Опрости им Господе, не знају шта раде

Последњих мјесеци главна тема сваког сусрета са пријатељима јесте ситуација у цркви. Једно виђење понашања појединих свештеника у Канадској епархији ме посебно дојмило. Објашњавајући понашање свештеника, једна моја пријатељица је овако рекла: “Нећу да улазим у вјерско објашњење, нисам мјеродавна, међутим онај ко пљује по оном ко му је у животу пружао руку кад му је требало, говори о себи, показао је колико је мали човјек и колико мало вриједи.” То су показали и поједини свештеници у Канадској епархији.

Већину тих свештеника сам познавала дуги низ година, неки су ми долазили у кућу и увијек били драги гости, неке сам сусретала поводом слава, најчешће у нашем манастиру у Милтону. Често сам бивала у ситуацији да неко у друштву каже нешто лоше за неког од њих, ја сам то доживљавала као личну увреду. Била сам у стању да се борим против цијелог свијета само да не дозволим да се прља неко свештено лице. Како сам била глупа и наивна! Исти ти које сам до јуче бранила, и којима сам слијепо вјеровала, показаше се највећим лицемјерима. Ниједног тренутка кад су кренули у крволочну хајку на свог Епископа нису помислили на своје вјернике, шта ће се десити са њима, шта они мисле о свему томе. Није их брига. Они су тако одлучили, народ има да безусловно слуша шта му црква каже. Е драги наши свештеници, како сте се преварили. Ко овдје губи је јасно ко дан. Истјерали сте из цркви оне који су их градили, Његово Преосвештенство Г.Г.Георгија и вјерни народ. Да ли сте срећни сад?

“Они који хоће да се врате у цркву морају да дођу да се исповједе код нас и да се покају” – то је порука коју смо ових дана добили од “наших духовника”. Ја се молим Господу да ми опрости гријехе који чиним сваког тренутка, за сваки гријех који починих и који чиним свјесно и несвјесно, и њима да опрости њихове гријехе, тим истим свештеницима који су заборавили да смо сви ми грешни; да је само Господ безгрешан. Заборавили су они многе ствари, заборавили су да нас Господ учи љубави а не мржњи, скромности а не сујети, миру а не рату.

Од маја до данас су учинили толико недоличних ствари да би могли књиге писати о томе. Данас су сретни, нема Владике Георгија, могу да раде шта хоће. Пеку се јањци на црквеним имањима за вријеме поста, забрањује се дјечацима да иду у олтар (не свим, само оним седмогодишњим за које они сматрају да су недостојни). Напокон су дочекали да могу да покажу своју маркирану гардеробу, не морају да носе више мантије изван цркве. Досадило им је да се хвале маркама аута која возе, сад ће за промјену да причају која је марка панталона, кошуља, чарапа боља (скупља). Не знам да ли су се у међувремену сјетили да су им то све до сада омогућили они који су истјерани из цркве и који сад треба да дођу да им се исповједе и покају.

Све то и није чудно кад се сјетим изјаве господина Иринеја, патријарха, како он не зна да ли је 250.000 Срба из Хрватске протјерано или су самовољно напустили своја огњишта 1995. године. То је изазвало праву лавину лоших коментара на рачун г. Иринеја тако да су морали брзо да смисле како да оправдају те његове ријечи. Гле ироније, кажу да је био ироничан.

Да ли доликује једном духовнику да буде ироничан? То није било довољно добро оправдање па су дали друго. За прогон 250.000 и убиство преко 2.000 Срба крив је Слободан Милошевић, он их је издао. Злочинци су и овдје испали жртве, они нису хтјели да кољу, масакрирају и убијају дјецу, старце, жене, али су морали, Милошевић их је издао.

Ко данас издаје српску православну вјеру, ко је данас Јуда у СПЦ? Владика Артемије? Епископ тузлански Василије? Епископ западноевропски Константин? Епископ канадски Георгије? Епископ милешевски Филарет ? Епископ нишки Јован? По г. Иринеју, сви набројани су развратници, лопови. За све набројане владике и њихова “недолична понашања” постоје анонимни свједоци. НЕПОЗНАТИ. Н.Н. Онај ко говори истину не боји се гласно рећи своје име. Зашто свједоци крију своје име? Зато што или не постоје или су то неки плаћеници који свјесно лажу ради својих или интереса њихових финансијера.

Г. Иринеј и неколицина владика који су окићени папским прстењем преузели су на себе (по угледу на оног од ког су добили то прстење) и да туже и да суде оне који се боре против издаје вјере. Величају оног који за себе каже да је безгрешан. И не само да величају папу, него и себе виде изнад Бога.

Опрости им Господе, не знају шта раде.

Новка Стјепановић – http://www.kanadskisrbi.com/?p=689&lang=sr