Бугарски духовници: ВРАТИМО СЕ ПРАВОМ КАЛЕНДАРУ, ЧУВАЈМО ВЕРУ ПРАВОСЛАВНУ

Митрополит сливенски Јоаникије, Бугарска православна црква

Бугарска православна црква не учествује у Светском савезу цркава и противи се екуменизму. Оно што још увек дели црквене великодостојнике је питање календара, с обзиром да Бугарска црква званично користи грегоријански календар. Данас имамо ситуацију да већи део свештенства поштује грегоријански, али један број њих тражи да се врати јулијански календар.

„Ја сам за повратак на стари календар. То је заправо црквени календар, установљен још на Првом васељенском сабору“, рекао је Митрополит сливенски Јоаникије у интервјуу за Бугарски национални радио. Овим је митрополит поново покренуо још увек нерешено питање у вези са тим по ком календару вршити богослужења у Бугарској православној цркви.

Познато је да мали део свештенства Бугарске цркве још увек користи јулијански календар, јер се противе званичној одлуци да се празници обележавају према грегоријанском календару.

Митрополит Јоаникије рекао је да се дебате у црквеним круговима воде годинама, али да још увек није постигнут никакав договор.

Као разлог за повратак на стари календар, Митрополит сливенски наводи чињеницу да тај календар користе на Светој Гори и у Русији. То је, према мишљењу митрополита, недвосмислен доказ да треба вратити стари календар.

Бугарски модерниста теолог Др Иван Желев изјавио је за „Новинар“ да Свети Синод има и превише проблема да би се бавио овим питањем. Према његовим речима, одређена група свештеника уноси забуне у црквеним круговима. Он сматра да велики утицај на свештенство имају монаси манастира Зограф на Светој Гори.

И ИГУМАН БУГАРСКОГ МАНАСТИРА ЗОГРАФ, КАТЕГОРИЧНО, ЗА СТАРИ КАЛЕНДАР (Делови интервјуа за часопис „24 часа“)

–Ваше високопреподбије, Велика Госпојина се у Бугарској слави 15.августа, а у манастиру Зограф и на целој Светој Гори 28.августа. До када ће нас датуми црквених празника делити?

-То зависи од самог народа, који треба усрдно и искрено да тражи повратак на стари календар. Међутим, у народу постоји равнодушност. На црквено-народном сабору у Рилском манастиру појединци су тражили да се питање календара уврсти у дневни ред, али већина је гласала против. Мање од 10 процената православних хришћана користи грегоријански календар – Грци, Бугари и Румуни. Стари календар користе Русија, Украјина, Грузија, Србија, Македонија, Јерусалим, Света Гора. Дешавала су се и многа чуда која показују да је стари календар исправан. На пример, отац Красимир (Капитанов) из Шумена недавно ми је причао како је једна жена више од годину дана била тешко болесна и лекари јој нису давали никакву наду да ће се излечити.  У сну јој се јавила Пресвета Богородица и рекла јој да ће кроз три дана, на празник светог Јована Рилског, оздравити. И заиста на тај празник, али по старом календару, она је и оздравила! Значи, Пресвета Богородица се није руководила новим календаром. Румунски архимандрит Јустин из манастира Петровода причао нам је о чуду које се десило недуго по увођењу новог календара у Румунској цркви тридесетих година двадесетог века. Један румунски монах почео је строги пост од 40 дана – затворио се у келију, није ни јео ни пио. Само се молио да му се открије који је календар исправан. Јавила су му се три светитеља: свети Василије,свети Јован Златоуст и свети Григорије Богослов и рекли су му:

-стари календар је исправан, а они који су увели нови, грегоријански, страдаће и Бог ће их казнити.

Када цар Михаил VIII Палеолог (1258-1282 г.) склопи с папом злогласну Лионску унију 1274. г., да би од папе добио помоћ против Бугара, Срба и западњака, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за 500 година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду, Иверу и по другим манастирима, Латини нападоше на Зограф. Блажени игуман зографски Тома објави претходно братији, да ко жели мученику смрт нека остане. И тако оста 26 људи, и то 22 монаха, са игуманом својим, и 4 световњака, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг-кулу манастирску. Када Латини дођоше, поджегоше кулу, те у огњу нађоше мученичку смрт ових 26 Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1282. године. Зографски мученици прослављају се 10.октобра по јулијанском календару.

Додатак: О чувању и издаји вере (Део интервјуа са игуманом Зографа)

– Аво Амвросије, у “Зографу” постоји чудотворна икона Богородице. О којој икони се ради и да ли бисте описали у чему се изражава њена чудотворност?
– Имамо три чудотворне иконе – “Акатистна” (или још наречена “Пожарна”) у малој цркви “Успеније Богородично”, „Проговорившаја” – у олтару велике цркве Св. великомученика Георгија, и “Заклана” – у храму Св. Кирила и Методија. “Акатистна” икона се прво налазила у месту Херово, 2 км од “Зографа”. У време када је читао акатист св. Богородици, један зографски монах је чуо глас:

“Старче, кажи игуману, да долазе лоши људи, непријатељи мога Сина и моји непријатељи. Нека у манастиру остану само они, који чврсто могу да чувају веру.”

Aрхимандит Амвросије из светогорског манастира „Зограф“

Било је то 1276 г., када суримокатолици извршили најезду на Атон. Када је монах стигао у “Зограф”, видео је, да га је икона претекла и да је тамо.
Он је описао чудо игуману Томи, који је наредио да се скрију вредније реликвије. Неки монаси су побегли у гору, а у “Зографу” се 26 душе закључало у кулу. Римокатолици су стигли из Ватопеда (који су исто опустошили), развалили су врата нашег манастира и наредили монасима да се сједине римокатоличкој вери. Зографци су, пак, започели богословску расправу, доказали су, да је римокатолицизам јерес, и на крају су били запаљени од латина. Монах Партеније, један од 26 мученика, није умро одмах, већ у опекотинама пада са куле и живи још 30 дана. Он је, дакле, сведочио, да, док су мученици умирали у кули, чули су глас са Неба:

“Радујте се, мученици, награда ваша на небесима ће бити велика.”

После нашег манастира католици одлазе у манастир “Ксиропотам”. Тамо их дочекују са гранчицама и цвећем, па чак почињу и заједничку службу. Али, одједном је дошла освета за њихову издају вере. Почиње земљотрес, и то само на том месту. Руши се црква, зидови манастира, ишчезава и лековито биље, које је рађало по 40 плода сваке године и који би год јео од њих, у трену би оздрављавао.

Извор:https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2013/09/25/bugarski-duhovnici/