Шта је труло у америчкој економији?

категорија Мишљења / дана 30/09/2015 у 8:08 часова /
Председник САД Барак Обама искористио је свој говор пред Генералном скупштином Уједињених нација овог понедељка да се успут, уз похвалу америчке улоге у свету, похвали и стањем америчке економије која је „снажна“ а уз то и „расте“.
Што се првога тиче, колико је истине изрекао види се већ и када се само летимично погледа ситуација у Авганистану, Ираку, Либији, Украјини, Сирији… и свим осталим државама благословеним америчком демократизаторском интервенцијом. А шта је са америчком економијом? Званични подаци из САД показују да ни истинитост овог Обаминог исказа (снажна економија која расте) није на много вишем нивоу.
Берза

Си-Ен-Ен: Економија САД је исцрпљена

Прошле недеље објављени подаци америчког државног Бироа за статистику (U.S. Census Bureau) показују, наиме, да је после седам година опоравка и раста америчке економије о којима Обама говори — од светске економске кризе 2008. године — број људи који живе испод границе сиромаштва у САД повећан за чак 9.381.000, скочивши са 37.276.000 Американаца из 2007. године на чак 46.657.000, или 14,8 одсто укупног становништва САД у прошлој, 2014. години. Поређења ради, такође према америчким подацима и методологији обрачуна (извор: CIA World Factbook), испод линије сиромаштва у Србији је 2013. живело 9,2 одсто становништва, а у Русији 11 одсто.

Сиромаштвом су у САД нарочито угрожена деца испод 18 година старости; њих чак 21,1 одсто живи испод границе сиромаштва.

Обама говори истину само када говори о 10 одсто најбогатијих Американаца; једино су њихови приходи порасли у односу на 2007. годину (за око 1,5 одсто) док је „преосталих“ 90 одсто сасвим другачије среће, с падом прихода између скоро два одсто (наредних 20 одсто најбогатијих) па до чак скоро 12 одсто пада прихода најсиромашнијег слоја становништва у односу на претходну економску кризу.

Просечни приходи по америчком домаћинству, који су почели да се стрмоглављују 2008. године, наставили су да падају, и сада се налазе на нивоу на коме су били пре далеке 1989. године. Упоредо, настављен је тренд — започет 2000. године и убрзан 2008. — пада укупног броја запослених у САД (са 67 на испод 64 одсто радно способног становништва) и последичног константног раста задужености америчких домаћинстава. Све то је довело до пада брзине протока новца у САД на историјски минимум, при чему је овај податак — израчунава га амерички ФЕД од краја педесетих година прошлог века — значајан зато што представља показатељ животног пулса америчке економије.

Барак Обама

Обама: Слаба економија Русије угрожава САД

А истовремено, упркос свим овим показатељима стања у реалној економији, вредност америчке берзе, после пада из 2008. године, непрестано расте.

Како ће се завршити ово мимоилажење стварног живота и берзе, уз пратећи (и последични) раст социјалног раслојавања у Америци? Не баш добро, судећи по упозорењу милијардера Карла Ајкана, кога је „Тајм“ својевремено назвао „господаром свемира“, а који је ових дана упозорио: „Бог зна куда ово води. Веома је опасно, и може се завршити катастрофално“.

И не би требало да буде превелико изненађење ако се заврши сасвим ускоро. Јер, како је прошлог месеца упозорио Лери Самерс, бивши амерички министар финансија, „као и у августу 1997, 1998, 2007. и 2008, можда се налазимо у раној фази веома озбиљне ситуације“. С тим што је сада, ако се може веровати Демијану Мекбрајду, специјалном саветнику британског премијера Гордона Брауна у време кризе 2008, ситуација „још 20 пута гора“ него што је била у ранијим кризама, јер „сваки дан продужавања ере јефтиног позајмљивања“ — каматне стопе водећих светских централних банака близу су нуле још од 2008, што се никада до сад није догодило — „само значи да још више зајмова неће бити исплаћено када стварни крах коначно дође…“

Извор: Спутњик