О. Стефан Икономовски: Отворено писмо Патријарху Иринеју

Недавно освећење прве катакомбе под омофором Владике Артемија на северноамеричком континенту, у Детроиту, и најава сличних дешавања у Канади чињеница је која указује на даљесветосавско пребројавање у црквеном животу на овом простору (упореди Мт. 24, 41-42; Мт. 25, 31-46). Са намером да дамо што потпунију слику тренутног стања, преносимо и писмо о. Стефана Икономовског, до недавно протођакона у Епархији канадској, који је 13. септембра рукоположен у чин презвитера, а 20. септембра рукопроизведен у чин протојереја и који ће богослужити у новооснованој парохији у Торонту и опслуживати вернике под омофором Владике Артемија у Канади.

Уредништво сајта kanadskisrbi.com

♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱

Његовој Светости
Патријарху српском Г. Г. Иринеју
Незаконитом Администратору Епархије канадске
Београд
12. септембар 2015. – навечерје празника
Сабора српских просветитеља и учитеља

„Свака птица своме јату
Сваки човек своме брату
Својим братом тугу блажи
У свом јату срећу тражи“

Ваша Светости,
Христос Воскресе – Воистину Воскресе!

Кажу да су стари Келти, кад год би полазили у рат, узимали по један камен из свога дома и стављали га на гомилу. По повратку из рата, свако би узео по један камен са те исте гомиле и вратио га кући. Број преосталог камења означавао је број оних који се из тога рата нису вратили… Тако би временом та гомила расла и постајала могила… Онда би почели да користе другу гомилу, која би касније постала нова могила, и тако су се оне полако множиле и означавале трагове завичаја…

Православни Срби, христоименити пород Светог Саве Равноапостолног, стекли су неупоредиво бољи обичај сразмерно већим даровима које су добили од Бога Живога. Они су уместо могила подизали храмове „да с‘ у њима поје Литурђија овог свјета кано и онога“. Притом знали су да „Бог не станује у рукотвореним храмовима (Д. Ап. 17, 24)“ и да вредност свих, па и споља најлепших задужбина, заправо долази од оних који су унутра—од живих људи Живога Бога у којима Он Светотројично почива и у Коме они живе, крећу се, и јесу…

Нажалост, подмуклим деловањем пре, у току, и након безаконог свргавања Епископа канадског Георгијасвештеници-завереници су погазили своје свештеничке заклетве, поновили су непомјаников злочин отпадије од Бога, и показали се рушитељима Цркве (у лику Епископа и Епархије канадске) и Богом устројеног поретка спасења. На њиховом безаконом састанку од 1. маја ове године, подобно својој свештеничкој заклетви, нисам се одрекао свога Архијереја већ сам га признао за законитог Епископа канадског уздајући се у речи Господње: „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима, а ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се ја њега пред Оцем својим који је на небесима. (Мт. 10, 32)“

Ми смо за свe то време богослужили, проповедали, поучавали, писали, тешили, манастир бранили и одржавали „јер се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење (Рим. 10, 10)“, а заузврат, након што сте безаконо свргнутом Епископу канадском забранили богослужење у храмовима епархије на чијем је трону седео више од 30 година, мене грешног сте одликовали истом таквом забраном богослужења као и уласка у храм Светог Преображења манастира у Милтону! Хвала Вам Ваша Светости, то безаконо писмо коме је темељ у ваздуху су моје часне вериге…

Али авај, не само што нисте спречили свештенике-заверенике у њиховом кршењу Светих канона и Црквених правила, Ви сте њихов црквени „бољшевизам“ оправдали, прихватили и њиме суштински руководили. Тиме сте на претходно почињена безакоња и бројне скандалозне изјаве додали нова и показали одбојност према свему светом и честитом у роду србском и миломе Богу приступачном. Посебно је болна била ваша „поука“ Светосавским Србима да у датим околностима иду да се моле „код муслимана, католика и протестаната“ [SIC] (6. јуна 2015. г. у манастиру Св. Преображења у Милтону)!

За разлику од Вас, наш вечити Патријарх Свети Сава у својој беседи о правој вери 1221. г. каже:

„И ово прво молим вас, дакле, браћо и чеда, нашу сву наду на Бога положивши, прво праве вере Његове да се држимо Јер ‘друге основе‘, као што рече Апостол, ‘нико не може положити, већ само коју положи‘ (I Кор 3, 11) Дух Свети преко светих апостола и богоносних отаца, а то је права вера, која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана.

После овога, на основама овим свете вере, достоји нам злато и сребро и драго камење (упор. I Кор 3, 12) зидати, тј. добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве вере у Бога и просвећене, нити нас право исповедање без добрих дела може представити Господу, већ нам треба имати обоје, да ‘савршен буде Божји човек‘ (II Тим 3, 17), а не да због недостатка храмље живот наш. Јер, ‘вера је спасоносна‘, као што рече Апостол, ‘која кроз љубав дела‘ (Гал 5, 6).“

Овим је јасно да тренутно у Српској Православној Цркви имамо много већи проблем од некима ”жељеног” доласка папе римског у Србију. Папизам римски је већ дошао у СПЦ и заживео оваплоћен злоупотребом институција Патријарха, Синода и Сабора. Синод који је Свети тек титуларно по делима постао је ”чувена фирма на празном дућану” (према вечитим параметрима Светог Владике Николаја). Папизам у Синоду се пре свега огледа у:

• његовој ”непогрешивости”,
• неприкосновеној власти (која се остварује ”суштинском” непроменљивошћу чланова Синода и лукавим претварањем Сабора у парламент у којем доминира група од 21+ епископа, тј. Синодска Г21+ партија),
• његовом обједињавању функција тужиоца, пороте и судије, тј. вида инквизиције (насупрот уверењу блаженопочившег Владике Данила будимског, да ми православни немамо инквизицију) – тако већ неколико година, Свети архијерејски синод СПЦ преузима на себе овлашћења која му не припадају и по рецепту који је први пут примењен у Епархији рашко-призренској 2010. врши чистку “неподобних” архијереја у СПЦ, и
• заступањем неколико еклисиолошких јереси које се сажимају у свејереси екуменизма (а ту су и друге као: смртна душа, укидање пакла, житија светих су бајке, теорија грана и плућних крила „подељене“ Цркве, итд…)

На жалост, не папа римски, него папизам унутар СПЦ може затупити и потпуно дезоријентисати православну савест и свест неутврђених, наводећи их да прихвате богомрску унију. Сачувај Боже!

Ваша Светости, с обзиром да Ви отворено и јавно:

• исповедате и ширите духовни отров свејереси екуменизма,
• изјављујете да Свети Дух поставља папу на трон римских епископа и признајете благодат римокатоличким јеретицима,
• безбожно празнујете Хануку палећи свеће у јеврејској синагоги,
• неканонски свргавате правоверне српске епископе (епископи Артемије, Константин, Василије, Георгије, Филарет и Јован) са њихових катедри подржавајући пучисте у епархијама,
• толеришете заједничка богослужења са римокатолицима и монофизитима, као и увођење мирјана мушких и женских у свети олтар,
• и притом гајите поданички однос према носиоцима новодобског глобализма, српским властодршцима и њиховим налогодавцима са запада узимајући директног учешћа у срамном чину издаје и предаје Косова и Метохије, бескрупулозно газећи свете каноне Православне Цркве и делујући директно против интереса српскога рода и отачаства

надаље прекидам свако општење са Вама — јавним исповедником свејереси екуменизма који је у расколу са Светим Оцима и међу њима Сабором Срба просветитеља, поборником немира и подела, немилосрдним вуком у јагњећој кожи — као и са свима онима који се са Вама саглашавају у погубном гажењу светих канона Свете Православне Цркве, све дотле док се не повратите на глатки пут Јеванђеља и Светих Отаца и док не уклоните поменуте саблазни. Због свега наведеног, прелазим под омофор Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског у егзилу Г. Г. Артемија – ваистину исповедника и чувара Свете Православне Вере, Српске Православне Цркве и Косовског завета „да је земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека!“.

