СРБИЈА ове године неће имати једну „Параду поноса“, већ две – „Транс прајд“ и „Параду поноса“

СРБИЈА ове године неће имати једну „Параду поноса“, већ две! „Транс прајд“ који ће окупити транс-особе, односно они који су променили пол или се осећају заробљени у свом телу (трансвестити), биће одржан 20. септембра у Пионирском парку у Београду. И док ће учесници „геј параде“ шетати централним градским улицама, учесници „транс прајда“, како је најављено, само ће стајати у парку између Председништва, Скупштине Србије и Скупштине града.

„Транс прајд“ је планиран за исти дан када се завршава „Недеља поноса“ и одржава геј парада, па је већ сад сигурно да ће додатно загрејати ионако ужарену атмосферу. Криминолог Златко Николић страхује да би безбедност овога пута могла да буде угрожена још више него раније, јер у околностима у којима се налази Србија, „обични грађани“ немају слуха за ту врсту проблема:

– То је само доливање уља на ватру и питам се коме треба тако нешто, када ионако имамо потенцијалних безбедносних проблема због великог броја миграната?! То је и додатни трошак, јер треба платити ангажовање полиције. Постоје и други начини да се такви проблеми реше, јер они се ионако решавају законима, донетим у скупштини, а не на улици. Не траба нечији осећај инфериорности, макар му га наметнули и други, преносити на социјалну сферу – каже Николић.

„Транс прајд“ је већ изазвао полемике, мада до њега има већ месец дана. Ултрадесничарске организације су се већ побуниле на друштвеним мрежама, док су нову параду подржали неки посланици, попут Бранка Ружића (СПС) и Борислава Стефановића (ДС).

Зашто трансексуалне особе протестују? Главни разлог је, како кажу, дискриминација и недостатак прописа који би им олакшао живот. Држава већ неко време размишља о доношењу закона о промени пола због практичних проблема с којима се срећу не само трансродне особе које се подвргну операцији, већ и матичари. После промене пола, особа обично мења и име, и, сходно правоснажној судској одлуци у ванпарничном поступку, матични број. Проблеми настају ако је била у браку и има децу и заједничку имовину (недавни случај мајора ВС Хелене). Она за трен може да остане без свега.

У Србији нема прописа који регулишу ова питања. Према речима Милице Новаковић, шефа матичне службе Савског венца, највећег матичног подручја на Балкану, било је случајева да особа жели да остане у браку, али пошто истополни бракови код нас нису дозвољени, то је немогуће. Нејасно је шта се онда дешава са децом, јер је и у њиховим документима потребно променити податке родитеља, па испада да су рођена у гејзаједници. Правници немају одговор ни на питање да ли би деца оца који више није Јован него Јована могла да наследе његову имовину.

Уставни суд је пре извесног времена дао препоруку матичарима да не компликују промену личних података трансродних особа. То, међутим, не уклања правне проблеме.

– Најбоље би било да се ова питања реше законом – каже Новаковић.

Весна Зорић, председница УГ „Егал“, које је заступало мајора Хелену и које ће са Геј-лезбијским инфо центром (ГЛИЦ) организовати „Понос транс особа“, објашњава:

– Промена ЈМБГ и ознаке пола у личним документама могућа је тек после потпуног прилагођавања пола родном идентитету, које укључује редовне посете психијатријском тиму, узимање хормоналне терапије и хируршку интервенцију. Ако су пре тога особе биле у браку, брак се прекида и следи губитак било ког права из брачне заједнице (подела имовине, старатељства…).

Када су, међутим, у питању особе које само узимају хормоналну терапију или су делимично прилагодиле тело свом родном идентитету, њихов статус остаје правно нерегулисан: нема могућности промене ЈМБГ-а и остају без правне, здравствене и социјалне заштите.

ДЕСЕТАК ОПЕРАЦИЈА ГОДИШЊЕ

ПОЛ годишње у Србији промени шест до девет особа, а захтев поднесе њих двадесетак. У последње две деценије, према подацима ЛГБТ удружења, 150-200 људи у нашој земљи подвргло се тој операцији.

(Вечерње новости)