ЖЕНЕ И ДЈЕЦА ИЗ ЉУБЉЕНИЦЕ ЖИВИ СПАЉЕНИ НА ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.

Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорјели Цвијета, Дара, Славко (15 година), Стоја (10 година), Наста, Цвија, Даница, Славко (осам година) и Анђелко (осам година).

Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица (четири године), Мара, Миленко (осам година), Миленка (шест година), Љубица (двије године), Даница, Бранко (15 година), Миленко (12 година), Анђа (двије године), Владо (12 година) и Боро (10 година).

Из пламена је искочила и побјегла једино деветогодишња Славојка Вукосав.

Комшије Хрвати и муслимани су их истјерали из кућа, под изговором да их `селе у Србију` и уз батине потјерали ка штали породице Гело.

„Ту су их све затворили. Кров штале био је од сламе, а злочинци су убацили и додатне бале сламе. Испред врата су стајали злочинци са гвозденим вилама. Њима су у ватру враћали живе буктиње, мученике који су искакали из запаљене штале“, наводи Јахура.

Једну дјевојку су претходно силовали. Славојкиног брата, који је искочио из штале, убили и бацили поново у пламен.

Са тешким ранама преживјела је и Спасенија Гело, али је послије неког времена умрла.

Злочин су извршиле усташе, комшије жртава. Предводили су их Балдо Бошковић – Кракић, Смајо Ризвановић, Стојан Маслаћ, Хасан Бајгорић – Хоџа, Божо Папац и други.

Око штале, која је горјела, злочинци су се веселили и подврискивали на крике мученика, а на оближњој пољани хрватске дјевојке су играле у колу и пјевале.

„Тако су пјесмом, игром и чашћавањем прославили злочин који су починили. Одмах затим, подијелили су имања својих жртава, онако како су се претходно били договорили“, каже Јахура.

Позната су имена 44 жртве из овог села у Другом свјетском рату, од којих је 23 са презименом Гело. Они су потпуно истријебљени, а презиме угашено.

Из породице Вукосав, убијена је 21 жртва. Одрасли српски мушкарци из села, њих 10, презимена Вукосав и Гело, поубијани су уочи Видовдана, 27. јуна 1941. на Шћепан Крсту и бачени у јаму Баров до.

Љубљеница је мало село у историјској жупи Дубраве, у доњој Херцеговини. До 1992. била је у саставу општине Столац, а сада припада Берковићима, Република Српска.