Слобода за Републику Српску Крајину

Овог августа навршава се 20 година од геноцида над српским народом у РСК. Пре две деценије злочиначке хорде Туђманове независне државе Хрватске уз помоћ Вашингтона, Берлина и Ватикана успеле су да изврше Хитлеров и Павелићев тестамент, у овој српској држави. Тог 4. и 5. августа 1995. године учињен је последњи корак којим је одузето право Срба да постоје на својим вековним огњиштима. Као и у Другом светском рату, хрватски џелати су деведесетих година прошлог века, убијали српске жртве на истим местима, истим оружјем и свирепошћу којој је тешко наћи такмаца у светској историји.

Тако је једина нација, која је имала концлогоре за децу била награђена од стране САД, ЕЗ и НАТО пакта – етнички чистом државом. И данас та – Хрватска, чланица клуба „изузетних“ ЕУ и Северноатлантског савеза, кључа у прославама овог и других злочина над Србима, са својом елитом која јавно велича клање Срба и својом брижљиво чуваном мржњом према свему српском. Зато је хрватска поглавница, а претходно помоћник генералног секретара НАТО пакта, Колинда Грабар Китановић поручила како Срби не постоје у новој ен-де-ха-зији[i] и како Војводина није део Србије[ii]. За то време превођење све мањег броја преосталих православних Срба у католике, одвија се без проблема. Кулминација овогодишње хрватске „прославе“ покоља над Србима је постављање споменика Фрањи Туђману на Книнској тврђави.[iii]

Шта ради Београд за то време? Републичкој влади треба чак 15 година да подржи обнову споменика побијеној деци у НАТО агресији.[iv] Да ли онда неког чуди чињеница да највећа изложба о геноциду над Србима још увек није обновљена. Ова документација од највишег националног значаја је запаљена у парохијском дому Српске Православне Цркве у Врању, само месец дана након што је уврштена у доказни материјал одбране Слободана Милошевића пред Трибуналом у Хагу. Изложба великог српског истраживача злочина геноцида Бојане Исаковић, која је обухватила период од 1941. до 1945. и од 1991. до 1992. године била је постављена најпре у Музеју примењене уметности у Београду 28. септембра 1991. године. Због велике посећености поставка је задржана девет месеци, иако је било предвиђено да траје само месец дана. Након 5. октобра 2000. године и претњи представника новог режима који су постављени на чело Музеја примењене уметности, да изложбу треба „избацити и спалити“ Бојана Исаковић је више од 1600 докумената спакованих у преко 20 кутија сакрила у конак манастира Светог Николе у Врању. Изложба је запаљена 18. маја 2003. године. Како наводи Бојана Исаковић: „Пожар није био случајан. Паљевина је изазвана изузетно прецизно. Изгореле су само просторије у којима је била грађа од државног значаја. Остали делови конака изгледају нетакнуто, Пламен је био висок 10 метара. Тога дана, 18. маја, температура је била 30 степени, а на увиђају нам је речено да је највероватније грејалица узрок пожара. Како је то могуће када грејалица није коришћена, а није ни била у изгорелим просторијама.“[v] Изложба Бојане Исаковић је недвосмислено показала континуитет геноцида који су проводили Хрвати над Србима. Међутим до данас власт није показала ни најмању жељу да је обнови. А и како би, када у Влади Србије седе и саветују Вучића – Тони Блер и Алистер Кембел – главни промотери рата са Србима.

Представници Владе Србије се хвале тиме што обележавају годишњицу злочина и што нико пре њих „није имао елементарне људске храбрости да обележи тај несрећни датум и каже да српске жртве заслужују сећање.“ За Александра Вулина Срби су „трајно протерани“ док је „Олуја“ злочин и погром Срба.[vi] Ипак за званични Београд све то није разлог да се кваре односи са Загребом. Ове Вулинове речи су срамота саме по себи. Најпре, просто је невероватно да ни један званичник Владе Србије не сме да каже како су Хрвати извршили геноцид над Србима. Једноставно речено, Срба више готово да нема у новој независној држави Хрватској. Поред тога, српске жртве не заслужују само сећање већ истину и правду. Када је у питању само обележавање погрома, он се обележава већ 20 година у храмовима СПЦ. Такође се поставља питање како Вулин зна да су Срби „трајно“ протерани. Такав став је супротан међународном праву и представља прихватање резултата геноцида. На крају се поставља питање како неко може да има добре односе са геноцидном творевином каква је Хрватска? Али то није све. По министру рада Београд је остварио „дипломатску победу“ јер многе државе неће послати своје војнике на војну параду у Загребу.[vii] Сличан став је изнео и Дачић. Тако је неучествовање Војске САД на обележавању 20 година злочиначке „Олује“ представљено као велики успех Београда. То што су ЦИА и Пентагон организовали етничко чишћење РСК, некако је заборављено. Наиме 20. јула 1995. године Џорџ Тенет је стигао у (тајну базу) Шепурине, где га примају министар обране Гојко Шушак, тадашњи шеф ХИС- Мирослав Туђман и генерал Анте Готовина. Он је у Хрватску службено дошао као заменик шефа ЦИА и као члан Клинтоновог већа за националну безбедност, у највећој тајности, под маском фирме из Балтимореа, која је била један од паравана ЦИА у Хрватској и БиХ. Тенет је учествовао у припреми „Олује“.[viii] Дакле без помоћи Вашингтона, РСК никад не би пала, а њени грађани не би искусили геноцид. Ипак за републичку власт је значајније што Јенкији „неће доћи“ на обележавање 20 година „Олује“ од чињенице да су они тај злочин организовали. Овде треба имати на уму да се званични Београд и поред јавног негирања, све више приближава НАТО пакту, па ће му овај потез Сједињених држава послужити да настави на том путу. Додајмо још да познати радио под контролом ЦИА – Слободна Европа, српску борбу против геноцида и даље назива погрдно „балван револуцијом“ и да преко Наташе Кандић налази нове начине да оптужи Београд. По њима Загреб није крив и не може да одговара због геноцида над Србима, али је Србија још увек дежурни кривац.[ix]

Сваки човек решен да се бори за истину и правду, као и они спремни да се супротставе резултатима геноцида никад неће прихватити окупацију РСК. Они ће увек дизати свој глас против Павелића, Туђмана и актуелних хрватских поглавника све до коначног ослобођења Републике Српске Крајине.

Борис Алексић – ФСК
______________________________

[i] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/526869/Kolinda-Grabar-Kitarovic-Za-mene-su-pravoslavci-i-Srbi–Hrvati-ako-zive-u-Hrvatskoj

[ii]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1797687/%D0%9A%D0%BE+%D1%81%D1%83+%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8+%D0%B7%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83+%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html

[iii] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=162189

[iv] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:558767-Spomenik-Milici-devojcici-stradaloj-tokom-NATO-agresije-vracaju-na-Tasmajdan

[v] Види „Недељни телеграф“ од 02.07.2003. године и „Сведок“ од 26.03.2004. године.

[vi]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:560728-Vulin-Dan-secanja-na-Oluju-nas-nacin-da-kazemo-koliko-nas-taj-zlocin-boli

[vii] http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=81071&Itemid=90

[viii]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1213446/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A6%D0%98%D0%90+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D1%83%22%3F.html

[ix] http://rs.seebiz.eu/kandic-velika-srpska-manipulacija-s-izbeglima-nakon-oluje/ar-116835/