Заиста, ”диван је Бог у светима Својим. Бог Израиљев.” Научен од Преподобнога Аве Јустина, иако убог и најмањи од свију слугу Божјих, питам себе и питам Вас:

Може ли мрак да светли у тами?

Може ли безакоње да буде праведно?

Може ли Ирод-убица бити жртва, а Свети Јован Крститељ злочинац?

Може ли зло дрво родити доброг плода?

Може ли пут живота [1] постати пут смрти, а пут смрти постати пут живота?

Може ли се Хришћанин определити за царство земаљско уместо Царства Небеског?

Дај Боже, да обрадовани Васкрсењем Христовим одговоримо и ја и Ви:

У Благовестима Христовим не може никако, у зловестима сатаниним може и мора свакако…!

Богу хвала, православни епископи нису непогрешиви као папа римски. Било је читавих Сабора које је Црква одбацила и прогласила у благо време као разбојничке. На пример:

„Погледај на саборе, који се по царским наредбама одржаше, а на којима богохулно прогласише за догмат да Бог Син није једносуштан са Богом Оцем: први у Тиру, други у Антиохији, трећи у Селевкији, четврти у Цариграду под аријанцем Евдоксијем, пети у Никеји, шести у Сирмији, а много касније седми у Ефесу под претседништвом Диоскора, – сви се ти сабори одржаше по царским наређењима. Али су сви одбачени, и анатеми предани, јер на њима беху донесени безбожни и богопротивни догмати. (Житије Светог Максима Исповедника 21. јануар: Ово би током другог суђења св. Максиму у августу и септембру 656 год.)“

То ће се догодити и са свим одлукама о свргавању српских православних епископа почевши од Владике Артемија, преко Владика Константина, Василија, Георгија, Филарета, и Јована којима је темељ на песку новодобског глобализма!

Ето, слава Богу, ми видимо и чујемо и срцима разумемо да су неки епископи једноставно погрешили. Та православни су, а и још су у телу. Ваистину неки се од њих више прославише речју него вером, јер вера се делима показује, а ко ли ће знати крај њихов? Тако је и ово садашње искушење Цркве и рода србскога само један облачак који ће проћи (Nibicula est, transibit!). Проклети ђаво и анђели ђавољи устремише се свом силом на нашу Свету Српску Православну Цркву. Намислише лукавци да нам методом ”куване жабе”, применом ”црквеног Рамбујеа”, Веру Свету Православну промене и Цркву поунијате!

Свети Тихон (који је некада био и епископ Алеутски и Аљашки), у 17. недјељу по Педесетници, између осталог Србима у Џексонској цркви рекао је следеће:

„Благочешће, истинита, права вјера, у свему је корисна, пошто оно има обећања живота садашњега и будућега; ово је истинита ријеч и достојна је сваког прихватања (1. Тим. 4, 8-9).Историја разних народа краснорјечиво свједочи да вјера и добродјетељи и правда узвисују народ и умањује гријехе племенима (Прич. 14, 36), да је само онај народ велики и силни, у којем живи тврда вјера у Бога и крепка нада у Њега. Вјером побјеђује он царства, укрепљује се од немоћи, силан је у рату (Јевр. 11, 33-34); ако он и гријеши пред Господом – пред Њим се и каје, и у својим недаћама се за помоћ не обраћа боговима туђим, него само к Једином Истинитом Богу; од Њега пак и добија помоћ и спасење. Поменимо за примјер макар јеврејски народ. Када он бијаше силан и страшан непријатељима: када се у упрезао у туђи јарам и служио Ваалу и Астарти – или пак када је остајао вјеран благотворном Јехови? Сјетите се и историје свог властитог народа. Није ли српски народ био крепак и није ли растао у сили и слави онда, када је био вјеран православној вјери отаца својих и када је пребивао у јединомислију и братољубљу? То бијаху златни дани Србије, када се у њој подвизаваху мужеви вјере и народности – Свети Сава, покровитељ вашег храма и српског народа, његов отац Немања, његов брат кога је вјенчао, Стефан II, Стефан IV Душан. И напротив: није ли српски народ слабио, па чак и до дана данашњега слаби, од подјела на разне партије, од међусобних непријатељстава и, што је најглавније, од тетурања духовног, од поклањања туђем јарму, од робовања туђој и туђинској цивилизацији, од хладноће према православној вјери и издаје отачких предања?“

Светоотачки архијереји наши, епископи Артемије, Николај и Максим ће Божјом милошћу, молитвама свих светих и синовским исповедањем Православне Вере правоверног свештенства, монаштва и народа помоћи браћи својој архијерејима – који погрешише под утицајем духа овога света и царства земаљског – да се врате на пут живота, одбаце заблуде у своју непогрешивост (која припада само папи римскоме); да се са пута парламентарне демократије врате на пут саборности= саборне теократије; да најпре ишту Царство Божје и Правду Његову коју погазише преким судом који доликује партизанима, Це-Ка, и богопротивним масонима; да поново васпоставе углед који је наша црквена администрација имала за живота Светога Блаженопочившег Патријарха Павла; да би се сви показали као људи Бога Живога, Христолики и Боголики, којих се преци неће постидети и на које ће се потомци угледати; да би смо ваистину у Истини, у јединству вере, исповедали и прослављали Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу Једносуштну и Нераздељиву у векове векова. Амин, Боже дај!

Надам се Ваша Светости да нећете допустити да храмови које су Срби подизали широм Канаде током више од 30 година владичанства Епископа канадског Георгија, као и они широм србских земаља постану унијатске могиле и да ћете чим пре укинути све разлоге који су довели до прекида нашег Литургијског општења. Амин, Боже дај!

Ја сам се за све ово време служења Богу и роду, држао Светих канона, Црквеног Закона, Светоотачког Предања и Јеванђеља Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа Васкрслога у сведочењу Светога Православља и изобличавању безаконика и њихових безакоња. Савест ми је чиста и желим да уз помоћ Божју таква и остане до свршетка света и века. Амин.

Веровах, стога и говорих (Пс. 115, 1). Рекох и душу спасих, јер се срцем верује за праведност, а устима исповеда на спасење [4][5]. А ”Праведник ће процветати као палма, као кедар на Ливану ће се умножити (Пс. 91, 13)!” [6][7]

Воистину Воскресе Христос Спаситељ [8] Ваша Светости! Свако Вам добро од Господа!

Слава Богу за све!

Преузмите писмо у ПДФ формату

Протођакон Стефан Икономовски–Македонац по икономији, Православац по акривији, Светосавац по покајању, Хиландарац по срцу, Косметски Србин по духу [9], од грешника први и недостојни слуга Божји

♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱ ♱

Христос Воскресе [10] Радости моја!

