Патријарх Иринеј и монс. Пуљић: Потребно је ићи једни другима, заједнички деловати и заједнички се молити

Предсједник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић и поглавар Српске православне Цркве патријарх Иринеј сусрели су се у уторак 18. коловоза у катедрали св. Стошије у Задру, када су размијенили пригодна обраћања. Патријарх Иринеј био је у пратњи неколико епископа из свих дијелова Србије, а борави у Хрватској на позив епископа далматинскога Фотија, поводом прославе 400. обљетнице богословије на Крки.

Уз поход вјерницима Далматинске епархије у Задру, патријарх је са задарским надбискупом желио исказати почаст светим моћима заједничке сријемске мученице св. Стошије из римских и првих кршћанских времена. Монс. Пуљић сматра знаковитим сусрет у њеној катедрали јер је Стошија стољећима повезивала Исток и Запад, православне и католичке вјернике. Сусрет у Задру надилази димензије локалних граница и простора, истакнуо је монс. Пуљић.

„Имајући пред очима 20. стољеће и бројне напетости од којих су трпјели Хрвати и Срби, како због ратова свјетских размјера тако и због локалних сукоба и размирица, пожелио бих да овај сусрет буде допринос миру и стабилности у Хрватској и Србији. Увјерен сам да водитељи наших вјерничких заједница, епископи и бискупи, жупници и пароси, као и заузети вјерници лаици, могу на том плану пуно придонијети. Премда су ожиљци недавних ратних страдања још увијек свјежи, па терен није најпогоднији за екуменска дружења и поруке, сматрам да се ми, кршћани, не смијемо умарати ширити љубав, сношљивост и праштање“, рекао је монс. Пуљић у обраћању патријарху, истакнувши да су на то особито позвани католици и православни, јер их вежу исте књиге и традиција, керигма и литургија те учитељство заједничких првих седам сабора. Поход патријарха у пратњи епископа допринос је сурадњи двију Цркава, рекао је монс. Пуљић, желећи да то буде потицај и вјерницима обију заједница који вјерују у Криста ускрслога, јединога откупитеља човјека.

Висока обљетница одгојно-образовне установе Српске православне Цркве у Далмацији због чега је патријарх стигао у Хрватску „показује како су католичке и православне црквене одгојно-образовне институције стољећима препорађале Еуропу на интелектуалном, духовном, одгојном и културном пољу. Град Задар се с правом поноси што је већ прије шесто година, попут других еуропских градова, Бологне, Париза, Цамбридгеа и Падове, крајем 14. ст., имао прво свеучилиште које је основала Католичка Црква преко доминиканског реда“, рекао је монс. Пуљић, честитавши на четири стољећа постојања богословије на Крки.

Надбискуп је подсјетио и на садржај Екуменске повеље у Страсбоургу од 22. травња 2001. г., коју су потписали предсједник Вијећа еуропских бискупских конференција (ЦЦЕЕ) и предсједник Конференција еуропских Цркава (КЕК), уз смјернице за сурадњу међу кршћанским Црквама. Истакнули су три важне задаће: потребно је ићи једни другима, заједнички дјеловати и заједнички молити. „Екуменизам живи од тог заједничког троструког хода. Два су подручја особито актуална у остваривању тих смјерница: то је Еуропа која је стољећима била поприште националних, вјерских и регионалних напетости и сукоба те Света Земља која у мору исламског свијета пружа доиста тужну слику кршћанске разједињености“, истакнуо је монс. Пуљић.

Надбискуп је нагласио и значај Богородице коју часте православни и католици, чије су Узнесење католици прославили, а православни ће за десет дана. „Управимо јој молитве за наше свете Цркве које уиме Исусово предводимо и за наше народе којима по светом реду служимо. Она је описана у списима Отаца као Дјевица која моли, слуша, жртвује и приноси. Нека нас позива да се око ње сабиремо као у апостолско доба. Она, мајка апостола, нека штити и заговара вјернике Католичке и Православне Цркве у Србији и Хрватској, Еуропи и свијету“, пожелио је надбискуп Пуљић.

