Пропала је држава, остао је народ

zarobljeni-nemci

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

II

Сабрали смо се данас да сви заједно и јавно принесемо пуну благодарност Ономе који све види и све зна и свима по правди суди.

zarobljeni-nemci

Пораз нацистичке Немачке 1945.

Зашто кажем сви заједно и јавно? Зато, што постоји и осамљено и тајно благодарење Богу. Сваки хришћанин у самоћи и тајности излива из свога срца као кад од тамјана благодарну молитву пред Господа свога. Чинећи тако, ми извршујемо заповест Христову која гласи: а ти као се молиш, уђи у одају своју, па затвори врата своја, по моли се Оцу својему, и Отац твој, који види тајно, платиће теби јавно. Молимо се, дакле, и тајно, молимо се и јавно. Молимо се појединачно, молимо се сви заједно у храму. Тако личимо на певаче, који певају појединачно у својој кући, али ступају и сви јавно пред свет да певају у хору; или на свираче који свирају за себе у својим ода јама, али и у великим оркестрима за свет. Ко се пак моли у себи и за себе, а не долази на заједничке и јавне молитве, у томе је семе гордељивости и себичности. Тај као да није прочитао реч Спаситељеву: где су два или три са брана у име моје, ја сам међу њима. А ко долази у храм само на заједничке и јавне молитве, а никад се не моли Богу у самоћи и тајности, томе ће Бог судити као човекоугоднику и лицемеру.

Зато, у искреној љубави према вама и у страху за ваше душе, ја вас опомињем да се молите Богу на оба начина, и тајно и јавно, и посебно и заједно. Јер је тако заповеђено Јеванђељем и освештано црквеним предањем кроз хиљаде година.

Још сам рекао, да смо се сабрали данас да принесемо пуну благодарност Творцу и Оцу нашем. Зашто кажем пуну благодарност? Зато, што неки имају навику да благодаре Богу само онда кад Бог даје, а не и кад Бог узима; и још да му благодаре само кад милује, а не и кад бије; и још да му благодаре само кад Бог као лекар глади наше ране, а не и кад оштрим ножем сече труло месо од тела нашега. Таква благодарност вређа Бога. Јер, Бог увек има у виду наше крајње добро, наше вечно спасење, и када да је и када узима, и када милује и када бије, и када глади и када сече. Према томе, ми као разумна бића дужни смо Богу благодарити увек и за све, како и заповеда мудро апостол Павле говорећи: Благодарите за све Богу и Оцу (Еф. 5, 20), па то још и понавља у другој посланици: на свачему, вели, благодарите (Сол. 5, 18). А велики стуб православне цркве св. Јован Златоуст овако говори о том предмету:

„Ко поднесе невољу с благодарношћу Богу, прима венац мученички“.

А о мученицима православним знамо, да су уздизали Богу славу и хвалу кад су их мучитељи шибали и секли и на посечење водили. Још је и ово реч Златоустова: „Нема ништа светије од језика који у несрећи уздиже благодарност Богу“.

Право је дакле и правилно да приносимо пуну благодарност Богу. У нашем случају пуна ће благодарност бити, ако будемо Богу благодарили за нашу државну пропаст, као и за избављење од пропасти;за робовање, као и за ослобођење; за ужасе које смо преживели, као и за радост коју преживљујемо; за губитке, као и за добитке; за ону страшну крваву ноћ, као и за ово светло и ведро јутро новога дана.

Пропала нам је држава – кажемо: слава ти и хвала Боже! Добијена је држава – кажемо: опет слава ти и хвала Боже!Јер, да нам није пропала она и онаква држава, него да је потрајала још 20 година, пропао би нам народ, и то би тек била права пропаст. Тако нагло се почео био кварити народ, да је срљао неизбежној пропасти. Или пропаст државе или пропаст народа. Бог је ударао благо времено по оном што је јефтиније, да би сачувао оно што је скупље. Пропала је држава, остао је народ. Докле има кућаника биће куће, али ако нестане кућаника, ко ће обновити порушену кућу.

Ево нам опет наше државе! Ево нам опет златне слободе! Слава Ти и хвала Господе, на Твоме дару, на молитви Твојој и на неисказаном човекољубљу Твоме. Но, дозволите да вам затрубим у уши једну страшну реч са овог светог и страшног места: ако опет будемо неваљали и богоотпадни као што смо били, удариће Бог и по држави и по народу, па ће обоје пропасти заувек.И бићемо подсмех, и прича и опомена осталима.

Бомбардовање Београда 1999.

Београд 2010.

Помози Боже, свима, па и Србима да се покају, поправе и од греха очисте, и Тебе прославе свога Бога и Оца, кога славе сва небеска воинства анђела и праведника. Амин.

Преузето са „Светосавља“

Извор: https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2012/06/23/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4/