Цркву чека врућа јесен због Ватикана

Српска патријаршија суочена је са бројним спољним и унутрашњим проблемима и изазовима. Уз спречавање пријема Космета у Унеско, разговори са Светом столицом о Степинцу

СПРЕЧАВАЊЕ чланства Косова у Унеску тренутно је једно од најзначајнијих питања за Српску православну цркву. Манастири на Косову и Метохији, њихово монаштво и брига о духовности српског народа на КиМ већ годинама први су приоритет не само Епархије рашко-призренске, него и Српске патријаршије.

Борба против отимања српске духовне баштине у јужној покрајини, међутим, само је један у низу изазова са којим је суочена Српска црква и њено свештенство. Због великог броја отворених питања и проблема који бујају са свих страна, незванично се чак помиње да би на јесен могао да се састане и Свети архијерејски сабор. С обзиром на већ устаљену праксу да се највише црквено тело састаје само једном годишње, у мају, ово би био својеврсни преседан, али и знак да се очекује већа агилност црквених тела.

Било седнице „црквене скупштине“ или не, извесно је да наступа врућа јесен за СПЦ. Један од првих и најважнијих задатака биће формирање делегације која ће на предлог папе Фрање са ватиканским стручњацима разматрати историјску улогу контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца. Српска патријаршија већ преговара са више виђених историчара и стручњака за Други светски рат и Холокауст, који би требало да воде главну реч у овом међуцрквеном дијалогу.

– Идеја папе Фрање да се пре коначне одлуке о проглашењу за светитеља кардинала Степинца размотре сви детаљи његове биографије има нашу пуну подршку. Искористићемо прилику да ватиканским саговорницима укажемо на димензије злочина почињених у НДХ, али и све аспекте Степинчеве одговорности – каже за „Новости“ саговорник из врха СПЦ. – Расплет овог случаја веома је важан за СПЦ и Свету столицу, јер ће од њега зависити изградња будућих односа. Од овог питања, уосталом, може да зависи и будућа сарадња Ватикана са Москвом, чије је успостављање један од приоритета папе Фрање.

Изузетно значајна тема за СПЦ, о којој се говори само иза затворених врата епархијских дворова, јесте и предстојећи Свеправославни сабор, који ће се одржати у фебруару следеће године у Цариграду. Овај по много чему јединствени догађај у свету православља, у домену је црквене дипломатије, од које зависе дугорочни ставови цркава.

Већ сада се назире да ће главну реч на овом скупу водити Руска православна црква (РПЦ), која је међу ретким црквама чија је теорија већ дала одговоре на већину актуелних питања у православљу. РПЦ је на челу тзв. словенског блока цркава који се за превласт у православљу бори са „јелинским“ црквама, окупљеним око Цариградске патријаршије и Атинске архиепископије. Између њих се често јављају несугласице, а њихове односе додатно усложњава светска политика и однос снага великих сила.

Са великим изазовима суочене су и епархије СПЦ у региону. У Црној Гори тренутно се води борба против нових прописа који уређују уређење и рад цркава и верских заједница. Тамошње владике предвођене митрополитом Амфилохијем покренуле су широки друштвени дијалог у циљу повлачења нацрта новог закона. Иза ових параграфа, како тумаче црквени оци из Црне Горе, крије се покушај режима да стави под контролу не само устројство верских заједница, него и њихову имовину.

– Нацрт закона у појединим деловима апсолутно је неприхватљив за СПЦ, јер задире у унутрашње устројство Цркве – каже владика будимљанско-никшићки Јоаникије. – Овај акт слободно би могао да се назове закон о одузимању Цркви имања, храмова и свих права и слобода у Црној Гори. Због тога смо изузетно забринути.

Врућу црквену јесен подгрејаће и најављени почетак преговора о статусу канонски непризнате Македонске православне цркве. Дијалог између Српске патријаршије и Цркве у Скопљу, међутим, могао би да одложи захтев СПЦ да се пре почетка дијалога обуставе судски процеси против свештеника и верника аутономне Охридске архиепископије, који су годинама на удару власти у Скопљу.

Заоштравање српско-хрватских односа најбоље осећа свештенство и монаштво у Далмацији и Славонији. Отуда се много очекује од предстојећег дијалога са Хрватском бискупском конференцијом, од које се очекује да анализира сложене односе католика и православаца на подручју Хрватске. Рад на смиривању ситуације очекује се и у БиХ, посебно после бујања летошњих тензија.

Ништа мање проблема Српска патријаршија нема и на свом унутрашњем плану. Суспензија, коју врх СПЦ назива „привременим ослобађањем обавеза“, владике нишког Јована, указала је на дубоке проблеме на линији Свети синод – епископи – свештенство – верници.

Патријарх Иринеј ће у следећих месец дана боравити у САД и Канади, где ће покушати да помири завађене вернике и оживи епархијски живот, који је умногоме замро после смене владике Георгија. Један од најважнијих задатака који је пред њим јесте и финансијска стабилизација Канадске епархије и поновно окупљање расутих и посвађаних верника.

Српској цркви потребно је и кадровско јачање, јер је више значајних епархија без надлежног владике. Поред епископије у Канади, у овом кругу је и Милешевска, Нишка и епархија у Јужној Америци.

ЛАВРЕНТИЈЕ СЕ НЕ ПОВЛАЧИ
ПОЗИВ владици Јовану (Пурићу) да пређе у Епархију шабачку није знак слабости епископа Лаврентија и његове жеље за повлачењем, како је то протумачено у црквеним круговима.

– Владика је доброг здравља и не планира повлачење – речено нам је у епархијском седишту у Шапцу. – Његова понуда може да се тумачи само као гест добре воље у циљу смиривања ситуације у Цркви. Истим мотивима Лаврентије је био вођен и пре неколико година када је донео одлуку да подели шабачко-ваљевску епархију и у црквени живот укључи још једног архијереја.

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ ПОСТАВЉА ВЛАДИКЕ

САБОР СПЦ на овогодишњем пролећном заседању искључио је из црквене заједнице бившег владику рашко-призренског Артемија. Овај гест, међутим, није ништа променио у његовом деловању.

Бивши епископ СПЦ који је на челу Епархије рашко-призренске у егзилу, недавно је хиротонисао и другог великодостојника – хорепископа новобрдског и панонског Максима. Епископ Артемије је у свој монашки ред примио више искушеника, а његов следећи потез јесте отварање богомоље у САД. Прва, како кажу његови монаси и верници, катакомба, преко океана биће овог месеца отворена у Детроиту.

Раде Драговић – Новости

СРБИ НА ОКУП