УКЛОНИТИ ПОСЉЕДИЦЕ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА!

Историчар Салих Селимовић, политиколог Мехмедалија Нухић и правник Амир Чамџић траже од руководства Србије да уклони посљедице „злочина геноцида“ и наводе низ примјера нарушавања основних људских права Срба у Хрватској.

Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ

Историчар Салих Селимовић, политиколог Мехмедалија Нухић и правник Амир Чамџић траже од државног врха Србије да покрене активности на уклањању посљедица злочина геноцида над Србима из Републике Српске Крајине.

Он упозоравају да ће и најмања немарност у вези са овим питањем скупо коштати српски народ.

У писму упућеном предсједнику Србије Томиславу Николићу, премијеру Александру Вучићу и предсједнику Скупштине Србије Маји Гојковић, они напомињу да је око 800.000 припадника српског православног народа прогнано из Републике Српске Крајине (зоне под заштитом УН) и Хрватске од 1990. до 1995. године.

Подјећају да им је заплијењена сва покретна и непокретна имовина, те да су лишени основних људских права, међу којима и права на коришћење сопственог писма.

Они подсјећају да је Хрватска, противно међународном праву и повељама УН, укидала Србима сва права, почевши од 1990. године, када их је прогласила националном мањином иако су били државотворни народ у двонационалној федералној јединици Хрватској (република Хрвата и Срба), као што је у западној Европи Белгија – држава Фламанаца и Валонаца.

УН су гарантовале Резолуцијом 743/92 сва права државотворном српском народу у Републици Српској Крајини, са назнаком да се у њој неће примјењивати хрватски закони, наглашава се у писму у које је Срна имала увид.

Потписници наводе да Устав СФР Југославије од 1974. године није предвиђао да федералне јединице (републике) имају право да се отцијепе, него је то право одобравано само државотворним народима.

УН су биле гарант опстанка Републике Српске Крајине и оне још нису образложиле чињеницу да против Хрватске нису предузеле ниједну мјеру – када је окупирала зону под заштитом УН и из ње и Хрватске прогнала око 800.000 Срба.

Наглашава се да УН нису ништа предузеле против Хрватске кад су Хрвати, од 1990. године до данас, присилили скоро 30.000 православних Срба да пређу у католичку вјеру и да се представљају као Хрвати, што је „један од злочина геноцида“.

Постоје документа која свједоче да су католичка дјеца у школи престајала да разговарају са дјецом православне вјере – све док се не покатоличе.

УН и ЕУ, па ни међународни судови нису предузели ништа против Хрватске, иако је она заплијенила Србима сву непокретну и покретну имовину, а приватно власништво је, према свакој одредби међународног права, недодирљива светиња и ненарушива.

„Ово су само дјелимично набројани злочини геноцида и етногеноцида Хрватске над православним Србима. Нисмо поменули убиства, рушење православних храмова, уништавање српске културне баштине и слично, али су они такви да државници Србије морају да у међународним односима ово питање хрватског злочина геноцида и етногеноцида истичу свакодневно у свим приликама“, наводи се у писму.

Селимовић, Нухић и Чамџић оцјењују да ће и најмања немарност у односу на обавезно уклањање посљедица злочина геноцида над Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске коштати српски народ, али да ће бити обиљежено у историји као велики гријех пред Богом и цивилизацијом.

„Уколико будете цијенили наш приједлог, вјерујте да ће то подстаћи велики број исламизованих Срба, као и велики број покатоличених Срба – да схвате да су Срби.

А овакво опредјељење раније отуђених Срба, онемогућиће међусрпска крвопролића која су колонијалне силе наметале Србима – па су ратовали католици, муслимани и православни међусобно – за рачун окупатора и њихових пријатеља“, каже се у писму.

Селимовић, Нухић и Чамџић истичу да међу Србима не праве разлике на основу државне, завичајне или вјерске припадности, наметане претходних вијекова од окупаторских сила – Турске, Млетачке Републике, Аустрије, Аустроугарске и Њемачке, када су окупатори, према вјерској основи, проглашавали дијелове Срба измишљеним нацијама.

Извор: СРНА