Кардинал Јосип Бозанић: Папа Фрања не одустаје од канонизације Степинца, само жели да се СПЦ упозна са аргументима за канонизацију

Папа Фрања не одустаје од канонизације Степинца

Папа Фрања не жели да одустане од канонизације Алојзија Степинца, тврди хрватски надбискуп, кардинал Јосип Бозанић који каже и да је формирањем радне католичко-православне радне групе, која треба да утврди аргументе за ту канонизације, папа начинио неочекиван екуменски корак готово без преседана у историји.

Бозанић је у Ријеци рекао да Свети отац само жели да се Српска православна црква упозна са аргументима за канонизацију као би се она догодила у бољој атмосфери двеју цркава.

Бозанић сматра вазним то што, како је рекао, Српска православна црква не улази у сам процес канонизације Степница, те да се оно што је по том питању до сада учињено више неће преиспитивати, односно да неће бити никакве ревизије процеса.

„Папа Фрања не жели да одустане од канонизације блаженог Степинца јер је лично уверен у његову светост те да Црква у Хрватској прихвата његову одлуку која отвара временски мало дужи пут до канонизације и тражи више стрпљења и поверења у вођство Провидности“.

Он је подстио да је папа Иван Павле Други у Марији Бистрици 3. отобра 1998. Степинца прогласио блаженим као мученика, чему је, како је навео, претходио сложен процес детаљног истраживања и процењивања.

„Можемо рећи да је процес при Светој Столици готово завршен с позитивним закључком, још само предстоји суд Кардиналске комисије и званичног проглашења Светог оца“, рекао је Бозанић.

Међутим, додао је, крајем јула прошле године патријарх СПЦ Иринеј уручио је у Београду представнику за односе с државама у Државном представништву Свете Столице надбискупу Доминику Мамбертију писмо за папу Фрању у којем патријарх износи своје приговоре на канонизацију Степинца.

„Будући да из писма патријарха Иринеја произлази да Српској православној цркви нису довољно јасни аргументи по којима је блажени Алојзије свет, папа Фрањо предложио је да се формира Радна група састављена од католичких и православних стручњака која ће заједно преиспитати та њима спорна питања, као и ратне догађаје везане уз односе Хрвата и Срба у Другом светском рату по критеријима целовите истине“, рекао је Бозанић и истакао да се „папа Фрањо тиме одлучио на посебан, готово неочекиван екуменски корак, без преседана у историји.“

(Танјуг)

Он треба да буде светац – тајна документа откривају мрачну прошлост надбискупа Степинца

Алојзија Степинца, надбискупа загребачког у доба НДХ, Ватикан би да прогласи свецем. „Блиц“ открива документа која доказују Степинчеву мржњу према Јеврејима и везу са врхом усташке државе.

Алојзије Степинац тренутно је у статусу блаженог, корак до проглашења за свеца

Степинац је тренутно у статусу блаженог, само корак до проглашења за свеца. Име Алојзија Степинца нашло се и у средишту пажње званичног Београда и Загреба.

Недавна изјава Александра Вулина, на помену српским жртвама у Јадовну, да је Степинац био врховни викар усташке војске која је чинила ове злочине ставила га је на листу непожељних особа у Хрватској.

Специјална ватиканска комисија и кардинали требало би ове године да одлуче да ли ће прогласити Алојзија Степинца за свеца.

Осећам се позваним да јавности предочим неке од доказа које сам, сарађујући својевремено са изузетним људима који су добар део свог живота посветили томе да ратни злочинци не избегну правди, сачувао а односе се управо на Степинца.

– Ко ће да говори за мртве? – питао ме је Симон Визентал, најпознатији ловац на ратне злочинце, у својој канцеларији у Бечу, у Салцдоргасе 6. Заиста, ко? Ко, ако не ми који још то можемо. И кад, ако не сад?

У свом поседу имам копију Степинчевог писма, које он у својству надбискупа загребачког 29. новембра 1939. године шаље бану Бановине Хрватске др Ивану Шубашићу.