[1] Дидахи – учење Дванаесторице Апостола, http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Didahi.htm

[2] Свети Јован Златоусти, Теофан Затворник, Игњатије Брјанчанинов, ”Нико се неможе спасити ван Цркве” http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/nema_spasenja_van_Crkve.htm

[3] Св. Игњатије Брјанчанинов, ”О немогућности спасења јеретика и иноверних”,http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/o_nemogucnosti_spasenja_jeretika_i_inovernih.htm

[4] Св. Игњатије Брјанчанинов, ”О неодступном следовању учењу Светих Отаца”,http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/neodstupno_sledovanje_Svetih_Otaca.htm

[5] „О светом послушању и светом непослушању“, Мистична Литургија срца, предавање у Храму Сабора Срба Светитеља у Мисисаги (Торонто, Канада) 26. мај 2012. г. https://www.youtube.com/watch?v=Tv0322sYO1A

[6] Св. Владика Николај, ”Рајска пирамида”,http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/RajskaPiramida/Nikolaj0604.htm

[7] Преподобни Ава Јустин Ћелијски, ”Житије Светог Оца нашег Јована Златоуста”,http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih1113.htm

[8] Дела Апостолска – Доказ Христовог Васкрсења и увод у мистичну Литургију срца, предавање у Храму Сабора Срба Светитеља у Мисисаги (Торонто, Канада) 11. мај 2012. г. https://www.youtube.com/watch?v=eukD1f3q17A

[9] Св. Владика Николај, Мисионарска Писма, 15 писмо: Једном патриоти који каже да је довољно бити добар Србин, а Вера је споредно:http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010015.htm

[10] КосМет twilight zone: … Видео-снимак избацивања српског православног монаштва од стране тзв. КПС уз логистичку подршку Еулекса, државе Србије и СПЦ (?!). Дојучерашњи легални бранитељи свега светог у роду Србскоме и дојучерашњи илегални затирачи свега светог у роду Србскоме ”мастилом књижевника” заменише улоге. http://www.pastirdobri.com/2010-04-10-22-09-16/602-2010-11-20-17-05-26.html

Прилози:

• Транскрипт проповеди са Литургије у Манастиру Светог Преображења у Милтону на дан 6-те недеље по Пасхи, 4./ 17. маја 2015. Лета Господњег
• Подсећање: Три године од прве канонске посете Патријарха српског Иринеја Епископу Георгију и Епархији канадској током Пасхалног периода 2012 године
• Протођакон Стефан Икономовски: други одговор свештеницима-завереницима на њихово безаконо писмо насловљено „Против саблазни народне“
• Протођакон Стефан Икономовски: први одговор свештеницима-завереницима на њихово безаконо писмо насловљено „Пазимо на време“
• О Икономији и Акривији

+ + + + + + + + + + + +

Протођакон Стефан Икономовски: Транскрипт проповеди са Литургије у Манастиру Светог Преображења у Милтону на дан 6-те недеље по Пасхи, 4./ 17. маја 2015. Лета Господњег

У име Оца и Сина и Светога Духа,
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!           народ: ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!           народ: ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!           народ: ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Браћо и сестре возљубљени у Христу Господу, ево сада је 6-та недеља по празнику Пасхе – највећем од свих празника! Долази нам празник Вазнесења Господњег – Спасовдан! Ако Бог да биће Света Служба у овоме Манастиру у четвртак.

Велико је чудо које Господ сотвори и које ми прослављамо у овај дан – исцелио је слепога од рођења. Никада се такво чудо пре тог догађаја није десило. Питали су свети апостоли Господа Бога: „Господе ко сагреши, овај или родитељи његови?“

Једно је суд Божји, а друго је суд људски

Па како може да сагреши неко ко се тек родио? Овај је био слеп од рођења. Наравно да није могаосагрешити. Нити Господ кажњава децу због грехова њихових родитеља. Неко ће се можда сетити речи у Светом Писму да Господ походи децу или потомке и до четвртог колена дајући исту плату за грехе њихових предака. Схватите то онако како Света Православна Црква учи: то значи да сваки онај који чини неко безакоње или неки грех добиће исту плату као онај што је пре њега чинио исто безакоње или грех… Неће Господ Бог кажњавати децу која немају греха за грехе родитеља њихових.

И каже Господ Бог: „Не сагреши нити онај“—јер како је могао кад је од рођења слеп—„нити родитељи његови. Него да се слава Божија у овом догађају покаже, зато је он рођен слеп.“ Немојмо мислити да ето, да је Господ учинио нешто што није било фер—како би ми са ограниченим разумом људским поимали—наспрам овог који се родио слеп. Једно је суд Божији а друго је суд људски. Да се он није родио слеп не би до такве духовне висине Богословља стигао… Некада многи од родитеља, пријатеља и родбине тугују скоро неутешно када Господ Бог узме душу младенца. Питају се „зашто је он морао сада да оде на онај свет тако млад?“ Зна Благи Бог да ће на тај начин ту душу сачувати од многих искушења и сагрешења у „свету који сав у злу лежи.“ Једно је сигурно, много је лепше тамо, браћо и сестре него што је овде—(лепше је) у Царству Божијем! И опет понекада Господ узима душе рано, по нашим мерилима, зато што зна (има предзнање) да ако је остави дуже заплеће се у трње безакоња у овоме свету и пропашће. Дакле све што Господ чини, чини на спасење рода људскога…

Питају фарисеји овога који је био слеп од рођења: „Како ти сада прогледа?“ Он им одговара: „Па ето човек који се зове Исус он направи блата од пљувачке, намаза ми очи, рече ми да идем у бању Силоамску да се умијем. Одох, умих се и … ето гледам, видим.“

Људи нечистог срца неће да поверују у чуда Божија

Неће да поверују људи нечистога срца у чуда Божија! Они (фарисеји) се и даље препиру с њим. Зову родитеље његове и питају их: „Јели ово син ваш за кога ВИ кажете да се родио слеп од рођења?“ Лукави су противници Божији. Непомјаник је отац њихов и учи их. „ВИ кажете, за њега тврдите да се родио слеп.“ Па сав свет је знао који је тамо живео да је онај био слепац, али они сада покушавају да оповргну чудо Божије. Кобајаги он је гледао сво време. Наравно сви сведоци тога нису то могли да прихвате. Али су се безаконици на тај начин открили. Безаконици су у оно време донели меру безакону да одлуче од Старозаветне Цркве—од ондашње синагоге—свакога ко би ишао за Христом. Родитељи кажу „јесте то је наш син. Јесте родио се он слеп од рођења. Али како прогледа то ми не знамо. Ето већ је стасао у зрелост. Питајте њега, сам ће вам рећи.“ И тада поново питају иста она питања. Остављају их. И слепац им каже „па већ сам вам одговорио. Шта хоћете? Да нећете можда и ви да постанете ученици Његови?“ Нато се они љуте. „Ти си се сав родио у гресима, ти ћеш ту нас да учиш.“ Они су учитељи били народни. Цео свој живот су проводили у изучавању Светога Писма. Чекали су да Спаситељ дође. Ево дошао је. Ево чудеса чини, све добро чини! Неће га прихватити. Зашто? – Нечистог су срца! Срца су им „отежала јелом, пићем и бригама овога света“. И онда слепац некадашњи, Богословски одговара противницима Божијим. „Од када је света и века није се чуло да је неко ко је слеп био прогледао. У томе је веће чудо да ви не знате откуда је Овај који је мени вид отворио, а ми знамо да Бог не слуша оне који нису праведни, који су грешни. Него да слуша оне који творе вољу Божију.“ Свезао их је речима надахнут од Бога. Свезао је безакоње њихово за сва времена… И шта се догађа? Они га терају од себе. Истерују га из своје безаконе синагоге…

Јеванђеље Господа Исуса Христа понавља се у животима Хришћана.

О борби за очување Богомустројеног Светоотачког поретка у Светосавској СПЦ насупрот „обојене револуције“ која га урушава.

