће да кроз живот и историју воде род људски без Христа: Бога Логоса и Богочовека», каже св. Јустин Ћелијски у тумачењу овога стиха.

Ко год је уводио нове ванхришћанске методе у развој Цркве, Цркву, мало стадо, није увећао, већ га је оронио, урушио, дегенеризовао, па и уништио одређени део огранизма Цркве. Зар није Ватикан најбољи пример за то? Папе су светским методама насиља и преваре желели да увећају и оснаже Цркву, тако су довели до тога да на западу Цркве и не буде.

Убацивањем туђег «гена» у Цркву, модификовањем организма Цркве, човек улази у забрањену област у коју му није Богом дано да се управља. Радње у вези са генетски модификованим лековима су понекад доводиле и до смрти, по професору Димитријевићу, а генетско модификовање Цркве доводи до духовне смрти многих душа због којих је Христос распет да би све њих привукао себи и спасио.

„Па, шта је ту нарочито? … То питање још није коначно решено, иако – јесте, предложили су ми… Ја сам стар човек, имам више од 80 година, желим мир и конфор… А овде – ко ће ми помоћи, ко ће се бринути о мени, а и коме сам потребан? Тамо ћу добити стан, ауто, моћи ћу да доведем и сина. Али, понављам, то питање још није решено.“ (Митрополит Гермоген уочи постављења за поглавника «ХПЦ»)

Бављење Црквом од стране палог човека није новина. Цркву су покушали да злоупотребе, модификују за своје потребе, углавном тоталитарни режими. Довољно је да се подсетимо «Хрватске православне цркве» коју је створио балкански «Менгеле», психопата, Анте Павелић. Анте је, касније, преко римокатоличке мреже «пацовских канала» побегао са Балкана, али се после њега појавио сличан «научник» за модификовање Срба и њихове Цркве. Наравно, реч је о Јосипу Брозу Титу који је са својим «научним тимом», у лабораторији комунизма, створио «Македонску православну цркву». «Механички трансфер гена» није успео Титу и комунистима у Црној Гори, те је стварање «Црногорске православне цркве» одложено за нека боља, демократска времена. Мираш Дедејић и његова «ЦПЦ» је, тек, пилот-пројекат. На лаганом уништавању «непотребних» српских гена у генетској основи Црне Горе раде и тоталитарне демократе и Ватикан, а понекад им припомогну и људи из саме Црногорске митрополије.

«У Северној Америци експериментише се са лососом којем је уграђен људски ген (hGH) одговоран за стварање хормона раста, те се тако убрзава раст и повећава величина лососа,» каже професор Димитријевић.

Увећање лососа је једна лепа новост, само кад не би имало негативних последица. Не треба по сваку цену инсистирати на величини, већ стати, промислити – шта је то што је најздравије за исхрану. Треба отићи у земљу свакаквих изума, САД, па видети приметно присутство дебелих људи на улицама. Људи се тамо нездраво хране, али, сва та нездрава храна има сјајну пропаганду у медијима, на рекламним паноима, и тешко је одолети.

Шетња кроз Призрен етнички „очишћен“ од Срба. Владика Милутин и Теодосије. У време договора Тачи-Ештон-Дачић.

И код нас су дошли људи из САД и направили нешто слично. Окупирали су нам део земље, почели да раде на пропаганди нездравих производа. Срби су веровали, као и увек – наивни кад најмање треба, да ће нам бар Цркву оставити недирнуту. Но, и Црква је тада начета, модификована, на просторима Херцеговине и Косова и Метохије најизраженије. Као што су лососи са људским генима неприродно велики, тако је и развој Цркве на Косову и Метохији постао неприродно рогобатан.

Гњилане. Уобичајен призор на Косову и Метохији. Шиптарска предузећа граде увелико.

