Данијел Сервер: Србија ће морати да призна Косово пре него уђе у ЕУ

Постоји велики ризик од неуспеха и националистичке реакције на било какво решење до кога се може доћи током преговора Београда и Приштине. Постоје албански националисти на Косову, као и српски националисти у Србији који се противе споразуму, каже за Радио Слободна Европа Данијел Сервер, експерт за Балкан и професор међународних студија на Универзитету Џонс Хопкинс. Он ипак сматра да преговори иду у добром правцу и да је досадашњим споразумима остварен већи напредак него што су многи очекивали.

Сервер наглашава да наставак инсистирања Србије на суверенитету над Косовом води дестабилизацији Балкана. Србија неће бити у стању да поврати контролу над Косовом, а, истовремено, то је спречава да уђе у ЕУ. Он истовремено наглашава да ће Косово признати и друге земље у мери у којој успе да постане функционалнија држава, санкционише организовани криминал и обезбеди коректан третман мањина, укључујући и Србе.

РСЕ: Да ли је након проглашења независности Косова Балкан стабилнији, како су истицали поборници ове опције. Стање у овој регији је и даље скопчано са разним изазовима имајући у виду да су још многа питања нерешена. Србија је тврдила 2008. године да ће независност Косова изазвати још веће тензије.

Сервер: Сматрам да је свима јасно да би стање на Балкану било много горе да је спречено проглашење независности Косова. Тиме би ојачале националистичке снаге унутар Косова, као и у Албанији, Македонији и јужној Србији. Поставља се питање колико је дуго могло Косово бити под међународном управом и, искрено говорећи, шта је могло друго да се уради јер је Србија јасно предочила да је заинтересована за територију Косова, али не и људе који на њему живе. То је недвосмислено показано приликом одржавања референдума о Уставу Србије, када су косовски Албанци избрисани из бирачких спискова. Да поновим, ситуација је много боља него што би била да Косово није прогласило независност и мислим да је остварен значајан напредак.

РСЕ: Осим ових крупних политичких питања суверенитета и независности, постоје и свакодневни проблеми као што су путовање Албанаца преко територије Србије. Економска сарадња Косова са Србијом је ограничена. Такође, оно није укључено у све регионалне инфраструктурне пројекте. Иако Београд потенцира на дијалогу, истовремено и даље бојкотује скупове на којима се појављују представници Косова. Тако је Томислав Николић недавно одбио да учествује на састанку у Црној Гори, на који је позвана и председница Косова Атифете Јахјага, да би се касније срео са њом у Бриселу.

Сервер: Сматрам да, заправо, Србија има проблем да се интегрише у регион Балкана, а не Косово. Косово је веома добро прихваћено од свих земаља, осим од Србије. Ако Београд настави са праксом бојкотовања регионалних скупова, онда је то његов проблем а не Косова. Оно напредује. На пример, направљен је аутопут од Албаније, тачније од Драча до Приштине. Проблем је што није настављен ка Србији, до Ниша. Дакле, Србија тиме губи и то постаје све очигледније.

РСЕ: Да ли ће дијалог, који се тренутно води између Београда и Приштине, водити нормализацији односа између њих, тако што ће и Србија и Косово на крају постати чланице ЕУ. Или ће тај процес бити преспор што је скопчано са ризиком од даљег продубљивања јаза и јачања националистичких снага.

Сервер: Постоји велики ризик од неуспеха и националистичке реакције на било какво решење до кога се може доћи током ових преговора. Постоје албански националисти на Косову, као и српски националисти у Србији који се противе споразуму. Међутим, сматрам да преговори иду у добром правцу и да је досадашњим споразумима остварен већи напредак него што су многи од нас очекивали. Добро је што су се састала и два председника иако се нису сложила око независности Косова. Не могу да предвидим када ће Косово и Србија учинити оно што је очигледно нужно, тачније да међусобно признају једни друго и успоставе дипломатске односе. Међутим, уверен сам да Србија не може да уђе у ЕУ док не реши тај проблем.

РСЕ: Шта под тим подразумевате. Мислите на формално признање. Председница комисије француског парламента за спољне послове изјавила је у среду да се признање Косова може појавити као један од услова на путу Србије ка ЕУ. У сличном тону су и недавне изјаве председника Европског парламента и немачког амбасадора у Београду. Помиње се као опција и две Немачке.

Сервер: Сматрам да ће Србија морати да призна Косово пре него што уђе у ЕУ. Треба имати на уму да од 28 чланица ЕУ, 23 је признало Косово. Вероватно најмање десетак њих неће прихвати Србију у својим редовима док не призна Косово. Но, довољно је и да се само једна том успотиви. На пример, бесмислено је очекивати да ће немачки парламент ратификовати уговор о чланству Србије у ЕУ, а да она пре тога није решила сва спорна питања са Косовом. Дакле, Србија има две могућности, или ће испунити све услове на путу ка ЕУ, или ће се одрећи чланства у овом блоку и определити за неку другу опцију. У сваком случају, чиста је фикција ако било ко у Србији мисли да ће моћи да уђе у ЕУ, а да при том не реши у потпуности косовско питање. Што пре у Београду то прихвате, то ће бити боље.

