Гори од Шиптара: Мило отима српске манастире

Milo i Taci

Подгорица – Верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године (Подгоричка скупштина на којој је детронизована династија Петровић и проглашено уједињење Црне Горе са Србијом), државна су својина.

Овако дословце гласи једна клаузула у нацрту новог црногорског закона о верским заједницама који је управо припремила и усвојила Влада Црне Горе с циљем да се измени пропис који регулише ову област, а стар је готово 40 година.

И неправнику је, наравно, јасно да је кабинет премијера Мила Ђукановића вешто смислио како да доскочи и коначно елиминише Српску православну цркву, односно Митрополију црногорско приморску, и широм отвори врата свих најважнијих цркава и манастира такозваној Црногорској православној цркви и самозваном митрополиту Михаилу, односно Мирашу Дедеићу. Јер, сви најзначајнији црквени објекти, древне цркве и манастири у Црној Гори подигнути су пре 1. децембра 1918. године.

Не могу се ни регистровати

Уколико овај законски акт добије зелено светло и у парламенту, питање је да ли ће и како Српска православна црква моћи да региструје своје епархије, чак и кад би хтела. Наиме, у закону постоји и клаузула по којој се „територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и делује у Црној Гори, не може простирати ван Црне Горе“, а зна се да се границе надлежност појединих епархија СПЦ са седиштем у Црној Гори не поклапа с њеним државним границама.

Довољно је споменути манастир Прасквицу у Паштровићима, Морачу, Ђурђеве ступове, Пиву, Свету Тројицу, Цетињски манастир, бројни цркве и манастире на Скадарском језеру и, посебно, Острог, једно од највећих православних светилишта, не само у Европи – да не набрајамо остале храмове, које је, наравно, вековима подизао верни народ и који ће се свакако наћи на удару новог закона под условом да га аминује и Скупштина Црне Горе.

Законом је „демократски“ предвиђено да се верске заједнице не морају регистровати код надлежног државног органа (овог пута је то Министарство за људска и мањинска права, а не Министарство полиције, како је било до сада, прим. Б. С), али само под условом да се не баве никаквим профитним пословима јер у супротном морају да плаћају порез.

Државни поглавари

Посебан „бисер“ у нацрту новог закона представља клаузула по којој се у имену верске заједнице регистроване у Црној Гори не сме спомињати страна држава, а „при именовању, односно објављивању именовања највиших вјерских великодостојника, о томе на повјерљив начин обавештава Владу!“

Б. Симоновић / Вести