Браћо и сестре дали је то нешто што се догодило само на овај дан? То је нешто што се догађало увек од рођендана Цркве—који ћемо, ако Бог да, ускоро славити—од силаска Светога Духа на Апостоле, до дана данашњег… Понавља се овај догађај! Слепи од рођења у духовном смислу су сви они који за Господа Бога нису знали, нису били крштени, нису били поучавани речима спасења. Када се они крсте, када они примају Свете Тајне у Светој Православној Цркви, слепи од рођења прогледају и богословствују. То видимо и дан данас…

Рече Господ Бог: „Свако ко жели да живи побожно биће гоњен. Није слуга већи од господара свога.“ Ви сте сведоци да је непомјаник са онима који му служе устао на Владику Георгија, епископа нашег канадског, на Епархију Његову канадску. Устао је на Српску Православну Цркву! Они који су спорили чудеса које је Христос чинио, они који су хтели да га каменују зато што исцељује у суботу= дан од којег су они направили себи идола – то су они који данас представљају заверенике. Који желе да изведу обојену револуцију у Цркви! Мајдан у Цркви, кијевски преврат, скопски преврат! То се догађа у Српској Православној Цркви! Покушај да се безакоње постави на светом месту= гнусоба опустошења да дође на свето место! Зато оно што се данас на Сабору (СПЦ) догађа и ових дана није тек борба да се оправда Владика Георгије канадски него да се спречи урушавање Црквеног поретка, Богоустројеног, од Светих отаца нам предатог у Светосавској Српској Православној Цркви! О томе се ради браћо и сестре у Христу. Данашњи безаконици= свештеници-завереници испуњавају оно што су им налогодавци задали у задатак. Новцем су их платили! Немојте да сумњате. Ниједна обојена револуција се не дешава без новца. И то ће им бити плата уколико се не покају. Свако онај ко стаје на клизав пут охолости, коме је почетак гордост, завршава у крај који се зове самоубиство. Не дао Бог да тако заврше. Али тако ће завршити уколико се не покају.

О свакодневном избору између Христа и непомјаника, између Светог Православља и нечистих јереси које себе називају „Православље“. О Црквеној историји и Саборима.

Питам њих и питам сваког од вас: када би се којим случајем нашао у време Страсне Седмице овакав какав јесте сада, дали би стао под крст Исуса Христа или би заједно са безаконицима стао у руљи која виче „Распни га, распни!“? Питам још једном, да ли би стао уз Јуду који је издао свога владику или би стао под Крст Његов јер и на Крсту Христос је владика.

Подсећам све вас, у историји Црквеној било је Седам Светих Васељенских Сабора који су утврдили Православну Веру вавјеки вјеков.

Да сте којим случајем овакви какви сте сада пренети у време Првог Васељенског Сабора да ли би стали уз тада безакону црквену власт која је тврдила, аријански, да Господ Исус Христос није Бог него само човек на коме је велика благодат Божија? То је било у Никеји 325 године, 318 великих Светих отаца ревнујућих за веру. Када је увидео да никакви аргументи ума и разума не помажу, свети отац наш Никола Чудотворац Мирликијски лупио је шамар у присуству цара безаконику Арију! Био је царски закон да свако ко подигне руку на другога у царевом присуству одмах иде у затвор. Одмах су рашчинили Светог Николу на лицу места, бацили га у затвор. Али док је у затвору био јави му се преслатки Господ Исус Христос са десне стране, и даје му Свето Јеванђеље. У истом моменту јавља се Пресвета Мајка Божија Богородица са леве стране и даје му омофор владичански. Ту визију видели су многи од Светих отаца и тако је на чудесан начин била побеђена Аријанска јерес. Одмах су Свети оци сутрадан довели у највећој части Светога Николаја Чудотворца Мирликијског победника над јереси Аријанства, Оца Православља!

Дали би браћо и сестре у време Другог Васељенског Сабора у Цариграду били са Православнима или би стали заједно са безаконицима из тадашње црквене власти који су тврдили да Бог Свети Дух, треће лице Свете Тројице, није равне части и славе са Оцем и Сином?

Да ли би браћо и сестре у време Трећег Васељенског Сабора који је био у Ефесу били са Православнима или би стали са безаконицим који су тврдили да Пресвета Мајка Божија није Богородица? Називали су је погрдно Христородица, указујући да је она тек човека родила а не Богочовека.

Да ли би сте браћо и сестре у Христу, овакви какви јесте, да сте пренесени у време Четвртог Васељенског Сабора у граду Халкидону били са Православнима или бисте били са безаконицима из тадашње црквене власти која је тврдила да је у Господу Исусу Христу једна природа, само Божија? Она људска некако се сва уклопила. То је јерес монофизита. У ту јерес, иако ми њих волимо као људе, улазе сви они који су Копти у Египту и сви они који су Јермени. До тада су били Православни. Од тог тренутка више нису. Дај Боже да се врате својим коренима. Волимо их, али немамо заједништва.

Да ли би сте браћо и сестре, да сте којим чудом пренесени у време Петог Васељенског Сабораовакакви какви јесте били са Православнима или са безаконицима из тадашње црквене власти који су поново хтели да разматрају три јереси: монофизитизма, несторијанства и оригенизма? Прве две смо већ поменули… Ориген је био осуђен и учење његово анатемисано више пута, јер је тврдио да ће се на крају врмена када буде други суд, други Долазак Господњи= Страшни Суд Христов сви бити спашени па и непомјаник!? Тврдио је да ништа не може да победи милост Божију. Али је криво учио. Бог је добар и жели да се свако спасе али је Бог и праведан, неће се спасити онај ко до краја остане непокајан и хули на Њега. Не зато што Бог то хоће него зато што је то избор безаконика.

Подсећам вас у време Шестог Васељенског Сабора осућена је јерес монотелизма која је тврдила да у Господу Исусу Христу нема две воље и две енергије њима сходне него само једна, само Божија. Слична монофизитизму која је говорила да је само једна природа, није он Богочовек, ови су говорили јесте Он Богочовек али је у Њему само Божија воља. Он јесте Богочовек, савршени Бог и савршени Човек како се и крстимо са три прста! Ова три прста говоре – Бог је један у три лица: Отац, Син и Свети Дух. Ова два прста која као да се спуштају са Небеса на земљу, означавају друго лице Свете Тројице и кажу Он је савршени Бог и савршени Човек у једној личности= Господ Исус Христос! И ово зна свака наша бака побожна у Шумадији и свуда у Православљу, а не знају многи са докторатима и магистратима, па чак и из Богословља!

Непрекидни рат у Цркви између школованих (схоластика) и образованих (који имају Божји образ на лицу своме)

Одувек је, браћо и сестре у Цркви био рат измећу школованих и образованих. Школовани мисле да тако што имају мноштво диплома да су Богу ближе, а сетите се не изабра ли Бог најважније своје ученике међу простим рибарима? Свети Јован Златоусти каже: „Имате у свету рибара и рибара… Неки на сињем мору широком путују по многим земљама, по многим градовима. Имућни су. Ови Галилејци били су сиромашни. Њихово „море“ је (заправо) језеро. Нису били школовани, али су им срца била чиста! Чистим срцима тражили су Бога. Тражили су Га и нашли су Га. Бог је тиме показао да њихова премудрост не долази од мноштва диплома, него од Премудрости Божије која се улива у њихова чиста срца!

Сврха и циљ подвижничког живота свих Хришћана

Живот сваког од нас Хришћана мора бити подвижнички. Он има своју сврху, и има циљ којим се та сврха достиже. Сврха подвижничког живота свих Хришћана јесте стећи дарове Духа Светога= Царство Божије у себи. А циљ којим се то остварује јесте очистити срце. Од чега? Од злих мисли, од злих жеља. Јер ако очистимо срце од тих злих жеља нећемо изговорити зле речи, нећемо урадити зло дело.

Славно и страшно страдање Светог Оца нашег Максима Исповедника, мученог и убијеног од стране тадашње „званичне Цркве“

Онај који је победио јерес монотелизма то је велики отац Цркве Православне Свети Максим Исповедник. Мучен је, језик му је одсечен, рука му је одсечена, у изгнанству је три године провео док није скончао гоњен од стране „званичне Цркве“, браћо и сестре! „Званична Црква“ га је осудила, тадашња! Али на шестом Васељенском Сабору оправдан је потпуно као један од великих Светих отаца Цркве. Сви они који су њега осудили, осуђени су на том Сабору. Било је пуно Патријараха монотелита јеретика. Чујте, Православних Патријараха, … како су себе називали!

