Прогнозе су незахвалне, али овога пута морам да се бавим политичком ,,астрологијом“. Да ми душмани не кажу да критикујем након битке и да политичка олош не вара макар оне који ће читати, до краја протеста, дневне анализе – зашто ће поменути да пропадну и зашто ће Андрија Мандић, spiritus movens тога процеса, да прода још један народни бунт. Наравно, након што уновчи ,,слободу која тражи људе“, оптужиће друге за ,,опструкцију“, а када ,,лажни предсједник“ Филип Вујановић распише нове изборе он ће казати да је његов и Медов протест довео до избора. Живи били, па видјели.
Бијеле чарапе и ципеле са кикицом, које је фурао уз блесави осмијех, прво су ми упали у очи када смо се упознали 1998. године. Несигурни покрети, све са некаквом неослобођеном наивном енергијом, оцртавали су га као сумњивог бившег Црногорца и активисту Реформских снага који је вољан да се Божидару Бојовићу докаже ношењем таламбаса: бине, сталка, микрофона, звучника и плаката које су радили некреативни аутори. У то вријеме у конкурентској Народној странци није могао бити ни члан Извршног одбора, баш на начин на који ми је то једном приликом образложио Пецо Поповић.
И тако смо почели заједно, као оснивачи СНС-а и чланови Општинског одбора странке у Подгорици. У то вријеме се нисам ни бријао, имао сам два пара старки и било ми је интересантно да у башти ,,Радовча“, ,,Кингса“ или ,,Боћара“ полемишем о актуелним друштвеним темама. Са њим се није могло разговарати о томе јер му је свака идеологија, вјера, нација и партија иста. Додуше, био је упоран. Знао је да саслуша и научи. Не могу да будем неискрен и лагао бих када не бих признао да је неке елементарне ствари гутао у себе као упијач. Рецимо, као посланик се, када је то постао 2001. године, три мјесеца није јавио за ријеч. И долазио је код мене, у монтажну кућу (народски: бараку), у којој сам тада живио; са неким свежњевима чистих папира и онда сам му спремао говоре, објашњавао му значење локатива и акузатива и директна и помоћна питања на основу којих се дефинишу. И каскао је за Даниловићем пуна три мјесеца, па се почео бирикати. Мада, паралелно је страначку базу убјеђивао да је Даниловић са УДБ-ом на ,,извол’те“ и да је од морачких ,,јазаваца“. Данас га зове на протесте. У међувремену је открио нови свијет, почео је да чита Слободана Јовановића и да га цитира чистачицама у странци.
Него, његове теме су биле: ко је оплео чију жену, ко ради за УДБ-у, ко је украо кокошке у Мојковцу, чије је јагње у тору теже. То је бенигни дио. Малигни је … ух… Шарај, Миле, по конкуренцији: прво страначкој, па дотично конкурентској. Наводне везе Шоћа Драгана и Предрага Булатовића са УДБ-ом и ,,регистровање“ потеза женске чељади у табору СНП-а, тј. из фамеља (фамеља: термин Демократског фронта који означава породичну заједницу) њихових лидера. И све то уз креативне потезе руку који дочаравају тему која је реторички штура. Код Мандића је упечатљивост давало копање носа уз замишљене црте лица, све док турира у пола мисли.
Него… протести…
Испред Скупштине су у апсолутној већини часни, поштени и антирежимски настројени грађани. Хм, грађани – да се не лажемо – Срби. Што се тиче учесника, ту да ставимо тачку! Скидам капу.
Али, организатори протеста су преваранти!
Чему протести? Потреби да се сачува политичка задњица Андрије Мандића, Небојше Медојевића и Предрага Булатовића. Али, ја понекад умијем да предвидим и трик вишка. Чим је црвени војвода у свом говору синоћ помињао Пеђу Булатовића који му је наводно ,,рекао“ да је ,,ово највећи скуп након референдума“, тврдим – Булатовић је против протеста. Опет – живи били па видјели. Неће протећи пуно Мораче док Булатовић, без имало врцаве реторике, на ћоше па на куб код Дарка Шуковића буде објашњавао како је он заправо био против протеста и како је приде несрећан од тренутка када је Лекић напустио Демократски фронт. За разлику од Мандића, Булатовић зна да за њега нема зиме, и да из Скупштине може само на Чепурке. Опет има услове да плива и узводно и попречке и дијагонално.
