ЧАСТ СРПСКОЈ ВОЈСЦИ: Ови момци крећу пешке на ходочашће „Албанска голгота 100 година касније“!

Поводом стогодишњице повлачења преко Албаније,четири храбра момка одлучила су да одају почаст српској војсци и народу тиме што ће прећи исти пут – у децембру, пешке. То су капетан Ненад Митровић, из 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије, а њему ће се придружити професионални планинари Марко Николић, Немања Нешковић и Марко Марковић.

Експедиција „Албанска голгота 100 година касније” планирана је с циљем преласка преко албанских планина, како је то урадила и српска војска у Првом светском рату. Четири храбра момка носиће личну спортску опрему, храну за првих неколико дана, топиће снег како би добили воду, монтираће бивак за привремени боравак, спаваће у шаторима, оријентисаће се уз помоћ компаса и по потреби тражити помоћ локалног становништва.

Рута почиње у Пећи, на 560 метара надморске висине и завршава се у Драчу, на обали Јадранског мора. Процена је да ће експедиција пут од око 280 километара прећи за 15 до 20 дана.

Капетан Ненад Митровић, из 204. ваздухопловне бригаде, и Марко Николић, Немања Нешковић и Марко Марковић, иначе професионални планинари, одлучили су да тим гестом одају поштовање нашем народу који је пре једног века прошао истим путем уз много муке, напора и људских губитака. Сто година касније момци су између три руте којима је војска корачала одабрали ону најтежу – од Пећи до Драча, и на ходочашће одлазе без икакве логистичке подршке.

– Крећемо почетком децембра, превозом до Пећи. Идеја нам је да одатле наставимо пешке, кроз Руговску клисуру, преко планине Чакор, и да дођемо до луке у Драчу. Према ранијем договору, тамо бисмо се укрцали на брод француске морнарице и отишли до Крфа. Као и наши преци пре сто година. И тиме је „Албанска голгота 100 година касније” завршена. Потом бисмо, за нашу душу, у повратку обишли Српско војничко гробље Зејтинлик и преко Кајмакчалана се вратили назад – објашњава капетан Митровић.

Момци су се информисали о путевима српске војске, историјским чињеницама, могућим олакшицама, препрекама и проблемима. Разговарали су и са историчарима, који су их саветовали о избору руте и правцима повлачења, показујући бројне старе мапе на којима је све уцртано.

– Од три правца повлачења, један је однео највише живота. Пут преко Призрена и Везировог моста, који је био у потпуности залеђен, било је најтеже савладати. Међутим, данас је ту изграђен аутопут, те не представља највећи и најтежи изазов – каже Марко Николић.

Времена је доста за комплетну припрему. Треба регулисати све потенцијалне административне проблеме око уласка на територију друге државе и преласка границе ван граничног прелаза. А ако до проблема дође, план Б увек треба да постоји, јер они неће одустати. Уз снажну подршку колега, храбри момци планирају да постигну нешто што до сада није нико. Раније су постојале сличне акције, али не овако спроведене – прелазило се бициклима, аутомобилима или само мањи део пешке.

Према речима Марка Марковића, пут је нека врста ходочашћа. Основни мотив је пешачити у част прецима и одавање почасти жртвама. Не иду да покажу како „то данас може брже”. Почаствовани су што ће ходати путем српске војске и народа, пређеног пре сто година.

– Очекујемо да наиђемо на трагове повлачења и преласка преко Албаније – крајпуташе, споменике, гробове, на део наше славне историје о којој се веома мало зна. Пожелите нам срећу и да се крајем године видимо богатији за ново, невероватно и јединствено животно искуство – поручио је Марковић.

Извор: Министарство одбране Републике Србије

Преузето СРБИН.ИНФО