Када би били пренесени у време Седмог Васељенског Сабора, овакви какви јесте, да ли би са Православнима били или би сте стали са безаконицима из црквене и световне власти који су иконе спаљивали?!? То је јерес иконоборачка била…

О јереси папизма код римо-католика и у Српској Православној Цркви данас                    

И питаћу вас само још једну ствар која сваког Србина у центар срца боли, због браће наше који су отпали од нас у своје време. Да ви којим чудом живите у једанаестом веку, са овим сазнањима која сада имате, да ли би стали уз папу римскога, који је био Православан дотле и изнео нову јерес којом он замењује Господа Исуса Христа, Живог Бога, као глава Цркве? Да ли би за њим ишли или би исповедали Свето Православље? Борба коју имамо у Српској Православној Цркви данас јесте следећа: Силе зла покушавају да увуку папизам у Српску Православну Цркву! Не постоје непогрешиви у Светом Православљу, то је јерес папизма. Они су направили варијанту папизма. Његов дијалект, како га је наш народ назвао јерес мачкорепанства. Они говоре да канони Цркве више нису битни, да њих можемо окачити „мачку о реп“. То је, браћо и сестре, папизам у другој обланди. Ето о чему се ради. То је борба у Српској Православној Цркви данас, то је борба у Светом Православљу. Али сви они који устају на Бога Живога постидеће се, кад тад постидеће се!

А Господ Бог наш Васкрсли из мртвих, Христос Истинити Бог наш који је Истина, који је исти јуче и данас и вавјек, Он ће молитвама Пресвете Богородице, на чији празник Покров Мајке Божије пре више од тридесет година у Хамилтону у храму Св. Николаја јесте устоличен први Епископ канадски Српске Православне Цркве наш владика Георгије, молитвама Светог Великомученика Победоносца Георгија—Победоносца, заштитника Православља у рангу Светог Архангела Михајла првога и највећег заштитника Православља, молитвама Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог родоначалника наших и молитвама свих Светих, оправдаће Господ нашег Владику Георгија. Вратиће га победоносно, јер „ко је као Бог?“! Распашће се као дим све клевете, све лажи, све измислице, све што је арсенал паклени био бачен на владику Георгија и Епархију канадску. Јер рече Господ: „Овце Моје чују глас Мој и познају Мене и иду за мном и Ја им дајем живот вечни. И нико их не може истргнути из руку Мојих“. Све вас и све нас који идемо за својим епископом канонским путем, путем Јеванђеља Христовог, не могу све силе адове да истргну из руку Божијих! Боље је са Господом Исусом Христом страдати и у страдању живот дати него ли чинити базакоња! „Сине Марко једини у мајке боље ти је главу своју дати него душу своју изгубити“.

Иако је недеља чули смо за догађај који се десио у суботу. Браћо и сестре у Христу осећам се као да је Велика Субота. Велика Субота је дан уочи Васкрсења . Дај Боже да чујемо вест са Сабора која ће оправдати Истину и нашег Владику Георгија и победнички вратити нама који смо чеда његова. Амин Боже дај и слава ти Боже за све.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

народ: ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

На дан 6-те недеље по Пасхи – О слепоме,

Свете Мученице Пелагије Тарсанке, Свештеномученика Силуана Епископа Гаског, и Преподобнога Никифора – учитеља Светог Григорија Паламе

4. / 17. мај 2015. г.

Протођакон Стефан Икономовски                                     Манастир Светог Преображења Господњег

Милтон, Онтарио, Канада

30. април 2015. г.

Подсећање: Три године од прве канонске посете Патријарха српског Иринеја                    Епископу Георгију и Епархији канадској током Пасхалног периода 2012 године                                       (Источник бр. 84 год. 25, јули 2012)

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Прелиставао сам „Источник” бр. 84 који описује посету Патријарха Иринеја Епископу Георгију и Епархији канадској током Пасхалног периода 2012 и дошао сам до закључка да би можда било сврсисходно да сви учесници предстојећег СА Сабора СПЦ поново добију један примерак. У њему се врло јасно види ко служи Богу а ко мења Веру за вечеру.

Иако је цео број 84 „Источника” од прве до последње странице испреплетен фотографијама и прилозима у вези прве канонске посете Патријарха Иринеја Епархији канадској, иста је сажето описана у рубрици „Актуелно“ стр. 16-19. Повод за Патријархов долазак у Канаду били су прослава 25 година епархијске издавачке куће „Источник” и освећење фресака којим се обележило 10 година постојања највеће српске богомоље у овој земљи, храма Сабора Срба Светитеља у Мисисаги, западном делу Торонта.

Преузми Источник бр. 84

(https://drive.google.com/file/d/0B-palDrNKRxvRTZ3Y1VKNllOM2c/view?usp=sharing)

На речима и делима упоредно се може увидети небо-земна разлика између канонске посете Патријарха Иринеја који је у Епархију канадску ушао на врата као Домаћин Домаћима—Епископу канадском Георгију, Епархијском савету, свештенству, монаштву и свима вернима—и недавне великопосне (не)канонске посете чланова Комисије Светога Синода који су у Епархију канадску ушли кроз прозор као лопов лоповима—онима који су изгубили све судске процесе против Цркве у лику Епархије канадске, сажетим у пресуди Вишег Суда Онтарија (такође објављеној у овом истом броју 84 Источника, стр. 31) и неколицини свештеника који су погазили своје свештеничке заклетве и из „неких тајних“ разлога променили се током задње 3 године (или тачније тек неколико протеклих месеци од прославе 30. годишњице устоличења првог епископа СПЦ у Канади октобра месеца 2014) и устали против свог Архијереја…?!.

1. Бројност, благољепије и пуноћа богослужења по типику, у саслуживању Патријарха српског са Његовим Домаћином Епископом канадским, и православним епископима у Канади
2. Радост, светлост, милина, проста срдачност, отвореност и свеправославна саборност у сусретима Патријарха српског са Његовим Домаћином Епископом канадским, Епархијом канадском, и православним епископима, представницима државних власти, и православним дипломатским кором у Канади-Онтарију
3. Престој Патријарха српског у Епископској резиденцији и једином српском православном манастиру у Канади – манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону
4. Богомустројени светоотачки поредак, јединство Вере и заједница Светога Духа у Цркви

и насупрот њима

1. Потпуно одсуство заједничких богослужења са члановима Комисије (незнам-о да ли су они сами игде и са киме и са чијим благословом евентуално богослужили) током по типику Цркве богослужењима пребогатом Великим и Часним Постом
2. Завереничка нетранспарентност, скривање и/или недостатак оптужби на рачун Епископа и Епархије канадске. Затворени и тајни сусрети са појединцима који се противе Епископу, Епархији канадској и Црквеном поретку. Медијска атмосфера линча у Србији и на Интернету (уз хакерско обарање званичног Епархијског Интернет сајта) која нас је подсетила на године бомбардовања и сатанизовања Срба и тако можда и нехотице открила праве наручиоце богопротивног и подлог покушаја „свргавања“ Епископа канадског
3. Туристички боравак и престој чланова Комисије у световном хотелу. Недолично црквеном чину и угледу измотавање са канадским властима приликом добијања неадекватне визе и скривање стварног разлога посете
4. Рушење светоотачког поредка и изазивање раздора са потенцијално несагледивим последицама у Цркви

Уз насловну страну „Источника“ бр. 84 од 2012 г. пише:

…За памћење, као даљи путоказ Србима у овом делу света, остају Патријархове речи изговорене у храмовима Онтарија:

“По плодовима вашим познаће вас. Ви сте, овде, далеко од свог корена, успели најбоље својим делима да посведочите да сте достојни својих предака. Оне цркве тамо, у Отаџбини, пренели сте овде, и учврстили се у вери отаца својих.“

“Владику вашег Георгија, Црква је послала овде. Радује ме, као што радује целу нашу Цркву, што је све што је овде рађено урађено на најбољи начин да се сачува име наше. Тај велики подвиг и прегелаштво поднео је Владика Георгије, коме се у име целе Цркве наше захваљујемо на свему што је учинио до сада и желимо да у том смислу и даље настави.”