Наш народ зна како се граде цркве. То је описано и у песми «Зидање Љубостиње». Раде Неимар и његови сарадници у тој песми, док граде цркву, строго се држе поста и хришћанских врлина. Чувају целомудреност и моле се као и монаси. Грађењем цркве градимо себе, иначе, нема смисла градити је. «Цркве дижу, Богу се не моле», наводисв. владика Николај као једну аномалију свога времена. Но, свети владика, тешко да је могао да докучи колико ће овај 21. век бити још наопакији од његовог времена. У његовом времену су, бар, цркве дизали православни «немолитвеници», а данас, на Косову и Метохији, где је инсталиран паралелни епископ и који де факто предводи једну нову, модификовану, «Косоварску православну цркву», цркве граде највећи Божији непријатељи – албански нацисти и њихови капои, Срби који су постављени од Хашима Тачија да управљају српским гетоима на Косову.

Зашто нацисти, који су извршили етничко чишћење свих градова на КиМ., осим Митровице и варошица око ње, где им се Срби нису предали, граде православне цркве у истим градовима у којима или нема православних, или их је понегде преостало буквално 10-20 особа? Зашто граде «Потемкинова села»? Можда ће одговор на ово питање бити јаснији, ако се сетимо «Хрватске православне цркве».

Да ли сте знали да, док су православни у стотинама хиљада били убијани у монструозној НДХ, загребачким улицама се кретала свечана литија са «православним митрополитом» на челу? Наравно, «литија» је била масовна, али су учесници у литији били све саме усташе на челу са министром војним Артуковићем. Наравно, тај митрополит Гермоген, марионета Анте Павелића, молио се тада за поглавника Павелића и «за оне који су на власти». Сва ова парада била је организована у циљу сакривања злочинстава НДХ и стварања лажне слике у свету да православнима баш добро иде у «независној». Тада су са ужасом гледали на монструозну НДХ и њени савезници, фашисти Италијани, и Павелићу је требао један пропагандни трик да би у тадашњим светским медијима показао да је геноцид над православнима само једна «клевета на његово часно име». Немачке новине пренеле су фотографије о овом «међународно значајном догађају», а пропагандно-филмска екипа НДХ није штедела на филму.

18.04. 2013. Посета сепаратисте Јахјаге и „америчке амбасадорке“ кухињама Епархије рашко-призренске. У време договора Тачи-Ештон-Дачић.

Ето, зашто и «Епархија рашко-призренска у конфору» са еп. Теодосијем на челу, за разлику од оне «у егзилу», чини исте маневре. Не једном, еп. Теодосије спроводи своје госте кроз улице етнички очишћеног од Срба Призрена што се све медијски прати. Не једном, еп. Теодосије учествује на дијалозима и конференцијама у време успостављања «независне државе Косова» као и успостављања «добросуседских односа» између Београда и приштинских сепаратиста. Изградња цркава са јединим циљем рекламирања «државе Косово» је, већ, постала рутина.

Свирање и певање за окупатора, у ратним временима, увек је сматрано код Срба за нешто ружно, недостојно, и обично су само нискоморалне личности биле спремне на то. Сећате ли се епизоде из филма «Балкан Експрес» где певач, кога глуми Тома Здравковић, не жели за Немце да пева «Лили Марлен»? Данас призренски богословци певају тзв. «америчком амбасадору у НДК», Кристоферу Делу, песме Боба Дилана.

Најважнији детаљ овог модификованог израштаја на телу СПЦ, сергијанске епархије у комфору, тј, епархије у послушности окупатору, је да је он направљен учешћем представника Синода СПЦ, који му чини незаобилазну и континуирану подршку.

19.04.2013. Посета „министра за повратак“ у „влади“ Хашима Тачија манастиру Зочиште. У време договора Тачи-Ештон-Дачић.

Можда ће неко рећи да је све ово оправдано, да црквене пастире треба слушати ма шта радили, да «тамо где је Синод, Сабор и патријарх, тамо је Дух Свети». Добро, нека је тако. Рецимо хипотетички, колико год то богохулно звучало, да је Црква модификована, да се место правдом и истином Црквом управља бирократијом. Али, нико не може да негира да је ћутање Степинца током геноцида над Србима, чак и кад је био ван Хрватске, саучесништво у геноциду, да је учешће м. Гермогена у литијама усташа давање је алибија усташкој држави; нико не може да негира да је учешће еп. Теодосија у мировним конференцијама и пројектима албанских сепаратиста и нациста управо – давање ауторитета овим међународно непризнатим „институцијама“ у најтежем моменту за православне на КиМ.