Патријарх екумениста открио споменик… себи

27 септембра, представници бугарске марионетске евроунијатске владе су израдили, а као што се види на слици, сам Васељенски патријарх Вартоломеј је открио споменик себи.

Како се иронично наводи у бугарским медијима, после Садама Хусеина, Стаљина, Мау Це Дунга и Леонида Брежњева и патријарх Вартоломеј ће још за живота у области где има власт имати споменик себи. Догађај је постао познат јавности пошто је новинар „Фрогњуза“ наишао на фотографије чудног догађаја на Фб страници Цариградске патријаршије.

Чудан споменик подигнут је од стране бугарске владе на острву Халки пред затвореном богословским училиштем, које су Турци затворили 1971.

Бугарска јавност се нашла у чуду после откривања споменика јер су се све припреме десиле под велом тајне и без присутства великодостојника од стране Бугарске Православне Церкве. При томе, учесници пратеници владе на овој свечаности су познати по своме антихришћанском деловању. На фотографијама је могуће препознати бившег агента комунистичке службе безбедности историчара Божидара Димитрова, иначе познатог србофоба и човека који велича улогу Запада у бугарској историји. Такође, био је присутан архонт Васељенске патријаршије, како се каже на интернет страници исте, Димитар Атанасов, кога бугарски медији карактеришу као „масона 33. степена“.

У октобру би патријарх Вартоломеј требало да посети Бугарску, те се у том контексту посматра поставка споменика.

Бугарска православна црква је у последње време веома критички расположена према одређеним процесима у бугарској држави. Јасно се определила против насељавања миграната у Бугарској. Иако је јерес екуменизма присутна код неких угледнијих архијереја званичан став је антиекуменистички. Режим у Бугарској треба човека који би сломио кичму Бугарској Цркви и таквог човека види у партијарху Вартоломеју који не тако ретко посећује Бугарску. Потребно је променити став БПЦ пре сабора помесних цркава заказаног за 2016. у Истамбулу, на коме би требало да се озваниче екуменистичке новине као правила управљања Црквом.

Треба бити искрен: у понашању представника Цариградске патријаршије последњих деценија осећа се исти онај нездрави немир и болесно духовно настројење које је Цркву у 15. веку довело до Флорентијског издајства и срама… Данас… (Цариград) има митрополите без народа, епископе који немају кога да надгледају (тј. епископују) и који, као такви, хтели би још да држе у рукама судбину целе Цркве!… – св. Јустин Ћелијски

Извор: Православље живот вечни