“Ово ваше расејање у исто време је и послање којим сведочите своју веру. Врло често се то заборављало и туђем свету смо показивали лице које није достојно ни незнабожаца а камоли хришћана. У ово мало дана уверио сам се да сте ви чврсти у вери и јединствени, окупљени око своје Цркве. Молим вас да наставите тим путем јединства, а то ћете постићи само ако стојите и даље уз своје свештенство и уз свог Епископа са којим сте толико тога постигли. Само тако остаћете своји у овој благословеној земљи.”

Додатак:

Тадашњи главни и одговорни уредник Источника прота Љубомир Рајић назвао је своје Слово Уредника на стр. 3 „Лекција из поштовања“. Између осталог он пише следеће:

„…Тих априлских дана, управо по доласку Патријарховом, стигла је и пресуда Врховног суда, по предмету тужбе из Хамилтона. Судски процес је трајао скоро шест година, а повод је био пензионисање хамилтонског свештеника, оца Стеве Стојсављевића.

Нажалост, појединци из Хамилтона нису на најбољи начин схватили суштину Цркве, нити како је она организована. Нису разумјели да је Православна црква јерархијска, па су пренебрегли своју заклетву и машили се световних, демократских принципа, с намјером да их примијене у Цркви. Неколико година је било потребно да се све припреми, да се претресе Статут Епархије и локална правила ЦШО из Хамилтона, да адвокати заврше свој дио, да би овај несрећни случај дошао пред суд. Нагађао се исход, шириле се гласине, пљувало се по свештенству, пријетило… Али суд је суд. Задивљујуће је међутим, како је судија, Високочасни Р. Б. Рид, водио овај спор. Пресуда је преведена на српски језик, и налази се пред вама. Док будете читали, обратите пажњу на опрезност са којом је судија успио да издвоји и посматра онај дио којим грађански суд једино хоће да се бави –материјално пословање, а да при томе не улази у религијске појединости и унутрашње устројство цркве.

Потрудимо се, након свега, да поштујемо нашу Цркву како је поштују Канађани.“

Епилог:

Дакле, у ове дане Васкршње радости сматрам да би могли да подсетимо и проту Љубомира и неке од помрачених умова и отврднулих срдаца на минуле догађаје и њихову улогу приликом истих објављујући ово Подсећање, са циљем да им се помогне да принесу плодове достојне покајања и уз Божију помоћ победе своје демоне, еда би се загрлили прожети љубављу и у Црквеном јединству.

Ја Протођакон Стефан стојим са Владиком својим Георгијем канадским под Крстом Његовим као Свети Јован под Крстом Господњим у очекивању да после Распећа Владике мог Георгија будем и сведок Његовог Васкрсења на трону Епархије канадске! Амин, Боже дај!

Духовни снег приликом „рада“ Комисије у нашој Епархији омогућио је „да свака зверка покаже свој траг“. Притом, они који су намислили да „сахране“ нашег правоверног Владику Георгија постидеће се, јер нама светлост из Гроба засија! Амин, Боже дај!

Возљубљени оци, браћо и сестре у Христу Васкрсломе, дозволите и мени немуштоме да у тренутним околностима поновим речи Патријарха српског изговорене приликом Његове канонске посете нашем Епископу Георгију и Његовој Невести Епархији канадској:

“Владику вашег Георгија, Црква је послала овде. Радује ме, као што радује целу нашу Цркву, што је све што је овде рађено урађено на најбољи начин да се сачува име наше. Тај велики подвиг и прегелаштво поднео је Владика Георгије, коме се у име целе Цркве наше захваљујемо на свему што је учинио до сада и желимо да у том смислу и даље настави.”

Христе Васкрсли из мртвих Ти смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова, Истинити Боже наш, молитвама Твоје Пречисте Матере, Светога Великомученика и Победоносца Георгија, Светога Саве Равноапостолнога Оца нашег духовнога и Свих Светих Твојих најпре помени Преосвештеног Архијереја нашег Георгија и даруј Га светим Твојим црквама у миру, здрава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине Твоје!

И всјех и всја!

Ис пола ети Деспота! На многаја и благаја љета!

Целивајући Твоју свету десницу просе Твој Архијерејски благослов

у Распетоме, Сахрањеноме и Васкрсломе Христу синовски Ти одани

Протођакон Стефан и Слађана, са Стефаном и Анастасијом

Икономовски

+ + + + + + + + + + + + +

Христос Воскресе Радости моја!

Протођакон Стефан Икономовски: други одговор свештеницима-завереницима на њихово безаконо писмо насловљено „Против саблазни народне“

8. април 2015. г.

Опет и опет, исповедам и неодричем, него исповедам да ја о. Протођакон Стефан Икономовски немам никакве заједнице са онима који су устали против нашег Архијереја Георгија и Његове невесте Епархије канадске! Нити ме је неко питао нити сам дао пристанак да се моје име потпише уз безаконо писмо тзв. „Свештеничког братства“ (или „Братства Свештеника“).

Заиста се надам да су ова анонимна писма (иако долазе са електронских адреса sbratstvo@yahoo.com иsbratstvo@gmail.com) (не)дела банде лаика и да ниједан свештенослужитељ није учествовао у њиховом писању нити је сагласан са њиховим садржајем.

Ако ли се, не дао Бог, нађе неки од свештеника да је писао или да је сагласан са овим писмом ево шта му суштински замерам:

1. Кукавичлук: навођењем имена свештенослужитеља наше Епархије канадске без нашег пристанка ви који сте ступили на пут грешника кријете се међу нама који чувамо светињу Свештеничке Заклетве.
2. Лукавство: навођењем имена свештенослужитеља наше Епархије канадске без нашег пристанка ви који сте ступили на пут грешника желите да себи дате привид мноштва еда би у своје отступништво привели још кога.
3. Превртљивост: пре само неколико месеци торжествено прослависмо 30 година од устоличења Владике Георгија као првог епископа на трону Епархије канадске. Где сте се тада скривали? Лицемери, шта се то у Епархији канадској или код нашег Владике променило у тих неколико месеци? Епархијска Скупштина је одржана пре само два месеца. На састанку свештенства видео сам и чуо неколико свештеника који су се недолично понели према свом Епископу. Изгледало је да сте се покајали, јер нисте ли сви потписали Скупштинску Резолуцију? А сада, устали сте против свог Архијереја… Срамно, дрско, безумно…

4. и још много тога, а о детаљима кад будем сазнао ко сте…

У нади да се можете покајати еда би се обрадовали вашем спасењу поново вам шаљем поруку коју сте добили као одговор на једно од ваших безаконих писама:

У наставку следи први одговор свештеницима-завереницима од 21. марта 2015. г.

…

Протођакон Стефан Икономовски: први одговор свештеницима-завереницима на њихово безаконо писмо насловљено „Пазимо на време“

21. март 2015. г.

„Гле, (непријатељ) заче неправду,
затрудне бол, и роди безакоње.

Ров отвори, и ископа га,
и пашће у јаму коју је начинио.

Повратиће се бол његов на главу његову,
и на теме његово пашће неправда његова.