Булатовић зна да га Горан Даниловић чека раширених руку; а Булатовићу би због референдума, а Даниловићу због прекомјерног рада и вишка савјести ДПС за живота, да у руководству те партије образа имају, требао да подигне споменике поред краља Николе и коња на њему. Он и Даниловић могли би да свирају јуниорима о томе како заједничка држава заправо није ни пропала јер се ми крећемо ка Европској унији у којој нема граница. Мандић, са друге стране, нема ни друга ни пријатеља. Да, има Медојевића, помислићете, али који ће се, ако се докопа још једног мандата, окренути црногорском национализму јер зна да ПзП данас нема цензус. Цензус му неће донијети ,,Србадија барска“.
Е, сад, упамтите ово. Мандићево једино питање које га сада мучи, гласи: ,,Како да изађем из овога? Како да Бикс Алију из амбасаде Сједињених Америчких Дражава у Подгорици буде задовољан, а да присталице и домаћи (из Црне Горе и Србије) финансијери проруске политике помисле да ја у ствари јесам за тај концепт, а да сам истовремено за Европску унију која је процесно комплементарна уласку у НАТО?“
Зашто ,,идиот“ у наслову ове анализе, пардон дабас започете серије анализа и презентовања непознатих детаља које почињем данас? На званичном сајту протеста у најави видите Мандића како чита фразе са слободне енциклопедије, односно ТВ идиота. Идиот чита са идиота!
Каже да ,,слобода тражи људе“ и вели да шездесет година није се промијенила власт. Он би сада наводно да промијени Црну Гору као што пред сваке изборе промијени странку. Нема ко му из породице није стигао да буде секретар Савеза комуниста на радном мјесту. Он био у Савезу комуниста, гласао Реформске снаге, протрчао кроз Народну странку, угасио Српску народну странку због које је отишао из НС, био против ЕУ, сада је за ЕУ, био за то да држављани Црне Горе гласају на референдуму за НАТО, па се заложио за одлуку у Скупштини и Атлантском клубу, а онда га Медојевић научио да буду за референдум на коме ће се изјаснити само грађани Црне Горе. Тврдио за Предрага Булатовића да је ,,шклемпава комуњара“ коме треба са ДПС-ом разбити партију, сада као куче шени и цитира Булатовића који га са лијеве стране посматра као Стаљин досадног и приученог црвендаћа из Кореје.
Шездесет година непрекидно владају? Тачно! Због Мандића, између осталог!
Јер – како је гарави војвода хтио, уз наводни ,,амин“ Бориса Тадића, да уђе са ДПС-ом у власт, након избора 2009. године ако му сметају деценије њихове владавине? Угасио Српску народну странку, не урадивши прије тога ДНК налаз, онако гарав, да ли је уопште Србин?! Чак није прихватио предлог да остави Српску народну странку нама који у њу вјерујемо и да оснује нову, па нека је назове како је америчкој амбасади мило. То је могло да буде фер решење. Јер, ако је малени жабац из Загорича видио како Американци кују коње у Београду и коњине у Загребу, како је могао да вјерује да ће до краја успјети да оно што је десничарско српско бирачко тијело у Црној Гори стварало двадесет година може, он ђилкош, да прода за неколико дана!
Него, овога пута га је спасио Срђан Милић. Да није било подршке СНП-а, нема те рачунице којом је Мандић могао извести 1.000 људи на улице. Ево, овако. Медојевић не може, брат брату, извести 100 људи. Не спорим да ће се Српска листа борити за цензус и да нам је улазак у парламент оптимум на следећим изборима, али знате ли шта смо ми за Покрет за промјене? Политички Дурмитор!
Нова? Осакаћена за пљеваљски, барски, бјелопољски и херцегновски одбор, са вишегодишњом рупом у Подгорици, када погледам сва лица на директном интерент преносу, видим да је мало тога тамо остало. Олињали војвода се ,,љуља као и режим“, како он каже. Зато и могу да спасавају једни друге.
Е, зато им Срђан Милић дође као мост за спас. И ДПС-у и Фронту. 90 одсто учесника протеста су чланови СНП-а. Да није било Милићеве ,,инфузије“, тешко да би протеста било вечерас. Зато, једва чекам, уз пиво и кикирики, да видим да ли ће Милић и понедјељком глумити ,,болничарку Мару“, попут оне набујале прсате партизанке из домаћих филмова! Ако неко види Андрију, нека му каже да га у ,,Круни“ чека једна плаћена пљескавица која је остала још од штрајка за Косово. Овога пута би било добро да стварно штрајкује глађу, јер ко те пита шта се дешава под шатором!? Сад може да недоказиво докаже да штрајкује!
А, да, Милић! Напријед, Срђа, из тактичке грешке у стратешки суноврат. Да су те противници СНП-а вајали и да су Мештровића звали да те заокружи, не би те љепшег сервирали. Или господин стварно има задатак да угаси СНП као и лажни војвода некадашњу Српску народну странку?
Подгорица, понедјељак, 28. септембар 2015
Наставак сјутра…
