„Да ли схватате шта сте урадили?“
Дакле, Владимир Путин је у свом обраћању у УН оптужио спољну политику САД која је довела до низа катастрофа на Блиском Истоку, које руски лидер уопште није ни требало да нам описује.
Четрнаест година након наше инвазије на Авганистан, тамошње снаге се поново боре против талибана за контролу над Кундузом и једино 10.000 америчких војника – који су и даље у тој опустошеној земљи – спречава тријумфални повратак талибана на власт.
Дванаест година након што је Џорџ В. Буш извршио инвазију на Ирак, Исламска Држава заузима други по величини град, Мосул, контролише тамошњу највећу провинцију, Анбар и њен главни град Рамади, док се Багдад окреће према Техерану. Колику цену су Ирачани платили за „ослобађање“? Стотина хиљада мртвих, пола милиона удовица и деце без очева, милиони који су напустили земљу и рат којем се не назире крај.
Како иде Либији од како смо је „ослободили“? Пропала држава, растрзана грађанским ратом који се води између исламиста Либијске зоре у Триполију и режима у Тобруку који подржава диктатор из Египта.
Сада имамо и Јемен. Од марта, када су побуњени Хути најурили саудијску марионету са власти, Ријад, под покровитељством и уз обавештајну помоћ САД, бомбардује ову најсиромашнију земљу арапског света. Пет хиљада људи је убијено и 25.000 рањено од марта ове године, а 25 милиона становника зависи од увоза хране који је углавном прекинут, што је један званичник УН описао као „хуманитарну катастрофу“.
„Јемен након пет месеци изгледа као Сирија након пет година“, изјавио је представник Црвеног крста по повратку из те земље. У понедељак је свадбено весеље једног Хути борца погодила ракета испаљена из ваздуха и 130 званица је погинуло. Да ли смо ми помогли да до овога дође?
Шта Путин види као идеолошке корене ових ужаса?
„По завршетку Хладног рата у свету је настао један центар доминације и они који су се нашли на врху те пирамиде дошли су у искушење да помисле да, ако су они тако јаки и изузетни, најбоље знају шта треба радити.“
Затим је, усвајајући политику „у чијој су основи самоувереност, убеђеност у своју изузетност и некажњивост“ овај „једини центар доминације“, САД, почео да извози „такозване демократске“ револуције.
Али, шта се догодило у стварности? – запитао је Путин.
Агресивно спољно мешање довело је до бестидног уништавања државних институција. […] Уместо тријумфа демократије и напретка имамо насиље, сиромаштво и социјалну катастрофу, а људска права, укључујући право на живот, нимало се не поштују.
Да ли је Путин погрешио у опису онога што се десило на Блиском Истоку након нашег упада? Или је овај сажетак последица америчке интервенције ехо упозорења која су упућивали Американци који се са оваквом политиком нису слагали?
Путинов концепт „државног суверенитета“ је следећи: „Сви смо ми различити, и према томе се треба односити с поштовањем. Нико не треба да се прилагођава једном моделу развоја који је неко једном заувек прогласио исправним. Совјетски Савез је то покушао“, рекао је Путин, и није успео. Сада Американци исто покушавају и десиће се исто.
За разлику од већине говора у УН, Путинов заслужује да се проучава јер се у њему открива не само стање америчке свести које је довело до новог светског хаоса, већ се откривају и основни разлози настајања другог хладног рата.
Према Путину, победу у Хладном рату запад је искористио да прошири НАТО све до руских граница – што је изазвало инстиктиван одговор Русије. САД су подржале пуч у Украјини којим је свргнута изабрана про-руска влада и то је био директан узрок насилне реакције про-руског Донбаса.
Мислим да нам Путин поручује следеће:
Ако елите у САД наставе са својим убеђењем да имају право да интервенишу у послове других држава да би их натерале да прихвате америчку визију како треба да изгледа друштво и легитимна влада, тада смо усмерени на бескрајне конфликте што ће једног дана неминовно довести до рата, како се све више нација буде супротстављало америчком моралном империјализму.
Нације имају право на различитост, каже Путин. Имају право да ту различитост изразе кроз своје институције, своју историју, своја веровања, вредности и традиције, чак и ако САД сматрају то нелибералним демократијама или ауторитарним капитализмом или чак муслиманским теократијама.
Не тако давно, Американци нису имали проблем са овим, када су САД прихватале различитост режима у свету. Заиста, веровање у политику неинтервенционизма у међународним односима било је један од темељних постулата америчке спољне политике.
У среду и четвртак Путинове снаге су бомбардовале положаје побуњеника које САД подржавају и чији циљ је свргавање Асада. Путин шаље сигнал да је Русија спремна да ескалира до сукоба са САД да би спречила Суните и савезнике Турске да свргну Асада, а што би довело на власт Исламску Државу у Дамаску.
Можда је време да зауздамо нашег идеолошког вранца и почнемо да поштујемо виталне интересе других суверених нација, једнако као што штитимо и бранимо наше.
Патрик Бјукенен је политички коментатор, суоснивач и уредник The American Conservative. Бивши је виши саветник председника Никсона, Форда и Регана. Аутор је седам књига међу којима су Where the Right Went Wrong, Churchill, Hitler, and the Unnecessary War, Suicide of a Superpower: Will America Survive to 2025?
Са енглеског посрбио и белешку о аутору написао: Aerial6
Извор: Стање ствари
