ДИНКИЋ ЈЕ КАЖУ 2000. УШАО С ОРУЖЈЕМ У НАРОДНУ БАНКУ СРБИЈЕ ЗБОГ ЧЕГА СМО ДОБРИМ ДЕЛОМ ДАНАС ОВДЕ ГДЕ СМО – МОЖДА ЈЕ КОНАЧНО ВРЕМЕ ДА НЕКО УЂЕ СА ЗНАЊЕМ И ДА СЕ ПОКРЕНЕМО

Све је у реду, грађани Србије су стегли каиш, колико су могли. Трошкови живота су, с обзиром на стопу незапослености и цену плаћеног рада, код запослених, прескупи. Можда је тачно, да су неки, попут, енергената и комуналних услуга, код других скупљи, али смо раније утврдили, да су код њих и плате вишеструко више.
Дакле, када је реч о штедњи, држава штеди, може и боље, исто као што и добар део грађана може боље, међутим огромна већина грађана на једвите јаде преживљава. Притом, вир дугова и каматних обавеза у вези истих, државе, привреде и грађана све је шири и дубљи. Очигледно је, да се било каквом даљом штедњом не могу сервисирати. Потребно је нешто производити, па сад, да ли супституисати увозну робу, или извозити, потребо је и једно и друго. Шта кажу: – Како је потребно сада привући стране инвестиције, или одобровољити неког домаћег тајкуна, да повуче, давно депоноване паре с неких од пореских рајева у Србију, да инвестирају. Па то све земље у окружењу чине. Прилагодили смо им порезе на добит, субвенционишемо им сваког запосленог, дајемо им и уређујемо бесплано земљште, шта све не радимо за те инвеститоре. Сви то раде у окрузењу, колико ми је познато. Али, од инвеститора, ни трага, ни гласа. Просечне директне стране инвестиције у Србији у последњих 5 и више година су на око 200 милиона долара. Шта је то, спрам, рецимо месечног просечног дефицита у спољнотрговинској размени од 500 милиона долара, који има Србија.Шта сад, ми њих хоћемо, и све им дајемо, али они нас неће, нисмо им се довољно понудили. Јел то проблем. Може ли се тако водити извесна економска политика једне земље, и колико још дуго?
Где је онда проблем?
Проблем је највероватније у понуди новца, његовој цени, односно кредитној политици, за коју је одговорна НБС. Ко ће, и како, ако не она, те услове обезбедити привреди и грађанима који нису ни глупи, ни тупи, ни мање вредни и способни, од било ког странца. Шта сад, НБС је потписала 2009 године споразум, или шта већ, с Владом око монетарне политике, односно усвојила је свој главни циљ, пословања циљања инфлације, плус минус 1.5 одсто од 4 одсто. Кажу, преписали су модел од Новог Зеланда, и других развијених земаља, као модерно и успешно. То је тачно.
Медјутим, дали је и Србија модерна и успешна попут тих земаља, Руку на срце, оно би волели, али на жалост није. То је исто као када би се комшија који живи у картонској кутији угледао на комшију који живи у великој вили, те уместо да најпре почне градити бар кућу, он је ставио клима уредјај, какав комсија има, да му одрзава ваздух у кутији. Молим вас, свака просторија захтева своје уређене и одржавање.
Дакле, није неко поређење, али вам је јасно ста желим да кажем. У преводу, осиромашиш народ до те мере, да има пуне радње, али да нема с ћим да купује. Самим тим, услед пада тражње похлепни трговци џаба подижу цене, када нема ко да купи. Чак и да спусте, опет нема ко да купи. Нема инфлације ако нема потражње, јер је већа понуда од тражње за производима. А једина инфлација која се у Србији донекле и постиже, јесте у поскупљењима оних артикала,које директно контролише држава, па иста, услед мањих пореских и других прихода покушава да прати, у тим ценама, оне богатије земље. И сад, ми треба да постигнуту укупну нижу инфлацију прихватимо као успех НБС, да запосленима у истој за то опростимо енормно високе плате наспрам услова у којима Србија зиви и послује. Свакако да је у реду, да имају одговарајуће плате, ако нацији испорућују адекватне резултате. А не овако, готово свуда у окружењу је ниска инфлација и доста нижа него што је у Србији, али су свуда у камате на позајмљивање новца, градјанима и привреди вишеструко ниже.
Из поменутог, можда и баналног примера, јасно је да НБС није довољно, чак напротив, никако, одговорила тренутној ситуацији у Србији. Не помаже у мери колико би требало јер је непомична, све стоји као у залеђеном добу. Ништа се не дешава с понудом новца, и то, у време када исти тај новац, читав свет штампа и када је он најефтинији за све, само за нас и нашу привреду не. Шта ће тек бити када новац поново поскупи. Ево, рецимо долар, највероватније креће даље већ од Септембра месеца, могуће. Колике ће тек онда бити камате на позајмљивање новца српској привреди и градјанима. Дали ће, рецимо нафта, која није померала своју цену у Србији на пумпама, наочиглед троструког појефтињења у свету, да сутра даље скаче, ако додје којим случајем до њеног поновног поскупљења на глобалном нивоу, под изговором да јој је цена вишља.
Када све саберемо, врло је могуће и да горе наведени налов како год то звучало има смисла.
Дејан Тадић