Михаило Меденица: Ивица и камерица (транскрипт кафанских разговора)

Конобар: Изволите, господине?

Дачић: Дај десет ћевапа на кајмаку да убијем на брзину, журим назад на посао, чека ме толико криминалаца, овај, чекају да их похапсим…

Конобар: Извините, али служимо искључиво плодове мора, па…

Дачић: Јел?! Ништа, дај ми онда десетак шкољки, ал да у њима буду ћевапи и нек пливају у кајмаку ко у плићаку…

Конобар: Не, нисте ме разумели…

Дачић: Само ти пожури с тим шкољкама, и чек да те питам још нешто: јел оно, бре, Тадић за столом у ћошку, маскиран у бабу, и јел му то вири камера из шопске салате или опет нешто од тих ваших чудних плодова мора?

Конобар: Овај, ахм, не…то је баба Стојана, наша редовна муштерија, помало мушкобањаста да, и кад већ поменусте замолила је да говорите мало гласније не хвата тон, овај, слабије чује Шутановац јој увалио неке бофл батерије за слушни апарат из војних резерви. Мислим, не онај Шутановац, већ њен унук, скромни пастир с Врачара…

Дачић: Слушај, мали, можда дође један господин којег уопште не познајем и вероватно ћу га сад први пут видети, па га доведи за мој сто, да не једе сам, греота је! Не знам заиста, можда се зове Миша, то је често име код нас, па зашто би онда неком било сумњиво што га познајем кад знам толико Миша, а овог уопште не знам!

Десет минута касније.

Конобар: Министре, стигао је господин којег не познајете, можда бисте хтели први пут да га видите у животу?

Дачић: Дабоме да бих хтео, ми социјалисти не зазиремо од људи чудних надимака, мада откуд бих ја знао надимак том човеку?!

Миша: Где си, бре, царе, нема те сто година?!

Дачић: Оооо, па где си ти, брате, којег не познајем и могу само да претпоставим да те зову Банана… Седи, бре, навали на шкољке, знаш какве су с луком и туцан паприком, прсте да полижеш!

Миша: Јеси видео ону бабу у ћошку, личи на…

Дачић: Ма, јок, нека Стојана, глува ко топ, мораш да вичеш! Него, нисам се ни представио: ја сам Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, а Ви сте?

Миша: Па, Миша Банана, бре! Не разумем?..

Дачић: Банана кажеш – воћар, а?.. Закуни се да немаш никакве везе с криминалцима и да те први пут видим, или устајем и пакујем ове шкољке за понети!

Миша: Ма, какви криминалци, увозим банане из Колумбије и држим сервисчић за оправку мобилних телефона на периферији…

Дачић: Довољно, верујем ти! У очима ти се види да си вредна и поштена особа која са Шарићем нема баш никакве везе, осим ако случајно, а да ти ниси имао појма, купи банане од тебе на Кванташу, за шта никако не можеш бити крив! Ево, рецимо ја сад узмем тај мобилни који ми нудиш на поклон и шта, јесам ли одмах сарадник криминалаца?

Миша: Хтео сам да разговарам о ономе?..

Дачић: Не знам о чему, господине, с обзиром да Вас чак и сад не видим јер гледам у тањир, али рачунај да је то завршено…

Миша: Видећу се ових дана и са Вашим саветницима вероватно, па да…

Дачић: А, зашто би мене интерсовало с ким ћеш се видети ових дана, непознати човече, али ће учинити све што могу, договорли смо се, јер ја у овом тренутку појма немам какво си ти ђубре криминално!

Да знам, ма само да сумњам, сад бих те овом шкољком посред чела, барабос дилерска, али зашто бих насртао на поштеног воћара који је свратио да нешто презалогаји?!

Шта је, бре, баба, не можемо још гласније, гледај своја посла…

Миша: А, шта ћемо ако сутра онај мали без беџа дође на власт?!

Дачић: Ко, Вучић, хахахах, никад! Где, бре тај на власт, Мишо, брате, којем сам случајно погодио име?! А, ако ипак дође не секирај се, неће ни он мене препознати као ни ја тебе, и све ок!

Миша: Али, ипак…

Дачић: Ма, опустите се, бре, ко шлауфом низ Миљацку, сви се ми међусобно не познајемо, зато и правимо коалиције на фер приципу: „знаш ме – знам те, имам те у шаци и на траци, ај’ да поштено владамо“, хахахах…

Миша: Ништа, одох ја сад да Вам напишем гаранцију за тај мобилни, а оно смо завршили, јел да?!

Дачић: Које, бре, оно, човече, мада јесмо! Него, како се на овом телефону брише именик, можда га ускоро променим па ми под А више не буде „А, мој брат Борис“, већ Алек, јер он ме одлично зна да ме не зна, па би се силно изненадио да неки монтирани материјал о мени искочи у јавност?.. Исти смо- обојица се не плашимо да кажемо Космајац, рецимо, па се извинимо човеку због хапшења, рецимо, мада не знам о каквом хапшењу говорим, јер и себе видим први пут, а сарадници ме нису обавестили какав сам заправо?!

Миша: Видимо се, матори!

Дачић: Видимо, непознати, добри човече, и сврати сутра вече за оно!

Конобар, рачун, и питај ону бабу шта ће да попије, и реци јој дискретно, молим те, да обрије ноге, одвратно изгледа у минићу…

(Михаило Меденица – Два у један)