Патријарх Иринеј, архиепископ пећки и метрополит београдско-карловачки, поздравио је монс. Пуљића поздравом који упућују метрополитима: „Ваше високо преосвештенство“. Захвалио је на ријечима добродошлице и дочеку, изражавајући дивљење Стошијиној „дивној катедрали која је дом Божји, храм свети, у којем се вјерници сабиру на молитву и богослужје“. „Драго ми је што је Господ дао прилику да посјетим овај древни кршћански град који је имао прилику да дочека и апостола Павла. Није немогуће. Немамо података о томе, но будући да је био у овим крајевима, у његово вријеме Задар је био његов град. Овај град и овај дивни храм обилно нас подсјећају на наше заједничко вријеме, кад је била једна кршћанска Црква. То вријеме није било кратко и није било толико далеко од нашег времена. Било је то вријеме којем се Господ радовао. Вјерујем, ако ми будемо радили да се то вријеме поврати, обрадоват ћемо нашег заједничког Господа, наше свете угоднике, међу којима је и св. Анастазија Римљанка“, рекао је патријарх Иринеј и наставио: „Имамо пуно заједничког, и поред извјесних разлика. Али пуно је више онога што нас сједињује, зближава и чини да будемо једни – ако не заједно, барем једни поред других. Било је вријеме које бих рекао да се не понови, када смо чинили нешто што не приличи кршћанском имену. Када се човјек удаљи од Бога, онда је све могуће. Сви се молимо Господу свакодневно, и за јединство Цркава, и да оно вријеме буде далеко од нас и да се никад не понови“, рекао је патријарх, истакнувши да живимо у времену које нас упућује једне другима.

„Имамо заједничког ближњега који нису с нама. Ради те близине ми смо дужни и позвани нешто учинити, да премостимо прошлост. Ону прошлост која нас је дијелила. Прошлост која је оставила трага, с којом се не поносимо. Господ жели нашу заједницу. И ми сви чинимо и требамо чинити, ако већ нисмо заједно, али да будемо блиски једни другима. На нама је, на нашим Црквама врло велика одговорност. Онакви какви будемо ми, конкретно Ви и ја, који представљамо своју Цркву, такви ће бити и наши вјерници. Јер они гледају у нас, подржавају нас и чине оно што ми желимо. Па да се потрудимо да чинимо и живимо оно што Господ жели. Јер сви смо његов народ“, поручио је патријарх Иринеј.

Истакнуо је да Црква католике и православне сједињује, зближава и даје сродство. „Оно што нас сједињује и што нам је заједничко пуно је веће од онога што нас дијели. Потрудимо се да подржимо то што нам је заједничко, да то проглашавамо за нашу методу, план и програм нашег живота. И сигурно ће многе ствари бити боље него што јесу“, рекао је патријарх Иринеј, закључивши: „Нека Господ благослови народ католички и православни, православни и католички, да се потрудимо бити дјеца Божја. Свете тајне и света литургија су нам блиски, и ако то будемо имали у виду, сигурно се не ће поновити оно што је некад било. Некада је овдје било пуно више Срба него што је данас, а вријеме које је иза нас, свједочи, говори да је било вријеме кад смо живјели као браћа. Молимо се Богу да се то вријеме врати. Живот нам брзо пролази. А нема веће трагедије за човјека, него да гаји мржњу према некоме. Мржња више убија и сатире онога у коме јест, него онога на кога се она односи. Јер прво је у нама. Нека нас Господ од ње сачува, да заиста будемо као браћа, јер носимо заједничко име, кршћани, по Господину нашем који нам је једини Спаситељ у којег вјерујемо. Према томе, дужни смо и позвани смо бити браћа“.

Сусрет у катедрали одржан је након похода патријарха Иринеја православној цркви св. Илије која се налази у непосредној близини задарске катедрале. Патријарха је на улазним вратима катедрале дочекао и поздравио катедрални жупник Јосип Радојица Пинчић, а уз звуке оргуља патријарх је дошао до презбитерија гдје га је дочекао монс. Пуљић у пратњи свећеника. Након пригодних говора, обојица су са својим пратњама походили покрајњу лађу катедрале гдје је саркофаг с моћима св. Стошије коју су чланови Православне Цркве почастили и пјевањем тропара њој у част. О животу св. Стошије, њеном штовању у Задру и доласку моћи 810. г., укратко је рекао дон Дарио Тичић, жупник задарске Белафуже.

Сусрет је завршен у Надбискупском сјеменишту Змајевић гдје су се надбискуп Пуљић и патријарх Иринеј задржали у особном разговору. Задарски свећеници и епископи такођер су у том истом простору, свечаној дворани Сјеменишта, имали заједнички сусрет. Домаћини су били ректор и духовник сјеменишта, дон Чедомил Шупраха и Станислав Wиелински те надбискупијски викар за пасторал дон Игор Икић. Надбискуп Пуљић у катедрали је уводно поздравио патријарха Иринеја ријечима апостола Павла Коринћанима: „Нека милост Исуса Криста и љубав Бога Отца, као и заједништво Светога Духа, буде увијек са свима нама“. (ика / гк)

19.8.2015.

http://www.glas-koncila.hr/portal.html?catID=2&conID=40895&act=view