Црна Гора жури у НАТО не размишљајући о последицама

НАТО је заинтересован за ширење на Исток, а Црна Гора је у овом тренутку „идеалан кандидат”. Остало је само да се јавно мњење Црне Горе преокрене у корист чланства у НАТО-у, јер је црногорски парламент у садашњем саставу већ спреман за ступање у редове Северноатлантске алијансе. Један од циљева пријема Црне Горе у НАТО је ограничавање геостратешких могућности Русије. Москви, међутим, то неће много сметати, док Подгорица може много више да изгуби, него да добије.

После пет година застоја у Северноатлантској алијанси поново се говори о ширењу на Исток. При томе су сви свесни да увлачење Украјине, Молдавије или Грузије у орбиту НАТО пакта може изазвати још већу конфронтацију са Русијом (чак и у војном смислу). Зато су Вашингтон и Брисел одлучили да изаберу други правац ­– црногорски. Потпредседник САД Џозеф Бајден недавно је у телефонском разговору са црногорским премијером Милом Ђукановићем изјавио да је Вашингтон спреман да подржи предлог за пријем Црне Горе у Алијансу на децембарском самиту министара спољних послова НАТО-а, уз услов да влада те земље и даље спроводи реформе и подиже ниво подршке коју црногорска јавност пружа уласку у НАТО.

Владајућа прозападна елита Црне Горе разумела је сигнал са друге обале Атлантика. Црногорски парламент је после двонедељних дебата усвојио резолуцију о подршци ступања земље у НАТО. За овај документ је гласало 50 од 79 посланика. 26 парламентараца је било против, а 3 су била уздржана. Како је изјавио потпредседник Скупштине Црне Горе Милутин Симовић, гласање о резолуцији „важна је порука како црногорској, тако и међународној јавности“. „То је сигнал да парламент великом већином подржава интеграцију у НАТО“, истакао је Симовић.

Народна скупштина Црне Горе у садашњем саставу заиста подржава улазак земље у НАТО. То се, међутим, не може рећи за грађане Црне Горе, и у том смислу је Џо Бајден потпуно у праву. И поред тога што је Црна Гора још 2009. године усвојила Акциони план за чланство у НАТО-у, јавно мњење је и даље подељено. Према социолошким анкетама агенција IPSOS-Strategic Marketing и Damar, за ступање Црне Горе у НАТО изјашњава се 47%, односно 44% испитаника, док је против ступања 43%, односно 40%.

Није случајно што су аутори резолуције пажљиво уклонили из текста овог документа појам референдума као механизма за доношење потребне одлуке. Што се тиче самог НАТО пакта, тамо нико више и не сумња да ће резултат бити повољан по алијансу. Према подацима из извора у Бриселу, Црна Гора је у овом тренутку једини стварни кандидат за ступање у Северноатлантску алијансу, и одлука о овом питању ће бити донета у децембру 2015. године у сусрету шефова дипломатија. Разматрање ове теме првобитно је било планирано за самит у Варшави 8-9. јула 2016, али, као што видимо, све ће бити решено пола године раније. Брисел је окарактерисао Црну Гору као „идеалног кандидата“. Британски премијер Дејвид Камерон уверен је да постоје „озбиљни разлози да Црна Гора постане чланица алијансе“, док командант НАТО-а у Европи Филип Бридлав каже да је у војном смислу Црна Гора већ „спремна“ да постане чланица НАТО-а.

Не треба ни сумњати да ће САД и НАТО учинити све што од њих зависи како би пријем Црне Горе у Северноатлантску алијансу био максимално убрзан. Западу су важна четири кључна фактора.

Извор: Руска реч