Исповедаћу и хвалићу Господа по правди Његовој,
и псалмопеваћу Имену Господа Вишњега.“ (Псалам 7, 15-18)

Бог помого свима!

„Ко је као Бог? Стојмо смерно стојмо са страхом, пазимо да свети принос у миру узнесемо!“

Исповедам и неодричем, него исповедам да ја о. Протођакон Стефан Икономовски немам никакве заједнице са онима који су устали против нашег Архијереја Георгија и Његове невесте Епархије канадске!

„Посљедњи је час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи; отуда знамо да је посљедњи час.

Од нас изиђоше, али не бијаху од нас; јер да бијаху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас.

А ви имате Помазање од Светога и знате све.“ (1 Јов. 2, 18-20)

Пре овог ридања достојног писма некаквог тзв. „Братства Свештеника“ примио сам два гнусобна написа прослеђена од неког лаика Александра Пантелића.

1. Незнам зашто би лаик слао писма у име тзв. „Братства Свештеника“?
2. Што се то тзв. „Братство Свештеника“ не потпише крштеним именима, него се крије иза општег и поштовања достојног назива и тиме га узурпира?
3. Што очима видесмо и ушима чусмо и срцима разумесмо то исповедамо да су неки свештеници из наше епархије погазили своје свештеничке заклетве!!! Узгордили су се као некадашњи Луцифер који је хтео да буде виши од Бога и тиме постаде непомјаник. Они који себе називају тзв. „Братство Свештеника“ и нас грешне али правоверне служитеље Господње позивају у сабор нечастивих заправо понављају непомјаников злочин отпадије од Бога!
4. Сматрам их рушитељима Цркве и Богом устројеног поретка спасења!

На ове и њима сличне унапред је указао Свети Апостол Петар у саборној посланици:

„1. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао.

2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине.
3. И у лакомству искоришћаваће вас варљивим ријечима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.“ (2 Пет. 2, 1-3)

Покајте се ви који сте стали на пут грешника и сели на столицу губитеља – јер се приближи Царство Небеско! Амин, Боже дај!

У нади да ако хоћете онда и можете да се покајете еда би се обрадовали вашем спасењу, шаљемо вам поруку љубави у јединству и једномислијем са нашим светим оцем и учитељем Владиком Николајем:

„Јер кад Бог не поштедје ангела
који сагријешише, него их метну у
окове мрака пакленога (II Пет. 2, 46).
како ће поштедети грешна човека? И првога свијета не поштедје него самоснога Ноја, проповиједника правде потоп на свијет безбожнички; и градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди – како, дакле, да поштеди тебе, грешни човече? Зар си му ти милији и драгоценији од милиона ангела, и од толиких народа, потопљених потопом, и од многољудних градова? Па кад ангеле низвргну у мрак паклени, и народе потопи потопом, и градове огњем сажеже – чему се ти надаш грешећи, непрестано грешећи и од греха неодступајући? У милост Божју, велиш? Но зар је Бог милостивији сада него што је био онда? Зар се Бог мења као човек? Не надај се без мере, него према мери твога труда око поправке живота нека буде и нада Твоја. Ваистину велика је милост Божја, дуга је трпљивост Божја, безгранична љубав Божја. Гле, Бог Тебе више милује и љуби него ти сам себе; и већма ти Он жели спасења него ти сам себи – но ко се до крајаруга милости Божјој; ко се до краја исмева над стрпљењем Божјим; и ко се до краја противи љубави Божјој, хоће ли га Бог силом увести у царство Своје, и учинити суграђанином ангела и светитеља?

О како је страшан мрак паклени, и звека окова, и шкргут зуба? Ту станују они који се наругаше милости Божјоји противише љубави Божјој. Зар ћеш и ти тамо, заблудела душо? Бог не жели, да и ти одеш тамо; ангели тугују, што си се упутила тамо; светитељи се моле, да се повратиш; црква приноси жртве за тебе, да се уразумиш. Ако све то презреш – о зар ћеш све презрети! – какву онда милост очекујеш од Бога?

О Господе праведни, помози нам да се благовремено тргнемо с пута ка мраку пакленоме, уразуми нас и у добру укрепи пре него што пошљеш ангела, да нам душу узме Теби слава и хвала вавек. Амин. “

Благослови Владико свети! На многаја љета ране јуначке!

Слава Богу за све!

Отац Протођакон Стефан Икономовски,

некада давно диверзант 63 падобранске бригаде, а сада слуга Бога Живога и Епархијски ђакон канадски

Македонац по икономији, Православац по акривији, Светосавац по покајању, Хиландарац по срцу, Косметски Србин по духу, од грешника први и недостојни слуга Божји.

+ + + + + + + + + + + + +

Христос Воскресе Радости моја!

Ђакон Стефан Икономовски: О Икономији и Акривији

                                     уочи Савиндана 2011. г.

Извор: http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=15001

Богу слава и хвала за све, сестро Јано љубљена!

Ја сам само слуга непотребни (Лк. 17,10), а без Господа немогу ништа чинити (Јн.15, 5).

Реч икономија има више значења [1]. У оквиру ове теме задржаћемо се на два:

• Икономија= Божански Домострој спасења
• икономија= снисхођење људским слабостима

За разлику од икономије као снисхођење људским слабостима—која се често у примени црквених канона назива „неко човекољубивије решење”—акривија означава тачност, прецизност, или доследност [2]-она се управо односи на међе које поставише Свети Оци, којима је утврђена и прослављена Света Вера Православна, и којима се она одупире свим насртајима јеретичким објављујући своју победу над њима [3][4]. Светоотачке међе= границе су једноставно непромењиве! То су аксиоми наше Вере! О овим међама надахнуто и осведочено говори истински богослов и истински философ, наш отац међу светима Свети Максим Исповедник у „Мистагогији= Тајноводству”[5].

Још се може рећи да је Акривија исто што и Истина, дакле Господ Исус Христос, Који је исти и јуче и данас и сутра. Акривија је „камен који одбацише зидари и који постаде глава од угла. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога Он падне сатрће га.”[6]

Дакле, Акривија је Светиња, и граница између светиње и греха [7]. И сви који су са ове стране границе [8][9]—тј. живе у заједници са Богом—несмеју да пређу на ону, али зато сви који су са оне стране границе [10]—тј. живе у отпадништву од Бога—морали би да пређу на ову, уколико маре за спасење душа својих, по речима Господњим „Изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се њихове нечистоте, и ја ћу вас примити” (Ис. 52, 1).

Као што је Бог истовремено Добар и Праведан, те по доброти Својој Он жели да се сви људи спасу познањем Истине која је у Христу Исусу, дотле по Правди Божијој спасиће се само они који то желе, дакле творе вољу Његову по речима Његовим „кад ово знате, блажени сте ако то творите” [11]. Обратимо пажњу, да како каже Свети Владика Николај, „не блажи Господ знање него извршивање! [12]” То је претешки проблем многих и премногих (схоластика) који „знају”, али не чине Божју вољу [13]! Њих разобличава и Апостол Јаков трубећи „да је Вера без дела мртва” [14]. Сачувај Боже од слепих вођа и њиховог примера!

Доброта и праведност Бога Живога у Његовој Цркви огледају се у принципима Икономије и Акривије. Овде налазимо да је прикладно поменути речи Светог Владике Николаја из „Беседе о неумитној правди Божјој” [15] упућене онима који немају страх Божји [16]:

„.. Кад Бог ангеле низвргну у мрак паклени, и народе потопи потопом, и градове огњем сажеже – чему се ти надаш грешећи, непрестано грешећи и од греха неодступајући? У милост Божју, велиш? Но зар је Бог милостивији сада него што је био онда? Зар се Бог мења као човек? Не надај се без мере, него према мери твога труда око поправке живота нека буде и нада Твоја. Ваистину велика је милост Божја, дуга је трпљивост Божја, безгранична љубав Божја. Гле, Бог Тебе више милује и љуби него ти сам себе; и већма ти Он жели спасења него ти сам себи – но ко се до крајаруга милости Божјој; ко се до краја исмева над стрпљењем Божјим; и ко се до краја противи љубави Божјој, хоће ли га Бог силом увести у царство Своје, и учинити суграђанином ангела и светитеља?”

