Нема отварања поглавља, Србија постаје изолована, – ЕУ дихтује своје спољне границе

Да се подсјетимо на изјаве Дачића и Вучића на недавној конференцији за штампу у Бечу:

– Нема потребе да чекамо неке јануаре или друге термине идуће године. Отворите поглавља уместо да подижете ограде,- поручио је европским званичницима Ивица Дачић, а српски премијер Александар Вучић је својом датом изјавом дубоко увјерен да ће до отварања поглавља ускоро доћи, јер вјерује у „њемачку ријеч и ријеч канцеларке Меркел“.

Очигледно, господин Дачић још није прозрео новонасталу политичку климу и концепт спољне политике којег Брисел ужурбано спроводи, а који налаже да се Орбанова бодљикава жичана ограда, читавом дужином мађарско-српске границе, прошири даље на границе са Хрватском и Румунијом, али овај пут још височије и тврђе, уз појачани војни надзор.

Што се премијера Вучића тиче, његову изјаву прокоментарисао бих у следећем куриозном облику:

*Ако до отварања поглавља од стране ЕУ по увјерењу и очекивању Владе Србије до краја ове године дође, ја ћу јавно на сред Трга Републике у Београду појести овај мој текст одштампан у стотину примјерака.

Могао сам комотно и у хиљаду примјерака навести, јер сам у ову своју тезу апсолутно самоувјерен, тако да до моје искрено обећане церемоније једења сигурно неће доћи.

Не, не, фокус овог мог текста нису заглављена поглавља, нити процес приступања Србије у Европску унију, него указ на рапидне застрашујуће промјене које надолазе, и наивност српске Владе која није у стању да са својих туце ужих и осталих 7.230 савјетника ( колико их укупно на грбачи државе има) да процјени шта отприлике доноси настали дан, а камоли да макар грубо аналитички прогнозирају економско и политичко стање за блиски временски период.

Читаоци који прате моје публициране текстове знају да сам још пре много времена данашњу европску економско-геополитичку ситуацију, и овај огроман прилив миграната, јасно и прецизно до танчина наговјестио.

Али, нећемо полемисати даље о томе, да не испадне по оној народној како Циго свога коња хвали, већ ћемо да се брижно запитамо да ли је српска Влада након свега насталог, у овом актуелном метежу, уопште свјесна у каквој се изразито опасној политичкој кризи, Србија, и цијела Европа тренутно налази.

Наравно, није!

Српска владајућа елита је толико заслијепљена својим штетним реформама, и процесом приступања у ЕУ, а које мора да спроводи по директиви Тројке и западних мешетара, да не увиђа опасно прљаву бриселску дипломатску „покер игру“, у којој претежно судјелују марионетски бескичмењаци, ампунтираних мозгова, који зарад америчких империјалистичких интереса на сваки миг Вашингтона свјесно и покорно гутају сваки намјештен блат, а за Србију се притом интересују колико и за лански снијег.

Због високог прилива миграната који не јењава, Европа се поново дијели успостављањем граничних прелазних контрола, а Шенгенски споразум, један од основних темеља Европске уније, главне њене чланице експресно стављају ван снаге, јер нису више вољне нити спремне да прихвате сву избјегличку најезду. Тим чином оне изражавају немоћ да се на неки други питомији начин ријеше проблеми надолазећих миграната са Блиског истока.

Разлог томе није само економске природе, него оправдана бојазан, (иако то европски званичници јавно не признају), да међу стварним несрећним избјеглицама пристиже организовано и огроман број милитантних Џихадиста, са циљем да прошире своје активности на европском тлу, и тиме угрозе политичку стабилиност Европе,

Апсолутно је јасно и видљиво, – колоне избјеглица / миграната, укључујући и камуфлиране екстремисте у њиховим редовима, наставиће се несмањеном жестином ка Европској унији.

По мојој процјени, вјеровали или не, до краја октобра мјесеца пристиће још пола милиона миграната, а Србија ће постати, ако добродошлица и благослов премијера Вучића буде још на снази, великим дијелом њихов сабирни центар.

Геополитичка клима у Европи и Блиском истоку ће у току наредних мјесеци у својој мјери толико кулмирати да ће по први пут након Другог свјетског рата у деценијама спокојној европској грађанској популацији, због гомилања тмурних политичких облака изнад европског поднебља, која ничему добром не слуте, завладати језив страх и немир.

Охолост, национална мржња и нетрпељивост, карике су зла, који се надима свуда око нас

Ако свему овоме додамо и узмемо у обзир претњу главног муфтије Исламске заједнице у Србији Муамера Зукорлића, коју је јавно упутио ових дана предсједнику Републике Србије Томиславу Николићу, да неће рушити Србију, осим ако не буде натјеран, јер је Санџак како тврди плинска соба, која може за секунд да плане, и Србију запали до Чачка, стичемо неопозив утисак, да се сва ова сценарија одвијају по нечијем добро утврђеном плану.

Кога у Бриселу под оваквим тренутним околностима брине Србија, и њено штребање у чланство ЕУ?

Наравно, никога!

Вашингтон и Брисел практиковаће упорно и даље своје хомогене циљеве, – рушење Асада немилосрдним бомбардовањем, окупацију Сирије, и минирање сваке мировне иницијативе, а план “Б“ им је, ако до ескалације сукоба у Европи ипак дође, нека то буде искључиво ван спољних граница Европске уније. Дакле, на Балкану.

Да ли ће владајућа српска политичка клика спознати потенцијално могуће жариште на територији Србије, и спровести заштитне адекватне мјере, остаје да се види. Лично, чисто сумњам.

Закачка је у томе што те адекватне мјере не би доносио Београд, како треба и доликује, него као и увјек до сада, Брисел и Вашингтон.

Дозволимо ли и даље, да нам други капу кроје, црно нам се пише…!

Драган Ђоговић

О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.

Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.