Ту је и копија документа америчке тајне службе ОСС (претходнице ЦИА), који се налази у Националном архиву у Вашингтону (у кутији 29, са регистарским бројем 226 и бројем сигнатуре 183). О њему ћемо у идућем „Блицу недеље“.

Та два документа дискредитују Степинца као особу погодну за – свеца!

Ватиканска комисија има у поседу све Степинчве личне ствари и предмете, па претпостављам и копије ових докумената. Уколико би се, ипак, оглушили и о овакве доказе – што се иначе често дешавало Ватикану – не само да ће оскрнавити све жртве усташког погрома него ће Степинца ставити у раван хуманиста какви су били Св. Фрања Асишки и Падре Пио.

„Господине бане!

Мислим да ми је дужност да вас информирам о ствари г. Јове Маговца, који је макнут с положаја повјереника у Копривници. Био је јучер код мене и горко се потужио како је морално и материјално ни крив ни дужан страдао. Морално, јер је макнут за вољу људи, који су скроз-наскроз левичарски настројени, како он и огромни дио пучанства мисли, и то макнут након савјесног и поштеног рада, а замијењен Жидовом Хиршлом који је одговарао дисциплински ради комунизма и како он мисли ради сексуалних испада против ученица. Г. Маговац вели да о том можете затражити службени извјештај, да видите точно што је на ствари. Тужио се да је и материјално тешко погођен, јер је за вољу повјереништва напустио приватну службу а сада остао без једне и друге и упао са супругом у тешко материјално стање.

Слободан сам да вам приложим и изрезак једног одличног функционера ХСС из оних крајева да видите како мисли 95% пучанства.

Ја се, наглашујем, нећу мијешати у ствар, нити тврдим да је све онако како ми приказују, него вам г. бане достављам ради videant consules. Једно сигурно стоји а то је да су комунисти одлучно дигли главу и мисле да је дошло вријеме да и Бановини Хрватској и сваком грађанском поретку зарину нож у леђа. Молим вас г. бане да ово сматрате само као повјерљиву приватну информацију.

Са одличним поштовањем.

Загреб, 29. 11. 1939, Алојзије Степинац

надбискуп загребачки

Зашто је, дакле, важно ово писмо Степинца бану Шубашићу? Важно је јер он денунцира повереника у Копривници, Хиршла као Жидова и комунисту! И јер сведочи како Степинац види комешање у хрватском друштву, кроз став функционера Хрватске сељачке странке упућује бана да види како мисли 95 одсто пучанства.

Седамнаест месеци касније, само четири дана након мучког бомбардовања Београда, Павелић је прогласио НДХ. И одмах су донети закони о заштити и чистоти хрватске крви, пре свега од непоћудних елемената, Жидова, Срба и Рома.

Степинац је био у праву и за ХСС: та странка је отворено подржала Павелића и НДХ.

Откуд писмо?

Писмо Степинца упућено бану Шубашићу добио сам 1987. године, када сам већ био у интензивној сарадњи са покојним председником Раселовог суда Владимиром Дедијером. Док смо ручали у његовом стану на Копитаревој градини питао сам га одакле му ово Степинчево писмо.

– У време када сам био први послератни главни уредник „Борбе“, наши „ознаши“ су претурили целу Степинчеву кућу и све његове личне ствари и копирали све што је било интересантно. Тако су направљене, као што пише на полеђини Степинчевог писма, две копије. На полеђини копије је печат загребачког дописништва „Борбе“ јер ми је писмо било достављено са материјалима које сам био спремио за фељтон о Степинцу. Фељтон који би демаскирао Степинца никада није изашао у „Борби“, јер је то од мене „затражио“ Владимир Бакарић, позивајући се на Титову жељу – рекао ми је тада Дедијер.

Ко је Данко Васовић

Данко Васовић (62), новинар и публициста из Београда, радио је у „Младости“ и „Вечерњим новостима“. Широј јавности постао је познат када је марта 1986, као први новинар у свету, открио и обелоданио да је тадашњи председник Аустрије (а пре тога десетогодишњи генерални секретар УН) Курт Валдхајм ратни злочинац.

(Данко Р. Васовић – Блиц)