У прошлогодишњим и овогодишњим догађајима у нашој Светој Српској Православној Цркви везаним посредно и непосредно за Владику Артемија, видимо и чујемо и срцима разумемо да је он као правоверни Владика Христов стрпљиво и трпељиво примењивао принцип Икономије у односу на неоправдива безакоња почињена од стране његових прогонитеља, и изгонитеља са страдалног КосМета. Оног трена када је безакоње кулминирало на прошлом јесењем Сабору:

– тиме што су погажени и чак презрени (!?) бројни апели српских владика, свештенослужитеља, монаха, интелектуалаца и „простих рибара”, једном речју, апели верних синова и кћери Цркве Христове [17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27]—елитистичким  и надменим одбијањем Синодске већине да се случај Владике Артемија врати у канонске оквире тако што би му се омогућило ваљано и епископу прикладно црквено суђење кроз регуларан црквено-судски процес,

– и приде, као печат папистичке „непогрешивости” те и такве Синодске већине, избором викарног епископа Теодосија на трон живог и никако осуђеног епископа,

Владика Артемије је применио принцип Акривије и „као пастир добри који душу своју полаже за овце своје” (Јн. 10,11) вратио се у своју Богом му дану Епархију из које је поново прогнан симфонијским трудом тзв. КПС, Еулекса, државе Србије и администрације СПЦ (!?), диригованим од моћника царства земаљског!

Изгледа да они који прогоне и руже Владику Артемија незнају да је боље један грешни и благочестиви епископ, него 99 папски „непогрешивих” и од благочешћа одступних епископа [4]!

Икономију и сада примењују сви правоверни синови и кћери Српске Православне Цркве и уопште Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве=Православне Цркве (Слављеничке и Војујуће), од владика, свештенослужитеља, монаха, интелектуалаца и „простих рибара”. Када ће они покренути Духом Светим, Који у нама обитава, применити принцип Акривије и опет, и опет, објавити блиставу победу Православља над свим јересима [3][4]—па и овог проклетог екуменизма који је суштински само прерушени комунизам у домен Вере и религије, да би новодобски глобализам зацарио свог Антихриста—остаје нам да видимо. Верујемо да ће Господ Бог сачувати Цркву Своју Православну до краја времена и овог света и „да је ни врата пакла неће надвладати”! Слава долготерпљенију Твојему Господи!

Онима који из разних разлога одступају од Светог Православља са страхом Божјим, вером и љубављу возглашавамо: „Покајте се јер се приближи Царство Божје!”

Светоотачким архијерејима нашим који се држе Вере наших Светих Отаца, и нити јој шта додају, нити шта одузимају, многаја љета!

„Небескога свода Врхотворче, Господе и Цркве Саградитељу, Ти нас утврди у љубави Својој, крају жеља, тврђаво верних, једини Човекољупче!”

Слава Богу за све!

Уочи Савиндана 2011,

ђакон Стефан Икономовски,

Македонац по икономији [1], Православац по акривији [2], Светосавац по покајању, Хиландарац по срцу, Косметски Србин по духу [28], од грешника први и недостојни слуга Божји.

Христос Воскресе Радости моја!

______________

[1] Икономија: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/I.htm

[2] Акривија: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/A.htm

[3] Синодик који се чита у Недељу Православља:http://www.svetosavlje.org/biblioteka/VelikiPost/Sinodik.htm

[4] Молебан у Недељу Православља (за обраћење оних који су заблудели и отпали од Православне Цркве): http://www.svetosavlje.org/biblioteka/VelikiPost/Moleban-Pravoslavlja.htm

[5] Св. Максим Исповедник, ”Мистагогија: Д. Како и на који начин света Божија Црква јесте слика и изображење душе саме по себи”, видети посебно тачку 8 (скраћено од тачке 2 и 3):http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/maksim05.htm

[6] Лк.20, 17-18: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/NoviZavet/NoviZavet03.htm

[7] Дидахи – учење Дванаесторице Апостола, http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Didahi.htm

[8] Свети Јован Златоусти, Теофан Затворник, Игњатије Брјанчанинов, ”Нико се неможе спасити ван Цркве” http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/nema_spasenja_van_Crkve.htm

[9] Св. Игњатије Брјанчанинов, ”О неодступном следовању учењу Светих Отаца”,http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/neodstupno_sledovanje_Svetih_Otaca.htm

[10] Св. Игњатије Брјанчанинов, ”О немогућности спасења јеретика и иноверних”,http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/o_nemogucnosti_spasenja_jeretika_i_inovernih.htm

[11] Преподобни Јустин Ђелијски, Тумачење Јеванђеља по Јовану, Глава 13 (Јв. 13, 17):

http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu13.htm

[12] Св. Владика Николај, Охридски Пролог за дан 1. март, ”Беседа о знању и творењу”:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=3&d=1

[13] Св. Владика Николај, Охридски Пролог за дан 5. јануар, ”Расуђивање: … На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро.“”

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=1&d=5

[14] Свети Апостол Јаков, Саборна посланица. Глава 2:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/NoviZavet/NoviZavet20.htm

[15] Св. Владика Николај, Охридски Пролог за дан 22. јул, ”Беседа о неумитној правди Божјој”:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=7&d=22

[16] Св. Владика Николај, Охридски Пролог за дан 29. јун, ”Беседа о страхуБожјем”:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=29

[17] Писмо групе српских владика осталим архијерејима уочи Сабора, 13/26 јануар 2010.:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Artemije-nece-prihvatiti-drugu-eparhiju.sr.html

[18] Одржан скуп подршке канонском устројству СПЦ, 31 јануар/ 13. фебруар 2010.:

http://borbazaveru.info/content/view/1984/77/

[19] Писмо подршке Еп. Артемију групе српских интелектуалаца, ”Владика Артемије под жигом евроатлантске инквизиције”: http://borbazaveru.info/content/view/1996/1/

[20] Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић, ”Кривда као правда”:http://borbazaveru.info/content/view/2066/1/

[21] Извод из Резолуције годишње скупштине Епархије источно-америчке, 26/13-27/14 фебруар 2010.:http://borbazaveru.info/content/view/2124/1/

[22] Апел свештенства, монаштва и верног народа свештеном Сабору СПЦ:http://borbazaveru.info/content/view/2136/1/

[23] Апел за одбрану правног поретка СПЦ, Духовски понедељак 2010.:

http://borbazaveru.info/content/view/2403/1/

[24] Прозба за удомљење монаштва Рашко-призренске епархије, уочи Светог мученика Јустина философа, 14/1. јун 2010.: http://borbazaveru.info/content/view/2488/37/

[25] Интервју еп. канадског Георгија које су „Вечерње новости“ наручиле, па одбиле да објаве, ”Људи говоре” Торонто (Канада), бр. 10, јесен 2010, стр. 165 – 170.:http://borbazaveru.info/content/view/2984/1/

[26] За превазилажење смутње, на Св. Арсенија Сремца Архиепископа српског 28. октобар/ 10. новембар 2010. http://borbazaveru.info/content/view/3025/37/

[27] За очување црквеног јединства, на Св. цара Уроша и Преп. Јоникија Девичког, 2010.:http://borbazaveru.info/content/view/3153/1/

[28] Св. Владика Николај, Мисионарска Писма, 15 писмо: Једном патриоти који каже да је довољно бити добар Србин, а Вера је споредно:  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010015.htm