Вучић: Морамо научити да поштујемо туђе жртве, а не само наше

Никада нећу одустати од идеје о заједничком дану сећања на све жртве ратова с простора бивше Југославије, поносан сам на ту иницијативу и верујем да ће се кад-тад, макар и за две до три године, регион помирити, изјавио је премијер Србије Александар Вучић.

„Моја идеја о заједничком дану сећања је производ разумевања да у нашем региону сви имају само једно око, оно којим гледају на сопствено страдање. Друго око, којим би видели нешто друго, уопште не постоји. Ни код кога од нас. С друге стране, то једно око постоји и за плакање. Ми плачемо само на једно око, за своје жртве. Мислим на све нас — и на Хрвате и Бошњаке и Србе, као и на све остале“, рекао је Вучић за Курир.

И управо зато сам, рекао је он, желео да више не стављамо црни повез око једног ока, већ да отворимо оба, да признамо да су се злочини дешавали на свим странама, да поштујемо туђе жртве једнако као и своје и да покушамо да гледамо у будућност.

„Да своју политику не заснивамо на мржњи и затварању у националне и шовинистичке оквире, већа да по сваку цену обезбедимо заједнички живот за све нас. Да спречимо у будућности бујање таквих негативних појава које смо имали прилике да видимо претходних дана и недеља“, објаснио је премијер.

На питање има ли то уопште сврхе, с обзиром на то да је хрватски премијер Зоран Милановић све одмах одбацио, Вучић је рекао:

„Сигуран сам да ће то дати резултат, зато што је све друго што бисте изабрали лоше и за те земље и за цео регион“.

На питања зашто онда то Хрватска ради, Вучић каже:

„Ја, видите, не желим да одговарам ни Милановићу ни Тачију. Ниједну лошу реч нећу рећи. Чини ми се само да некад поједини политичари у региону, баш као и у нашој земљи, од дрвета не виде шуму“.

„Моја намера није била да кажем било коме које ће празнике славити, свако има право на своје празнике. Неки од тих празника нама нису по вољи, али никад им се нисмо мешали. Само сам молио да у 365 дана имамо један заједнички дан. Да све те жртве на простору бивше Југославије имају један заједнички дан“, нагласио је премијер Србије.

„Није мање вредна било која српска жртва од бошњачке или хрватске. Нити су њихове мање вредне од наших. Да само у том дану, ако не можемо у 365, покушамо да отворимо оба ока. И ако не можемо да сасвим реално, да покушамо макар реалније и рационалније то да сагледамо. Јер то ће онда створити ново поверење међу људима“, казао је Вучић.

И што је још важније од тога, истакао је он, то ће после да спаја наше људе и прави нашу економију отворенијом.

„То неће бити могуће без тога. Без тог мировног приступа, мировних иницијатива о помирењу. Наш је циљ да економије све више интегришемо“, рекао је Вучић.

На питање да ли су и Хрвати тога свесни и зашто онда одбијају иницијативу, те да ли је разлог љутња због тога што многи Србију виде као лидера у региону, Вучић је рекао:

„Не верујем у то и не мислим да је Србија у овом тренутку лидер у региону, али и не патим од тога, као што су неки који су били раније на власти у Србији, желели себе да представе као главног“.

„Немам такве жеље, то ме не занима. Занима ме да ми сачувамо стабилност, то нам је један од највећих интереса. Ја се не плашим наших тешких мера, јер знам да ћемо направити бољу економију. Плаши ме управо та нестабилност. Али тиме морају и Хрвати да се руководе, јер исти проблем могу да имају. Зато само уверен да би требало још да размисле о овој иницијативи. Није касно ни за две-три године да се о томе размишља на другачији начин. И сигуран сам да ће се размишљати на другачији начин“, казао је српски премијер.

Потпуно сам уверен, наставио је Вучић, „да ће ова иницијатива угледати светлост дана и добити зелено светло у региону и потребно је да се страсти стишају“.

„Нећу да одустанем. О томе ћу јавно да говорим. Поносан сам на ту иницијативу и мислим да је то озбиљна и одговорна идеја, која не жели ничији политички пораз, политички крај и крах једне земље и народа, која не жели ни да шири оптужбе. Само желим да сви прогледамо и да нам се свима створи суза у оба ока, а не само у једном“, рекао је Вучић.

(Спутњик)