РСЕ: У појединим слојевима друштва у Србији увиђа се та реалност. Колико ће бити потребно времена да то већински прихвати и политичка елита.

Сервер: Да, неки људи то већ увиђају, мада су ми неки и у приватном разговору рекли да Србија никада неће признати Косово. Међутим, као што сам рекао, без тога Србија не може ући у ЕУ. То има и шире импликације по безбедност региона. Ако Србија не одустане од територијалних амбиција према Косову, шта мислите како ће реаговати Косовари. Како се они осећају имајући у виду такве амбиције суседа који је скоро четири пута већи и има релативно велику армију? Шта ће бити њихов одговор? Ово је проблем који се не може оставити по страни и чекати да сам по себи нестане за 20-так година. Свако се заварава ако сматра да је то могуће и зато је боље да се овај проблем решава што пре а не да се одлаже. Сматрам да је Дачић спреман да прихвати ту реалност, док Николић није.

РСЕ: А Вучић. Он је, заправо, најмоћнији политичар у Србији.

Сервер: Не знам какав је његов став о томе.

РСЕ: Међутим, Србија очекује да добије макар нешто заузврат. Дачић је недавно говорио о нужности свеобухватног споразума. Какво је решење најреалистичније?

Сервер: Најреалистичније је за Србију да очекује у потпуности примену Ахтисаријевог плана. Он омогућава Србима висок степен самоуправе јужно од Ибра, где је већ примењен, као и на северу где није. Мој савет свима онима који трагају за решењем да пажљиво прочитају Ахтисаријев план, јер то што сада Срби траже у великој мери је већ предвиђено поменутим документом. Истовремено, Србија не може да очекује да ће Албанци прихватити њен суверенитет над Косовом. Тај суверенитет је суспендован Резолуцијом УН 1244, а у међувремену је то питање решено у корист независности Косова. Разумем да Београд то не прихвата, али то је став више од половине чланица Уједињених нација. Ускоро ће бити и позиција три четвртине земаља. Наставак инсистирања Србије на суверенитету над Косовом води дестабилизацији Балкана. Србија неће бити у стању да поврати контролу над Косовом, а, истовремено, то је спречава да уђе у ЕУ.

РСЕ: Кључна тачка спотицања је север Косова.

Сервер: Решење је у Ахтисаријевом плану плус примена непходних споразума. И у Србији се све више увиђа да овај документ садржи многе елементе за решавања питања севера Косова. Приштина неће одустати од тог оквира. Могућ је договор. На пример, субвенције за школство и здравство на северу Косова би требало да се према Ахтисаријевом плану дистрибуирају преко Приштине, па су у Србији забринути да би косовске власти могли да блокирају та средства. То се може решити неком врстом међународних гаранција. Међутим, није реалистично да на северу постоји независни правосудни систем.

РСЕ: Косово је досада признало 96 земаља. Да ли ће до 10. годишњице проглашења независности успети да постане члан УН.

Сервер: Очекујем да Косово на 10. годишњицу бити члан Генералне скупштине УН. То изискује да Русија престане да улаже вето у Савету безбедности, као и да Србија не тражи од Москве да то и даље чини. Када је реч о осталим земљама које нису признале Косово, већина њих једва да и зна где се оно налази. Због тога Косоварима предстоји велики посао да убеде цео свет ко су и зашта се залажу. Такође, Србија је водила успешну кампању у циљу спречавања независности Косова. То је дипломатско рвање. Но, Косово ће полако али сигурно добити тај меч. Не знам да ли ће то Србија прихватити, али „инат“, који је прилично распрострањена црта у њеном понашању, неће јој омогућити одговарајуће место у међународној заједници.

РСЕ: Међутим, не само у Србији већ и у појединим круговима на Западу истичу да Косово не чини довољно у реформама, борби против криминала, побољшању положаја неалбанског живља, повратку избеглих Срба. Пример су последњи инциденти са уништавањем надгробних споменика православаца на Косову због уклањања споменика ОВПБМ у Прешеву.

Сервер: Апсолутно се слажем. Косово ће признати и друге земље у мери у којој успе да постане функционалнија држава, санкционише организовани криминал, трговину дрогом и људима, обезбеди коректан третман мањина, укључујући и Србе. Рушење надгробних споменика Срба на Косову је била апсолутна грешка. Недопустиво је било какво насиље над Србима и осталим мањинама. То је контрапродуктивно.

Драган Штављанин

(РСЕ)